ALO! INTERVJU LJILJA SMAJLOVIĆ ZA NAŠ LIST ANALIZIRA AKTUELNU SITUACIJU U SVETU: Srbija jedina štrči u Evropi

Njujork tajms objavio je tekst „How does it end“ (Kako će se ovo završiti) o ratu u Ukrajini. Osnovna teza je da se Zapad podelio u dva tabora: jedan koji misli da rat ne sme da stane dok Rusija ne bude potpuno poražena, a drugi, koji se slaže s Henrijem Kisindžerom, da je bolje prihvatiti realnost na terenu i okončati vojna dejstva. Kako će se po vašem mišljenju sve završiti?

- Vodeći američki list je još pre deset dana, kao redakcijski uvodnik, objavio prvu ozbiljnu domaću kritiku američke strategije u Ukrajini. Predsednika SAD, ministra odbrane i vođu Predstavničkog doma Kongresa SAD optužio je za euforične i ratoborne izjave koje Ameriku uvlače u sve dublji sukob s nuklearnom silom. „Njujork tajms“ je od Džozefa Bajdena još 19. maja zatražio da Volodimiru Zelenskom jasno stavi do znanja da postoje granice američke podrške Ukrajini. Tada će ukrajinsko vođstvo moći realistično da proceni „koliko još razaranja Ukrajina može da izdrži“ i potom „donese bolne teritorijalne odluke koje svaki kompromis iziskuje“. Svaki rat se na kraju završi mirovnim sporazumom. Ja bih rekla da su i „Njujork tajms“ i Henri Kisindžer konačno rekli ono što će posle njih početi da govore i drugi zapadni lideri: Ovaj se rat neće završiti uništenjem Rusije kao velike sile.

Srbija je u nekoj vrsti makaza. Ne prođe dan a da neko s jedne ili s druge strane ne pomene našu zemlju vezano za rat u Ukrajini. Juče Kličko, danas Lavrov i tako ukrug. Zašto smo toliko u centru pažnje na ovaj način?

- Zato što jedini u Evropi štrčimo svojim nepristajanjem da stanemo na jednu ili drugu stranu u rusko-ukrajinskom ratu.

Predsednik Vučić je iz Davosa poručio da uvođenje sankcija Rusiji nije prihvatljivo za Srbiju u ovom trenutku. Hoće li doći trenutak kada će to postati prihvatljivo i od čega to zavisi?

- Kad je svet usred najopasnijeg geopolitičkog sukoba u poslednjih pola stoleća, kada se dešava ono što je do juče bilo nezamislivo, jedino ima smisla govoriti o ovom trenutku. 

TV Pink/Printscreen

Vučić je najavio pakleno težak jun s mnoštvom važnih poseta. Kako je rekao, biće to za nas korisno (ako izdržimo). Seriju otvara Viola fon Kramon u ponedeljak, potom dolazi Olaf Šolc... Koga još očekujete u Beogradu i s kakvim porukama?

- Sada već znamo da dolazi i Sergej Lavrov, što je samo po sebi prilično spektakularno. Lavrov je od početka rata u Ukrajini bio u Kini, Indiji, Alžiru, državama koje u UN nisu glasale za osudu Rusije ili njenu suspenziju u Savetu za ljudska prava i koje nemaju sporazum o pridruživanju s EU. Naš slučaj je nešto drugačiji. Ali, koju god državu da je posetio, Lavrov je isticao da Rusija ceni njenu politiku neutralnosti. Očekujem da to kaže i kod nas.

Mnogi su skloni da, poredeći američku i evropsku spoljnu politiku, kažu da je stav SAD prema Srbiji i pitanju Kosova donekle mekši nego stav EU. Imate li i vi takav utisak?

- Mislim da Amerika u vezi s Ukrajinom više pritiska Nemačku nego nas, a nemački premijer teškom mukom odoleva tom pritisku. Verovatno mu je lakše kad je u prilici da on bude taj koji u ime Evrope nekoga pritiska. Jer kada bi nas na nešto privoleo, to bi se i Amerikancima mnogo dopalo.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI