NEBOJŠA BAKAREC PODSETIO NACIJU NA TEŽINU DANAŠNJEG DATUMA: Na današnji dan pre 23 godine i pre 30 godina su se desili strašni događaji po Srbiju

Najtužniji datum u istoriji Varvarina je 30. maj 1999. godine, kad je u zločinačkoj NATO agresiji ubijeno deset građana, trideset je povređeno i srušen je stari most na Velikoj Moravi. Opština Varvarin, meštani i građani širom zemlje danas obeležavaju i sećaju se NATO masakra u Varvarinu.

Tog 30. maja 1999. godine, u 13:25, avioni NATO agresora bombardovali su most u Varvarinu u dva navrata. NATO zločinci su ubili Sanju Milenković (15) (talentovanu učenicu Matematičke gimnazije), sveštenika Milivoja Ćirića (66), Milana Savića (24), Vojkana Stankovića (31), Zorana Marinkovića (33), Ratobora Simonovića (38), Ružicu Simonović (55), Stojana Ristića (56), Tola Apostolovića (74) i Dragoslava Terzića (68). Mnogi su poginuli i bili ranjeni kada su posle prvog napada, pohitali da pomognu žrvama.

Privatna arhiva

Nigde u Varvarinu pa ni u blizini mosta nije bilo vojnih ciljeva, most nije imao nikakvu vojnu funkciju, a sam zločinački napad izveden je na verski praznik posvećen Svetoj Trojici, koji se u Varvarinu i okolnim mestima slavi kao bogomolja. Pored toga, nedelja je u Varvarinu i pijačni dan tako da se u blizini mosta, koji je udaljen samo 200 metara od pijace, nalazilo preko 1.000 ljudi. NATO zločinci su izveli dva napada. Napad na Varvarinski most izveli su bombarderi NATO koji su pripadali nemačkoj vojsci. NATO nikada nije preuzeo odgovornost ni za jedan zločin počinjen tokom tri meseca agresije. Tako i u slučaju zločina u Varvarinu, Nemačka i NATO nisu preuzeli odgovornost za počinjeni masakr. U Nemačkoj je od 2001. godine vođen sudski proces koji su pokrenule porodice žrtava i preživelih. Sramnu odluku o odbijanju ove tužbe doneli su Osnovni sud u Bonu, Viši sud u Kelnu, Savezni sud u Karlsrueu i Ustavni sud Nemačke.

Privatna arhiva

Smrt mlade matematičarke Sanje Milenković je posebno duboko ganula Srbiju. Sanja se tog dana sa dve drugarice vraćala sa pijace. Nakon što su prešle polovinu mosta odjeknule su detonacije. Tokom prvog napada Sanja nije zadobila povrede i pokušala je da pomogne prijateljicama, ali drugi napad je bio koban. NATO geler je pogodio Sanju u leđa. Njeni roditelji Zoran i Vesna, na putu ka mostu, gledali su kako im agresori uzimaju najdragocenije u životu. Iako su ekipe Hitne pomoći pokušale da pomognu Sanji i uputile je ranjenu u Kruševac, nakon par minuta njen život se ugasio. Sveštenik Milivoje Ćirić je poginuo dok je pokušavao da pomogne žrtvama prvog napada. Sredstvima Srba iz Švajcarske, preko Fonda dijaspora za maticu, 1999. godine na mestu gde se nalazio srušeni most, izgrađen je novi most, a pored mosta je podignut spomenik nevinim žrtvama ovog NATO zločina.

Sankcije UN 1992.

Saveznoj Republici Jugoslaviji, tj. Srbiji uvedene su strašne sankcije 30. maja 1992. godine odlukom Saveta bezbednosti UN, Rezolucijom 757, zbog  prisustva i aktivnosti JNA u Bosni i Hercegovini. Neposredan povod za uvođenje sankcija SRJ je bio masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, za šta su odmah optuženi Srbi iz BiH. Godinama kasnije utvrđeno je da se radilo o bombi podmetnutoj od strane vlasti u Sarajevu, sa ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.

Privatna arhiva

Prethodno je SB UN, Rezolucijom 752 od 15. maja 1992. zahtevao da odmah prestanu svi oblici mešanja spoljnih snaga u rat u Bosni i Hercegovini: da se jedinice JNA povuku, ili stave pod kontrolu BiH, ili raspuste i razoružaju. Kako se to nije dogodilo, predložena je Rezolucija 757. Po toj Rezoluciji sankcije (kazna) su obuhvatale: zabranu uvoza, izvoza, pretovara, utovara svih proizvoda u svim zemljama sveta, poslovanje bilo kog pojedinca, plovila, letelice ili motornog vozila iz SRJ, isključenje zemlje iz svih sportskih takmičenja, obustavu naučnih, kulturnih, obrazovnih, tehničkih aktivnosti… Od 15 članova SB za Rezoluciju br. 757 glasalo je njih 13, dok su 2 člana – Kina i Zimbabve – bili uzdržani. Niko nije bio protiv! Za uvođenje tih strašnih sankcija glasali su SAD, Velika Britanija, Rusija (!?!), Francuska, Austrija, Belgija, Zelenortska ostrva, Ekvador, Mađarska, Indija, Japan, Maroko i Venecuela.

Rusku federaciju u UN je 1992. godine, predstavljao ambasador Julij Mihajlovič Voroncov koji je glasao onako kako mu je naložio vrh Ruske federacije. Te 1992. predsednik Rusije je bio Boris Jeljcin, a ministar inostranih poslova je bio Andrej Kozirjev. Tako je Ruska federacija je u maju 1992. glasala ZA uvođenje najgorih, najoštrijih sankcija koje je međunarodna zajednica ikada uvela jednoj zemlji. Te sankcije su izazvale ogromnu ekonomsku krizu u SRJ, dovele su do pojave hiperinflacije i nestašica. Te sankcije su bile mnogo gore od sadašnjih sankcija Rusiji, jer su sankcije Rusiji jednostrano uvele (samo) zemlje članice NATO-a (sa izuzetkom Turske i delimično Mađarske) i EU, Švajcarska, Japan, Australija, Novi Zeland, a ne UN ili Savet bezbednosti. Ruska federacija, je 30. maja 1992. mogla da spreči uvođenje najstrašnijih sankcija Srbiji (SRJ), ali Rusija ne samo da nije iskoristila pravo veta, ne samo da nije glasala protiv, ne samo da nije bila ni uzdržana kao Kina i Zimbabve, već je glasala ZA uvođenje najstrašnijih sankcija koje su uvedene jednoj državi, od strane UN.

Privatna arhiva

Zbog toga čudi da je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, 13.4.2022. izjavila: „Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima UVEK podržavamo“. „UVEK“ rekla je gospođa Zaharova!?! Gospođa je „malo“ zaboravila da je upravo Rusija u Savetu bezbednosti UN, glasala ZA uvođenje najstrašnijih sankcija prijateljskoj Srbiji (SRJ)!!! Toliko o istinitosti reči gđe Zaharove: „Mi svoje prijatelje u teškim trenucima UVEK podržavamo“.

Za razliku od Ruske federacije 1992. godine, Srbija 2022. nije prihvatila da uvede sankcije koje je Zapad uveo Rusiji! Srbija je zbog toga već tri meseca izložena neviđenim pritiscima i ucenama. Srbija je mala država i ima 7 miliona stanovnika. Rusija je nuklearna velesila sa 140 miliona stanovnika. Ruska federacija 1992. ne bi trpela nikakve posledice da je glasala protiv najstrašnijih sankcija Srbiji. Rusija 1992. ne da nije izdržala tri meseca da uvede sankcije Srbiji, nije izdržala ni tri sekunde. Danas je Rusija drugačija, i novi gasni aranžman je pokazao da zna da ceni ponašanje Srbije. Srbija neće da uvode sankcije Rusiji, ne zbog gasa ili nafte, već zbog principa i poštovanja međunarodnog prava. A Zapad danas peva istu pesmu kao i 1992. godine. Danas nam Zapad preti sankcijama, zbog toga što nismo uveli sankcije Rusiji, tj. zbog toga što vodimo svoju, pravednu i uravnoteženu politiku. A tvorac i nosilac te naše srpske politike je državnik, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Zbog svega toga sutra će mi biti čast da prisustvujem posebnoj sednici Skupštine Republike Srbije, tj. polaganju zakletve Aleksandra Vučića, prilikom ponovnog stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI