MRAČNA TAJNA NATO PONOŠA Najbolji drug mu je čovek koji je komandovao USTAŠKIM KOLJAČIMA I SILOVATELJIMA (FOTO/VIDEO)

Činjenice govore drugačije. Zdravko Ponoš je klasični dezerter i izdajnik i vojnik koji je barut omirisao samo na vojnoj vežbi i strelištu. 

Zdravko Ponoš je rođen u okolini Knina, ali za razliku od mnogih oficira iz Republike Srpske Krajine koji su se odazvali pozivu rodne grude i otišli da je brane tokom hrvatske agresije on je rešio da ostane u Beogradu i da radi na Vojnotehničkom institutu. Do 5. oktobra je stigao do potpukovnika i nije bio viden za neki veći čin, ali sve se menja dolaskom na vlast DOS. 

Pod pritiskom NATO da se penzionišu i smene oficiri koji su bili heroji odbrane od zločinačke agresije počinje napredovanje Zdravka Ponoša kojeg su kolege zvale "mlađi referent Zdravko" i "mastiljara Zdravko" zbog toga što nikada nije učestvovao u borbenim dejstvima i bežao je od bilo kakve mogućnosti da mu se život nađe u opasnosti. 

Izdajnička vlast i isti takvi ministri odbrane ga u više mandata uzimaju za savetnika, a vrhunac njegove "blistave" karijere bio je trenutak kada mu je ponuđeno, od strane tadašnjeg ministra odbrane Borisa Tadića da formira "odeljenje za saradnju sa NATO" što je on oberučke prihvatio jer je već prodao dušu toj alijansi. Zahvaljujući tom angažovanju, kao i učestvovanju u "reformama" vojske kada su besomučno uništavana oružja i topljeni tenkovi i borbena vozila u železarama, "zaslužio" je čin general-potpukovnika i funkciju načelnika Generalštaba. To su bili trenuci kada je srpska vojska doživela najveći pad u istoriji i bila malo jača od nekog bolje naoružanog udruženja lovaca. Dok se nalazio na mestu načelnika kao molitvu je ponavljao kako Srbija mora u NATO i kako je to jedino ispravno. 

Da to nije vrhunac beščašća mlađeg referenta Zdravka potvrđuje i činjenica da je za sve to vreme njegov dobar prijatelj bio i ostao hrvatski general Damir Krstičević koji je učestvovao u mnogim zločinačkim operacijama hrvatske vojske protiv srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini od Maslenice pa do najvećeg etničkog čišćenja u Evropi "Oluje". 

Operacija "Maslenica" po zverstvima ne zaostaje za "najslavnijim" ustaškim tradicijama Hrvata i jedini cilj joj je bio iživljavanje nad civilnim stanovništvom. Tokom nje je nestalo bez traga preko 400 civila od kojih 40 dece, a potvrđeno je i silovanje 50 srpskih žena i devojčica, što na licu mesta, što u logorima. 
Za tu zločinačku akciju je Zdravkov drug Damir Krstičević rekao da je bila, uz "Oluju" jedna od ključnih blistavih pobeda koje su doprinele slamanju Srba u Republici Srpskoj Krajini i sprečavanju stvaranja Velike Srbije. Kako je to silovanje žena i dece i ubijanje staraca i civila blistava pobeda valjda je jasno samo zverima u Hrvatskoj i njihovom drugu Zdravku.

 

Naravno, Zdravku nije nimalo smetalo da i dalje bude dobar prijatelj sa čovekom koji je komandovao vojnicima koji su ubijali civile i silovali. Čak je svojevremeno za hrvatske medije davao izjave kako se spremao da pobegne iz zemlje kada je počeo rat jer je smatrao da je neopravdan i ludost.

Hrvatski mediji ga zbog toga danas slave i nazivaju "čovekom koji će srušiti Vučića". To je potpuno razumljivo jer njima odgovara neko takav ko bi uništio sve što smo uspeli da postignemo od 2012. u obnovi zemlje i vojske nakon pljačke i uništavanja koja su izvedena nakon 5. oktobra. 

Postavlja se pitanje treba li Srbima takav čovek i kako verovati takvom čoveku?

Oficir koji je bio spreman da pogazi zakletvu i pobegne iz zemlje kada joj je bilo najteže, vojnik koji je bežao od rata, načelnik Generalštaba koji je razorio vojsku, sin koji je sedeo u Beogradu umesto da brani majku i rodnu kuću dok su pomahnitale ustaše jurišale i kandidat za predsednika Srbije kojeg hvale Hrvati opijeni bezumnom i satanskom mržnjom prema Srbima. 

Kome treba takav čovek? Ko je spreman da glasa za takvog čoveka? Ko bi smeo sudbinu zemlje i sopstvene porodice da položi u ruke takvog čoveka? Niko, ali baš niko ko imalo razmišlja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI