Ko su politički idioti među nama?

Politički idioti ili dunsteri koji se politikom zanimaju, ali je ne razumeju, ne shvataju, niti su dovoljno sposobni da urade bilo šta u njoj, što uporno dokazuju iz dana u dan, kao po pravilu slili su se pretežno sa Tvitera i kursa tviteraške politike u nešto što se pompezno naziva opozicijom u Srbiji.

Opozicije u Srbiji nema. Jednostavno je nema.

Dozvola za pljačku

Deo političara koji se predstavlja kao opozicija već je vladao Srbijom i planski je uništavao ekonomski, vojno i politički, po nalogu svojih stranih gospodara. Zauzvrat su dobili dozvolu da opljačkaju Srbiju i da za to nikada ne odgovaraju. Pošto sa novcem umeju kao i sa državom, računi su počeli da se tope odlaskom sa vlasti, pa je potpuno jasno zašto očajnički žele nazad u fotelje.

Umesto da uveliko budu na robijama i odgovaraju za uništavanje zemlje, oni i dalje, opljačkanim novcem, preko svojih medija traže uticaj i način za povratak na vlast.

Umesto zakona kojim će se ispitati poreklo njihove imovine i potom im se oduzeti sve što su stekli otimanjem, imamo dodatno ponižavanje opljačkanog naroda kome se poručuje da će multimilioneri biti zaštitnici sirotnje, slobode i pravde.

Ali, doći će i to na red. Kako se Srbija bude oslobađala stranog uticaja, doći će i oni na red.

To je još jedan od razloga očajničke borbe za vlast. Ukoliko i pored svih medijskih kampanja i silnog novca ne dobiju značajniji broj glasova, a neće, postaće potpuno neupotrebljivi svojim stranim gazdama, a zna se kako se postupa sa takvima.

Nacionalisti

Drugi deo opozicije koji predstavlja navodnu nacionalnu opciju proživljava svoj "Dan mrmota" iz godine u godinu. Najpre lože svoje malobrojne birače da postoji šansa za pobedom na izborima. "Oslobodila se Srbija, Idemo, Uslovi nisu idealni, Kako mislite da pobedimo kad nećete na izbore?" i ostale parole bacaju se pred pristalice, a onda na izborima stigne hladan tuš. Sledeći dan posle izbora počinje kuknjava kako izborni uslovi i izbori na koje su pozivali do tad nisu bili fer i kako su opljačkani.

Godinama se servirala ta priča o Vučićevoj izdaji Kosova i Metohije ili nacionalnih interesa. Vremenom je teorija malo počela da im bledi jer Vučić, naravno, nije ispunio njihove najave, osim ako nisu očekivali da tera inat sa zapadnim silama što su Srbi već jednom skupo platili.

Vreme je demantovalo lažne nacionaliste i potpuno ih raskrinkalo kao ljude bez ikakvog znanja, obrazovanja i talenta. Sve su promašili, pa je nacionalizam ostao poslednje utočište kako unovčiti svoje političko angažovanje. Ponavljanjem suludih teza samo se dodatno kompromituju, dok im iza leđa sve više nedostaje dovoljno pristalica da razvuku transparent.

Nacionalna priča jednostavno više nema svoju publiku. Ta se cigla više prodati ne može.

Ekološki pokreti

Treći deo može se svrstati u tzv. ekološke pokrete. Izgleda da se u ekološke pokrete slilo dosta novca sa strane, pa ekologa sada imamo kao 'ladne vode. Niču ekološki pokreti kao pečurke posle kiše.

Interesantno, jedan od lidera tzv. ekologa Savo Manojlović pre tri nedelje proglasio je pobedu i opozvao proteste. Tri nedelje pre protesta, shvatio je da Rio Tinto kopa po Srbiji, već 17 godina.

Nakon tri nedelje od "velike pobede" koju je proglasio, setio se da ipak nisu pobedili i ponovo pozvao na proteste.

Kako god njemu bilo u glavi, a sigurno da mu nije lako, da sam na mestu onih koji se odazivaju na njegove pozive, zapitao bih se da li želim da sledim nekoga ko je posle 17 godina shvatio da Rio Tinto posluje u Srbiji, odjednom dobije logistiku, podršku NVO i medijsku promociju, a onda proglasi pobedu i raspusti proteste, a potom ih ponovo saziva kada shvati da nije pobedio.

Pored toga, koliki antitalenat za politiku možeš biti da pozoveš na proteste u vreme kada je u institucijama ispred kojih ideš, završeno čak i radno vreme spremačica.

Politički idioti

Termin potiče od reči "idios" (ΙΔΙΟΣ), što znači "sam" odnosno - "gleda samo sebe". Ukoliko ne pokazujete nikakvu društvenu odgovornost i političku svest vi ste smatrani ravnodušnim, neukim i neobrazovanim čovekom. Ima li boljeg opisa? Osim, naravno, što su ljudi navedenih karakteristika u Srbiji, nažalost, u prilici da dobiju odgovorne pozicije i političku moć.

Inspiraciju za termin politički idioti je dao omiljeni Đilasov novinar i predstavnik tzv. druge Srbije, liberala, demokrata, ljudskopravaša, šatro nezavisnih i objektivnih medija Slobodan Georgiev. On tvrdi da je referednum pokazao kako Vučić gubi podršku u velikim gradovima i da je to jasan signal predsedniku Srbije da treba da se povuče. Sigurno da će se povući ako je to Georgiev predložio. 

Ako ostavimo po strani to što zaista priželjkuju da se Vučić skloni zauvek iz politike, izgleda da deo opozicije pokušava da ga ubije - smehom. Nešto poput onog montipajtonovskog skeča kada britanska obaveštajna služba smišlja najsmešniji vic na svetu. Toliko smešan, da ubija svakog ko bi ga čuo u celini.

Posle ovih reči i vlažnih snova tzv. opozicije, jasno je zašto će politički favoriti Slobodana Georgieva i njemu sličnih još dugo sebe nazivati opozicijom.

Oni ili zaista ništa ne shvataju ili ne žele da shvate. Trećeg objašnjenja nema. Mada je inteligencija i obrazovanje kojim vole da se diče kod drugosrbijanaca u velikoj meri precenjena.

Referendum za promenu ustava

Svi oni koji se nazivaju opozicijom, zaista su poverovali u sopstvenu laž da su rezultati namešteni ili da je referendum pokraden. Pa zašto niste imali posmatrače na izbornim mestima? Odgovor je jednostavan - Zato što ne mogu da naprave čak ni mrežu svojih ljudi koji bi dežurali za njih pored kutija i to o trošku budžeta.

Pored toga, svakome sa iole malo pameti je jasno da rezultati referenduma nisu ogledalo izbora koji će uslediti, osim opozicije koja će morati da izađe na izbore jer je to obećala svojim gazdama, lažnih parola o pobedi koje će servirati svojim pristalicama i potonjih protesta i kuknjave koji će uslediti posle sudara sa realnošću na izborima.

Zašto je Vučić daleko ispred opozicije?

Vučić je nekoliko univerzuma daleko od ove i ovakve opozicije. Pored ozbiljnog političkog rada kojim je stekao ogromno poverenje ljudi u Srbiji, artikulisao političku volju naroda, koji često ni sam ne zna šta hoće, u sveobuhvatnu politiku povratka suvereniteta zemlje i zaštite nacionalnih interesa. Manevrom kojim je centar odlučivanja u Srbiji izmestio iz stranih ambasada i vratio u ruke Srba, Vučić je doveo sebe u opasnost, dvostruku. Najpre upravo od stranaca koji su od Petog oktobra navikli da je Srbija njihova kolonija, a na unutrašnjem planu od domaći slugu stranih interesa koje žele da vladaju ovom zemljom kao kompradorska elita.

Takvu opoziciju, možemo reći i na svu sreću, Vučić je potpuno razvalio za sva vremena. Pored borbe da se politička moć, koja je Petog oktobra predata strancima, vrati u okvire Srbije, radi se o političaru koji je u svetskim okvirima postao ozbiljan igrač. Tu je delu opozicije izbijen možda i najjači adut kojem su se nadali - da će ih neko sa strane postaviti na vlast. Okolnosti u svetu su se promenile, a Vučić je strpljenjem, strategijom i političkim potezima koji se mogu porediti sa kakvim šahovskim majstorima ili igračima koji u rukama imaju najgore moguće karte, a opet uzimaju štih, uspeo da povrati suverenitet zemlje, pa je danas vrlo teško zamisliti smenu vlasti u Srbiji dirigovanu stranim interesima, službama i novcem kako je to bilo 5. oktobra 2000. godine.

Kome smetaju uspesi, investicije, novi poslovi?

Možda i najvažnije, činjenica koja svima nekako ostaje neprimetna iako je svima ispred nosa.

Konačno neko ko ovom narodu donosi novac. 

Neće više ljudi da slušaju prazne priče i ideološke uspavanke. Posao, novac, putovanja, kupovina, mogućnost školovanja, zarade, sticanja, novi putevi i modernizacija. To je ono što sve više osvaja glasove birača. Ovaj narod se promenio. Srbija se promenila.

Samo je takozvana opozicija ostala, svojim glavama u devedesetim, a džepovima u dvehiljaditim.

Koliko samo neprimetno pored nas prolaze vesti o otvaranju na stotina novih fabrika, izgradnja puteva, zapošljavanja ljudi i modernizacije. Takve vesti se uzimaju kao nešto potpuno uobičajeno. To je postala naša svakodnevnica.

Voz koji ide 200 na sat. Ništa posebno? Pa kad su to vozovi u Srbiji išli 200 na sat? Koliko se dugo putovalo vozovima do pre deset godina i da li se uopšte putovalo železnicom gde se brzina vozova vratila na onu iz vremena Obrenovića?

Od razvaljene zemlje u kojoj ni za posao magacionera nije bilo moguće dobiti poziv na razgovor, do države u koju se ulaže ozbiljan novac, gde su načini za zaradu sve dostupniji i gde gotovo svaki dan možete videti predsednika kako obilazi mesta na kojima iznova počinje život.

Smeta vam što se svaki dan pojavljuje i obilazi? Ima pravo. Ima potpuno pravo da politički eksploatiše rezultate svog rada i ono što je postignuto po Srbiji.

Kampanja za referendum i izbori

Koliko je Vučić iznad i koliko mu zapravo odgovara ova opozicija sastavljena od političkih idiota svedoči i sledeće.

Samo glup čovek nije mogao da ne primeti da ni Vučić, ni Vlada, ni bilo koji član SNS nije vodio preterano aktivnu kampanju za "Da" na referendumu. Lagano, žargonski rečeno "u drugoj brzini", izvojevana je pobeda na referendumu sa 60 prema 40 uz izlaznost od 30 odsto, što uzimajući u obzir epidemiju i nije uopšte loša izlaznost.

Ne treba zaboraviti ni da su polovina onih koji su glasali "Ne" na referendumu zapravo glasači SNS. Oni su delimično iz nekih svojih uverenja, nejedinstvenog stava u samoj stranci, ali i individualnih agitatora iz ove stranke koji su bili za "Ne", glasali za tu opciju. Čak je i ovde upitno da li su oni koji su iz SNS govorili otvoreno za opciju "Ne", nisu to radili da bi dodatno zbunili opoziciju i poigrali se njihovim slabašnim umovima, savijenim kičmama i političkim antitalentom koji je na čudan način uvek povezan sa ambicijom, uglavnom onom za rešavanjem sopstvenih egzistencijalnih pitanja.

Vučić je nešto aktivnijim kampanjom mogao vrlo lako uticati da ovaj rezultat bude drugačiji u korist "Da". To je upravo ono što će se destiti na izborima u aprilu. Dodaće gas i opozicija koja je stranim gospodarima obećala da će izaći na izbore naći će se pregažena. Da bi pokrili sopstvenu nesposobnost i opravdali se pred ono malo birača, vikaće da su opljačkani i da uslovi na izborima, na koje su prethodno pozvali, nisu bili fer.

O kolikim se političkim idiotima radi, svedoči i činjenica da se pozivaju na rezultate referenduma po gradovima gde je pobedila opcija "Ne". Samo su zaboravili da ustavne promene važe i za te gradove i da se računa ukupan rezultat. Ili stručnjaci poput Jeremićevog advokata Gajića kao "vrhunski pravnici", ipak misle da ustavne promene ne važe na lokalu gde se izglasalo "Ne".

Vučić ispunio cilj

Vučić je ispunio dva cilja: ubedio je političke idiote da će uzeti 40 odsto na izborima jer su svoju podršku poistovetili sa opcijom "Ne", a ipak laganim tempom dobio referendum i sačuvao energiju za izbore. Kada se kampanja intenzivira biće mu dovoljno da prikaže gore pomenute rezultate svoje vladavine.

Politički idioti će po navici već uveliko raditi sami protiv sebe. Popiće još jedan hladan tuš, naći će se na ulici i protestovati sa sve manje pristalica uz sebe. Iste one izbore na koje su pozivali i morali da izađu, pokušaće da proglase pokradenim. Za njih će Dan mrmota trajati još dugo.

Za to vreme, Vučić će već uveliko sastavljati vladu i ubedljivo uzeti svoj drugi predsednički mandat.

Politički idioti će i dalje verovati da su baš oni ti koji mogu da ga pobede. 

Posao, novac, putovanja, kupovina, mogućnost školovanja, zarade, sticanja, novi putevi i modernizacija. To je ono što će osvojiti glasove birača. Ovaj narod se promenio. Srbija se promenila.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI