MINISTARKA PRAVDE MAJA POPOVIĆ POZVALA GRAĐANE DA IZAĐU NA REFERENDUM I ZAOKRUŽE DA: Vreme je da politiku izbacimo iz pravosuđa!
„Promenama Ustava u delu o pravosuđu pristupilo se nakon niza kritika koje je uputila stručna javnost i akademske zajednice, da tekst važećeg Ustava obiluje spornim rešenjima koja omogućavaju preterani uticaj političkih grana vlasti (zakonodavne i izvršne) na pravosuđe, a samim tim i njegovu politizaciju. Zato je primarni cilj ovih promena isključenje učešća politike u izboru sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca. Time će se povećati nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, ali i obezbediti njihova veće nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost“, poručila je u intervjuu za Alo! ministarka pravde Maja Popović.
Ko će birati sudije i javne tužioce ubuduće? Kako se biraju sada?
- Sve sudije i predsednike sudova biraće Visoki savet sudstva koji čini šest sudija koje biraju sudije iz svojih redova, predsednik Vrhovnog suda i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika. Sada Narodna skupština bira predsednike sudova i sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju na probni mandat od tri godine, dok Visoki savet sudstva bira ostale sudije. Javne tužioce biraće Visoki savet tužilaštva, a ne kao do sada - Narodna skupština. Visoki savet tužilaštva imaće pet članova koje biraju javni tužioci i glavni javni tužioci iz reda javnih tužilaca, kao i četiri člana koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika. Vrhovni javni tužilac, kako će se ubuduće zvati republički javni tužilac, kao i ministar nadležan za pravosuđe biće članovi Visokog saveta tužilaštva po položaju. Vrhovnog javnog tužioca biraće Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, a ne na predlog Vlade, kao što je u važećem Ustavu.
Danima se provlači teza da Ustav menjamo zbog Kosova?
- To se neće dogoditi. Kosovo i Metohija je južna srpska autonomna pokrajina i ostaje u preambuli Ustava. Takođe promene Ustava nemaju nikakve veze ni sa radom kompanije „Rio Tinto” niti sa uskraćivanjem ljudskih prava.
Da li su građani Srbije imali priliku da saznaju zašto je za njih važno da na referendumu bude potvrđen Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa?
- Održano je više debatnih emisija u kojima su izneti argumenti za i protiv potvrđivanja Akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa od strane predstavnika struke. Imali smo prilike da vidimo kako sudije, javni tužioci, profesori pravnih fakulteta, predstavnici političkih stranaka, predstavnici strukovnih udruženja i drugih nevladinih organizacija iznose svoje mišljenje. Pored toga, objektivna informacija o sadržini Akta o promeni Ustava, koja sadrži argumente za i protiv njegovog potvrđivanja, dostavljena je od Republičke izborne komisije na adrese birača, distribuirana je putem štampe, a počela je da se prikazuje i u elektronskim medijima.
Šta građani treba da znaju kada na referendumu budu odlučivali o tome da li su za potvrđivanje akta o promeni Ustava?
- Građani Srbije treba da znaju da su promene Ustava u njihovom interesu. Jačanjem vladavine prava kroz nezavisnije sudstvo i samostalnije javno tužilaštvo stvorićemo uslove za bolju i efikasniju zaštitu ljudskih prava, jer vladavina prava na njima počiva. Istovremeno, kroz jačanje vladavine prava povećaćemo pravnu sigurnost, što će uticati i na priliv, naročito stranih investicija. To će voditi ka povećanju standarda građana i ekonomskom napretku Srbije. Promene Ustava predstavljaju prekretnicu za pravosuđe u Srbiji. Zato građani potvrđivanjem promena Ustava na referendumu mogu da utru put njegovoj modernizaciji i efikasnosti, ali i većoj odgovornosti sudija i javnih tužilaca. Zbog toga pozivam građane Srbije da na referendumu zaokruže DA i podrže potvrđivanje Akta o promeni Ustava.
Šta nas očekuje ako na referendumu bude potvrđen Akt o promeni Ustava?
- Potvrđivanje otvara vrata za dalju reformu u oblasti vladavine prava. Da bismo promene Ustava uveli u pravni život Srbije, neophodno je doneti set novih zakona koji će biti usklađeni sa promenama Ustava. To su: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu i zakon o Visokom savetu tužilaštva. Ako potvrdimo Akt o promeni Ustava, Ministarstvo pravde će odmah početi sa izradom ovih zakona. Proces promene Ustava koji je pohvaljen i u domaćoj i u inostranoj stručnoj javnosti predstavljaće putokaz za rad na izradi ovih zakona.
Opozicija iznosi paušalne tvrdnje
Šta po vama opozicija najviše zamera procesu promene Ustava?
- Opozicija iznosi paušalne tvrdnje koje su politički motivisane da nije bilo političkog, stručnog ni društvenog konsenzusa za promenu Ustava i da nije bilo široke stručne i društvene debate o ovom važnom pitanju. Predstavnici opozicije koji takve tvrdnje iznose sproveli su katastrofalni reizbor sudija i javnih tužilaca bez jasnih kriterijuma i merila za ocenu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti i bez pravilnog vrednovanja njihovog rada koji je ovu zemlju koštao više od 60 miliona evra. Moram da naglasim da se u procesu promene Ustava insistiralo na dijalogu i kompromisu između politike, nauke i struke, koji je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac za izradu kvalitetnog Akta o promeni Ustava.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)