PROFESOR STOJAN RADENOVIĆ ZA ALO Matematika je dokazivanje, tako je i u politici - Samo dela govore!

Stojan Radenović je 2016. godine bio jedan od najzaslužnijih da se Beogradski univerzitet nađe među najboljih 300 rangiranih univerziteta u svetu, na prestižnoj Šangajskoj listi.

Radenović je četiri godine uzastopno bio među 100 najcitiranijih matematičara u svetu i zauzima značajna mesta na svetskim listama rangiranja istraživača. Trenutno ima više od 12.000 citata, a samo od početka 2022. već više od 100.

U intervjuu za Alo, Stojan Radenović nam priča o svojim motivima da se uključi u politički život Srbije, kako vidi našu zemlju u budućnosti i šta je to što smatra neophodnim za uspeh svakog pojedinca, ali i društva.

Ceo život ste posvetili profesuri. Danas kada se osvrnete iza sebe i pogledate unazad generacije kojima ste predavali, koliko su se promenile perspektive za mlade u Srbiji, u odnosu na prethodne decenije?

- Pre bih rekao izučavanju matematike nego profesuri. Jer profesori predaju studentima i đacima poznate stvari, dakle stručne. Sta više, najveća većina profesora na svetskim univerzitetima nisu istraživači-naučnici. Više su predavači. Ja sam svoj život posvetio izučavanju-rešavanju-zasnivanju novina u teorijskoj matematici. Jeste, perspektive za mlade su se promenile zbog opštih okolnosti u svetu a samim tim i kod nas; nastale su nove tehnologije, živimo u informatičkoj eri, upravlja se vestima koje su često poluistine,…ali ostalo je jedno isto univerzlno pravilo: za vrhunski rezultat u bilo kojoj oblasti čovek mora da se rodi i kao takav imaće ljubav i veliku posvećenost poslu i njegov uspeh (vrhunski rezultat) neće zavisiti od okolnosti kao što su država i njeno ulaganje u nauku, sport, kulturu…. Takva osoba ako se rodi sigurno neće da “kuka” na okolnosti, državu...

Svojim radom omogućili ste da Beogradski univerzitet bude rekordno visoko na Šangajskog listi. Smatrate li da Srbija danas ima kvalitetno obrazovanje, da li mladi iz obrazovnog sistema mogu izaći kao vanredno dobri?

- Jeste, to je mala istorija za mene. Realno, meni je važnije što sam godinama visoko plasiran na raznim listama rangiranja istraživača. Interesantno je da mi je 2021. godina najuspešnija po broju publikovanih radova i po pominjanju (citiranju). Ali, možda me više raduje vojska naših uspešnih mlađih istraživača u svim oblastima. To pokazuje da, uprkos nekim kritikama, Srbija danas ima solidno obrazovanje. Realno tome su doprineli razni potezi aktuelne vlade koji se ogledaju ne samo u poboljšanom finansiranju nego i u drugim organizovanim aktivnostima, a i u tradiciji našeg obrazovnog sistema. Dokaz za to je velika potražnja naših stručnjaka u svetu iz svih oblasti.

Kako vam je matematika služila u životu, ne kao nauka, nego kao način života?

- Bavljenje matematikom mi je, pored ostalog, omogućavalo ne samo da bolje razumem uzroke nekih pojava među ljudima nego da se nekako i sam popravljam kao čovek. Pomogla mi je, a i sada mi pomaže da najpre tražim uzroke nekih ponašanja mojih saradnika i poznanika. Čak i komšija i ljudi koje godinama znam. Realno, pojedinci se čude kako sam mogao da podržim politiku aktuelne vlasti. Nije ih mnogo ali postoje. Uzroke toga kao matematičar vidim u zavidnosti prema uspešnosti aktuelne vlasti i iskren da budem prema predsedniku. Uspeh pojedinca se ne prašta…

- Radeći matematiku čovek vezba svoj mozak-brušenje mozga i to mu pomaže da bolje i jasnije razume šta se u svetu događa, posebno zašto se to događa. Dobar primer za to je započeti rat u Ukrajini. Mnogi u medijima (novine, televizija, radio) se ponašaju navijački kao da je reč o sportskom susretu i dolazi do svađa.

Dobili ste šansu da učestvujete u političkom životu zemlje. Šta smatrate da u Srbiji treba menjati?

- Na poziv ljudi iz Vlade Srbije sam se prvenstveno odazvao sa nadom da će se nastaviti stvarno ubzani trend svima jasnog razvoja naše zemlje. Naravno, tu su i moje težnje za što većom pristojnošću, normalnošću i tolerancijom u razmeni mišljenja, svih nas.

- Dakle, u Srbiji treba nastaviti sa ubrzanim razvojem zemlje i podizanjem nivoa pristojnosti. Toga nikada nije dosta. Treba nastaviti istim putem razvoja uz neophodno popravljanje, ali ne mnogo menjati. Naravno, čeka nas i dobro osmišljeno prilagođavanje novonastaloj situaciji zbog rata u Ukrajini.

Koji od urađenih projekata, do sad, smatrate najznačajnijim za Srbiju?

- Teško mi je da neki projekat izdvojim. Ali svi oni zajedno čine izgradnju zemlje. Tu su putevi, autoputevi, bolnice, klinički centri, škole, muzeji, pozorišta. Projekat brige o svakom čoveku, u kome je prednjačio predsednik Aleksandar Vučić, posebno je vidljiv. Možda najvažniji projekat je bio savladavanje i prilagođavanje situaciji stvorenoj nastalom infekcijom kovida 19 koja još i dan danas traje, mada sad već, u manjoj meri.

Postoji li neko matematičko pravilo koje može da se dovede u vezu sa političkom situacijom u Srbiji?

- Reč "matematika" je grčkog porekla i u prevodu znači dokazivanje. Pošto postoje ljudi (uvek i za sve ima takvih) koji ne prihvataju da postoji napredak u razvoju Srbije za koji je zaslužna aktuelna vlast. To im treba i dokazati. Evo tri lepa primera primene dokazivanja. Neka takvi posete muzej u Beogradu, otputuju auto-putem "Milos Veliki" do nekog mesta, ili na primer posete novoizgrađeno pozorište u Vranju.

Obilazite Srbiju u okviru kampanje, kakvi su vam utisci?

- To je za mene posebno radostan trenutak. Ljudi su srdačni i hoće da razgovaraju, da čuju, pitaju i predlažu. Deluje mi da ništa ne skrivaju (barem oni koje sam sreo i koji su slušali moje obraćanje).

Kako vidite Srbiju u budućnosti i šta je to što biste voleli da ostvarimo kao država i društvo?

- Ja sam u 74-oj godini života i mili mi se da živim, jer sam ubeđen da će Srbija nastaviti razvoj već postojećim ubrzanim trendom. To će tako sigurno biti, jer imamo ljude koji znaju, imamo investicije, finansijsku stabilnost… I moram iskreno da priznam da imamo i dosta ambicioznog predsednika, koji ima snagu i snove. U nedostatku nabrojanog svaki napredak se može usporiti. Naravno da bih posebno voleo da se medijska situacija podigne na viši nivo, da dnevni listovi deluju na ljude edukativno a ne iznoseći poluistine, vređanje i omalovažavanje neistomisljenika.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI