INTERVJU NEDELJE Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, o gorućim temama: Kad GRME RATNE TRUBE, argumenti se slabo čuju

Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, godinama je svedok svega što se zbiva na domaćoj, ali i svetskoj političkoj sceni. U vremenu kada se cela planeta trese zbog rata u Ukrajini i posledica tog sukoba, Starović za Alo! pokušava da pronikne u ono što će se dalje dešavati na geopolitičkoj sceni.

Pitanja našeg lista, naravno, prilagođena su onom što se događa na zemaljskoj kugli.

Ceo svet, pa i Srbija, usred su ratnog vihora i vihora ekonomske krize. Kakva je trenutno naša pozicija?

- U ovim okolnostima, kada se sa svih strana čuju ratne trube, racionalni argumenti teško dolaze do izražaja. Stoga je i pozicija naše države, koja ne želi da bude deo sukoba, svakako teška. Međutim, snagu nam daje to što su naši stavovi zasnovani na univerzalnim principima i vrednostima, koji se ne mogu osporiti, kao što je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, iako ih mnoge velike i moćne države same zaobilaze, kao i na pomnoj zaštiti vitalnih nacionalnih interesa Srbije. To je upravo i koordinatni sistem unutar kojeg donosimo sve važne spoljnopolitičke odluke na dnevnom planu, a filigranski precizno definisani zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost, doneti dan nakon početka rata u Ukrajini, predstavljaju najčvršći temelj i najpouzdaniju smernicu.

Predstoji dolazak Lavrova. Šta od ove posete možemo očekivati, s obzirom na to da je predsednik Vučić govorio i o nekim komplikacijama?

- Nije tajna da postoje određeni izazovi u realizaciji te posete, i oni tehničke prirode, koji će verovatno biti razjašnjeni. Za nas je veoma važno da očuvamo adekvatan nivo dijaloga sa svim međunarodnim partnerima, a komplikacije s kojima se suočavamo nisu posledica naših želja ili delovanja.

Nakon toga stiže kancelar Nemačke Olaf Šolc? Da li je on na bilo koji način uslovljavao posetu nedolaskom Lavrova? Kakve će poruke Šolc doneti?

- Izlišno je i govoriti o tome koliki značaj za nas ima saradnja s Nemačkom, koja za Srbiju predstavlja ubedljivo najvećeg spoljnotrgovinskog partnera i investitora. Bilo bi veoma dobro ukoliko bi kancelar Šolc posvetio jednaku pažnju Srbiji i našem regionu kao što je to činila njegova prethodnica, a česte posete i susreti daju nam razloga za optimizam. Dolazak nemačkog kancelara je važan i zbog toga što predstavlja svojevrsni uvod u samit EU i Zapadnog Balkana koji će biti održan 23. juna u Briselu, na kome se očekuju važne poruke o evropskoj budućnosti regiona, pre svega od vodećeg nemačko-francuskog dvojca. U svakom slučaju, poseta gospodina Šolca Beogradu je planirana i zakazana, a da li postoje neki dodatni uslovi za njenu realizaciju, to je pre svega pitanje za nemačku stranu.

Šta vam je bilo najupečatljivije u govoru predsednika Vučića nakon polaganja zakletve u Skupštini Srbije?

- Predsednik Vučić je prilikom polaganja zakletve u drugom predsedničkom mandatu održao veoma sadržajan, iskren, vizionarski i u svakom smislu državnički govor. On je veoma otvoreno govorio o velikim izazovima s kojima se čitav svet danas susreće, pa tako i Srbija, i upozorio da kulminacija globalne političke, ekonomske i bezbednosne krize tek sledi, iako to naši građani još uvek ne vide u svakodnevnom životu. No, uprkos svemu tome, Srbija ostaje privržena vođenju suverene politike kojom najbolje štiti sopstvene nacionalne interese i dobrobit građana, a put ka tome vodi kroz intenziviranje saradnje sa susedima i ubrzanje reformi neophodnih za pristupanje Evropskoj uniji. Posmatrano iz ugla spoljne politike, to su svakako najvažnije poruke.

Alo

Priština je odustala od Vašingtonskog sporazuma, aplicirala je za Savet Evrope, traži i prijem u NATO. Šta Srbija može da preduzme?

- Podnošenjem aplikacije za članstvo u Savetu Evrope, Priština je grubo prekršila moratorijum uspostavljen Vašingtonskim sporazumom, što nažalost ne predstavlja veliko iznenađenje budući da se ni do sada nije pridržavala drugih važnih odredaba tog sporazuma, kao ni Prvog okvirnog sporazuma iz Brisela zaključenog još 2013. godine. Iako matematika unutar Saveta Evrope ide u prilog Prištine, jer tzv. države priznavači čine dvotrećinsku većinu, mi ćemo se aktivno boriti da osporimo tu aplikaciju za članstvo kojom se ruše osnovna načela Saveta Evrope i temeljni principi međunarodnog javnog prava, a proces odlučivanja će sasvim izvesno potrajati ne manje od godinu dana, moguće i mnogo duže od toga. No, reakcija naše države na samo prištinsko kršenje moratorijuma uspostavljenog Vašingtonskim sporazumom bila je odlučna i snažna, baš kao što smo i najavljivali. Ministar Selaković je predao predsedniku Vučiću četiri diplomatske note koje smo u veoma kratkom roku ishodovali, kojima još četiri države povlače prethodno priznanje tzv. Kosova, čime se ukupan broj „otpriznavanja“ povećao na 22. Na predsedniku Vučiću je da shodno sopstvenoj proceni adekvatnog spoljnopolitičkog trenutka saopšti koje četiri države su u pitanju, a dalje reakcije naše države će biti srazmerne delovanju Prištine i njihovih međunarodnih sponzora.

Učestvujete u važnim razgovorima, viđate se s velikim brojem diplomata. Šta govore o Srbiji, koje su pohvale, a koje zamerke?

- Moram priznati da su mi po pravilu najprijatniji susreti s kolegama koji dolaze iz Afrike, Azije, s Bliskog istoka ili iz Latinske Amerike. Oni su uvek puni hvale za suverenu politiku koju Srbija vodi, a mnogi nas zbog toga zovu državom koja ima kičmu. Svi bez razlike primećuju ekonomski napredak Srbije i ubrzani razvoj infrastrukture, uključujući i kolege s političkog zapada, koji nam na tome odaju priznanje. Naravno, s te strane obično dolaze i zamerke, koje su pogotovo u poslednje vreme bazirane na onoj  binarnoj formuli „ako niste s nama, onda ste protiv za nas“, koja za nas nije prihvatljiva jer ne želimo da budemo u sukobu ni sa kim.

Rat neće biti brzo završen. Kako vidite svet za pet godina, a kako Srbiju? Nazire li se kraj ratu u Ukrajini?

- Veoma je teško odgovoriti na to pitanje, budući da se celokupan svetski poredak menja velikom brzinom. Bojim se da ratni sukob na istoku Evrope neće brzo biti završen, a čak i da se to desi, posledice sukoba ćemo svi osećati u sagledivoj budućnosti. Gvozdena zavesa koja je ponovo presekla evropski kontinent mogla bi biti teža od one koja je postojala tokom perioda Hladnog rata. U takvim okolnostima, za nas je od najveće važnosti da sačuvamo mir i stabilnost u našem regionu, pružimo ruku saradnje susedima i obezbedimo dalji ekonomski razvoj kojim ćemo uhvatiti priključak s našim evropskim okruženjem. Verujem da su ti ciljevi dostižni i da će to biti rezultat državne politike Srbije tokom drugog predsedničkog mandata Aleksandra Vučića, koji je upravo otpočeo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI