ALO! INTERVJU Suzana Grubješić, bivša potpredsednica Vlade: Srbija ekonomski živi od saradnje sa EU

Naša sagovornica ima veliko iskustvo u politici, diplomatiji i spoljnoj trgovini. Bila je, između ostalog, i potpredsednica vlade Srbije, a sada je u Centru za spoljnu politiku, te svakako može na pravi način da oceni kakvi su odnosi između Srbije i EU, i u kom će se pravcu razvijati.

Kako vidite odnose Srbije i EU, posebno s aspekta najave formiranja političke zajednice EU i država koje nisu u Uniji?

- Srbija se već više od dve decenije nalazi na evropskom putu, strpljivo i uporno teži punopravnom članstvu u EU kao svom strateškom cilju. Za sve to vreme neke članice EU su se opirale proširenju i to će verovatno nastaviti da čine i ubuduće. Ali ako zbog rata u Ukrajini ništa više neće biti isto, kako se govori, onda ni pristup prema ovom regionu ne može da ostane isti. Ideja o političkoj zajednici u kojoj bi se, osim Zapadnog Balkana, našle i druge zemlje koje nisu članice EU, pruža šansu da se stvari pomere sa mrtve tačke. Obrisi ove zajednice dati su već u novoj metodologiji, po kojoj Crna Gora i Srbija vode pregovore sa EU - pristupanje ide u fazama, postepeno, uz sektorsku integraciju i pre formalnog članstva i uz konkretne koristi u vidu korišćenja evropskih fondova, na koje bismo inače čekali dok ne postanemo član. Više detalja možemo da očekujemo nakon junskog samita, jer i oko ovakvog predloga mora da se usaglasi svih 27 država članica EU.

Prilikom posete Beogradu Šarl Mišel je zatražio od Srbije da uvede sankcije Rusiji. Da li će uslediti novi pritisci po tom pitanju i šta bi trebalo da uradimo?

Alo

 

- Očekivanja i pozivi da se Srbija usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU neće prestati, a deo te politike jesu i restriktivne mere koje EU uvodi prema trećim zemljama, u ovom slučaju prema Rusiji. Takva odluka je za Srbiju delikatna i izazovna iz nekoliko razloga: prvo, zbog dosadašnje multivektorske spoljne politike, koja je podrazumevala i evropske integracije, ali i blisku saradnju sa Rusijom; drugo, usled energetske zavisnosti Srbija objektivno ne može da u kratkom roku nađe stabilne alternativne pravce snabdevanja naftom i gasom; treće, prorusko većinsko javno mnjenje; četvrto, verovanje da će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti kada na red dođe članstvo Kosova u UN. Bez obzira na sve to, uvek treba imati na umu da Srbija ekonomski živi od saradnje sa EU i njenim članicama, odakle dolazi i najveći broj investicija i donacija, i koja je ubedljivo najveći trgovinski partner. Svaki poremećaj na tom planu imao bi ozbiljne posledice i po srpsku privredu i po građane.

Mišel je takođe izneo i stav da bi zemlje kandidati trebalo da osete opipljivu korist od Unije i pre pristupanja. 

- To je ključna tačka, do sada je opipljiva korist mogla da se oseti tek kada jedna zemlja postane članica EU, ne toliko pre toga. Pristup fondovima i pre članstva mnogo bi pomogao u smanjivanju razlika i jaza koji postoji u ekonomskom razvoju između članica EU i kandidata. Mi godišnje dobijamo oko 200 miliona evra iz pretpristupne pomoći, što je nedovoljno za rast i razvoj, dok naši susedi koji su u EU dobijaju i deset puta više sredstava.

Šta očekujete od najavljene posete Olafa Šolca Beogradu?

- Nemačka je naš glavni ekonomski partner i dobri bilateralni odnosi su od vitalnog značaja. Očekujem iste ili slične poruke koje smo mogli da čujemo i tokom posete nemačke ministarke spoljnih poslova Srbiji, kao i tokom nedavne posete predsednika Vučića Nemačkoj. Prva tema je svakako Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji, zatim očuvanje mira i stabilnosti u regionu, što uključuje rešavanje kosovskog pitanja i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, kao i evropska budućnost Srbije i ubrzanje procesa integracija. Nova nemačka vlada se, uz SAD, mnogo više bavi Zapadnim Balkanom, ali ima i veća očekivanja od svih zemalja regiona.

Kako ocenjujete unutrašnje političke prilike u Srbiji?

- Bilo bi preterano očekivati da postoji konsenzus političkih aktera o izazovima pred kojima se Srbija našla, ali i o pravcu u kome treba da se kreće ili o odlukama koje treba da donese. Ne vidim ni da postoji svest o posledicama ukrajinske krize koje se već osećaju, a koje će se tek osetiti na jesen i na zimu. Zato je izuzetno važno da se svi odazovu pozivu predsednika Vučića na razgovore koji će uskoro uslediti. Važno je i da Srbija dobije novu vladu, koja će delati racionalno i pragmatično, a u najboljem interesu svih građana Srbije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI