VEZA PUNA USPONA I PADOVA Bliži se dva veka diplomatskih odnosa Srbije i Rusije, a evo šta ih je obeležilo

Alo.rs

Vesti

08.05.2022

10:16

Srbija je uvek bila prijatelj Rusiji, a odnosi su postajali hladni kada je Moskva procenjivala da joj bliskost s Beogradom ne odgovara, ocenjuje istoričar Karanović.

VEZA PUNA USPONA I PADOVA Bliži se dva veka diplomatskih odnosa Srbije i Rusije, a evo šta ih je obeležilo — Sajt predsednika Rusije

prethodna vest

KRKOBABIĆ: Na delu postojanost u odbrani nacionalnih i državnih interesa (FOTO)

19:23

Vesti 0

sledeća vest

ŠEŠELJA PITALI KOG POLITIČKOG PROTIVNIKA NAJVIŠE CENI Evo šta je odgovorio lider radikala

19:00

Vesti 0

Diplomatski odnosi Srbije i Rusije uspostavljeni su davnog 23. februara 1838. i kroz ta, gotovo, dva veka negovane su prijateljske veze. Ali istorija svedoči da je bilo i turbulentnih perioda kada je "bratska Moskva" ostavljala našu državu na cedilu.

Pravu buru izazvala je nedavna poruka predsednika Rusije Vladimira Putina da samoproglašene republike u Ukrajini - Donjeck i Lugansk - temelje nezavisnost na kosovskom presedanu, čime je, prema ocenama dela javnosti, faktički, priznao jednostrano proglašenu samostalnost južne srpske pokrajine.

Kosovski presedan

Podsetili su da Moskva to ne čini prvi put - i 2008. pozivala je na kosovski presedan u slučaju priznanja i proglašenja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije u Gruziji.

- Srbija je imala uspone i padove i s Rusijom i s političkim zapadom. Rusija je pomogla Srbiji u 19. veku i 1914. da obnovi državnost, ali nije bila uvek dosledna, rukovodila se neretko i imperijalističkim interesima. U periodu 1875-1878. igrala je kompleksnu ulogu na Balkanu, štitili su interese Bugarske, ne i naše. U vreme Borisa Jeljcina jeste bila slaba, ali to ne opravdava što se u odnosu prema Srbiji usaglasila s političkim zapadom - od sankcija preko naoružavanja Hrvata do toga da je Srbiju ostavila nezaštićenu na KiM. Ali od 2008. Moskva i Putin su više puta u UN zaštitili naše interese na KiM i sprečili da nas proglase genocidnim zbog Srebrenice - priča za Srpski telegraf istoričar i direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović.

Ništa za zameriti

Srbija je pak uvek bila prijatelj Rusiji, a odnosi su postajali hladni kada je, kako objašnjava, Moskva procenjivala da joj bliskost s Beogradom ne odgovara:

- Srbiji, stoga, nema tu šta da se zameri. Naša država se pokazala kao stamena i suverenistička i time ćemo se uvek rukovoditi - i sada, u ovim teškim geostrateškim okolnostima usled ukrajinske krize, kako prema Rusiji tako i prema Putinu. Srbija je okružena državama NATO (čije su trupe stacionirane i u BiH i na KiM) i EU, koja je naš najveći ekonomski partner i strateški cilj. Mi moramo da vodimo brigu o svojim interesima.

Podrška

1. Kosovo bi već bilo u UN

Bez ruskog veta Kosovo bi već bilo u UN. Drugo, Rusija je članica Veća za implementaciju mira u BiH, nadzornog organa OHR. Bez ruskog stava mi ni tu ništa ne bismo mogli da uradimo.

2. Povoljni energenti

S Rusijom imamo povoljne energetske aranžmane, koje nema nijedna druga zemlja.

3. Sprečili da Srbe proglase genocidnim

Rusija je 2015. uložila veto na britansku rezoluciju u UN, kojom bi masakr u Srebrenici bio proglašen genocidom.

4. Ekonomske veze

Trgovinska razmena između Srbije i Rusije je 2,37 milijardi evra, od čega je izvoz 0,84 i uvoz 1,53 milijarde evra. Oko 163.000 je broj zaposlenih koji rade u kompanijama koje izvoze u Rusku Federaciju.

Šumovi na vezi

1. Sankcije Jugoslaviji

Prve sankcije našoj zemlji uvedene su 1991, a SB UN ih je fazno pojačavao. Rusija nijednom nije uložila pravo veta i sprečila uvođenje embarga. Iako je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik države, u nekoliko navrata 1993, praktično, molio Rusiju da ne sledi politiku izolacije. Njegovi apeli ostali su bezuspešni.

2. Prvi priznali Crnu Goru

Rusija je, prema tvrdnjama predsednika Evroatlantskog saveta Srbije Dragana Šormaza, više puta dosad pokazala da gleda isključivo svoj interes. Bila je, tvrdi, najveći sponzor crnogorske samostalnosti i prva je priznala nezavisnost Crne Gore.

3. Napustili su Kosovo

Rusija je devedesetih, u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, imala izuzetno kontroverznu ulogu. Nikad nisu obrazložili razloge napuštanja Kosova, gde su ih Srbi 1999. dočekali kao oslobodioce. Iako su mogli da ostanu u sklopu Kfora, nisu hteli.

4. Naoružavali Hrvate

Rusija je, i pored sankcija, obezbeđivala Hrvate oružjem (1992-1997), koje je kasnije korišćeno i u "Oluji". Isporučili su i S-300, koji je opisivan kao "nedosanjani san Miloševića u borbi protiv NATO bombi". Isporučili su im tada i:18 transportnih helikoptera mi-17, 12 borbenih helikoptera mi-24, 40 aviona lovaca, niz sofisticiranog naoružanja i vojne opreme (NVO) poput protivoklopnih sistema "Fagot", protivoklopnih raketa šturm, PVO raketa R-60 i nevođenih raketa S-5.