MINISTAR MALI ODGOVORIO ĐILASU I NIKEZIĆU Da ste vi odlučivali, kao nekada, sigurno bi nas vodili ka propasti bez povratka

Mali je napomenuo da nije istina da je alarmantno stanje u srpskoj ekonomiji, kako to tvrde Đilas i Nikezić.
 
„Lepo je što razmišljaju o krizi i o njenim posledicama, ali ne mogu da se ne zapitam gde bismo bili da su oni, kao nekada, imali mogućnost odlučivanja, što bi sasvim sigurno vodilo ka propasti iz koje ne bi bilo povratka. Nama je svaki makroekonomski indikator u potpunosti stabilan. Sjajno što Đilas predlaže mere, između ostalog da se privatnim firmama da oko 200 miliona, uporno zaboravljajući da su njegova preduzeća, dok je bio na vlasti, inkasirala tri puta toliko, i  malo više – čak 619 miliona evra. Kada bi vratio nepošteno stečen novac, mogli bismo da pomognemo srpskim firmama tri puta po 200 miliona. Očigledno je da su zaboravili da smo izdvojili u poslednje dve i po godine oko 8,8 milijardi evra za pomoć i privredi i građanima. To je spasilo našu privredu i radna mesta“, naveo je Mali.
 
Napomenuo je da je zahvaljući paketima pomoći, država doprinela likvidnosti privrednih subjekata i olakšavanju poslovanja, a da je kroz davanja stanovništvu podsticana tražnja čime se direktno uticalo na ekonomsku aktivnost. Dodao je da se uspeh mera vidi i kroz jedan od najboljih rezultata kada je u pitanju rast, pošto smo kumulativno 2020. i 2021. godine ostvarili rast BDP-a od 6,4 procenta.
 
Pored toga, Mali navodi da je BDP u apsolutnom iznosu 2012. godine iznosio 35,4 milijarde,  a 2021. godine 53,3 milijarde evra, te da je ove godine projektovano da će iznositi čak 59 milijardi.
 
„Daću vam još jedan podatak – u prvih pet meseci ove godine otplaćeno je čak 260 milijardi dinara duga. Otplatili smo 70 odsto obaveza koje dospevaju na naplatu u ovoj godini za samo prvih pet meseci. Ako govorite o fiskalnom rezultatu, u maju smo imali suficit u budžetu od 6,7 milijardi dinara. Ukupan deficit za period od januara do maja je 71 milijardu, a planirali smo 121 milijardu dinara. To je bolji rezultat od planiranog, za čak 49,9 milijardi dinara. Projektovani deficit za kraj godine je 3 odsto, što je dogovoreno i sa MMF-om, a ima trend smanjenja“, naveo je Mali.
 
Kako je objasnio, građani su svesni Đilasove i Nikezićeve veštine upravljanja, jer su uspeli da stotine hiljada ljudi ostave bez posla i da ekonomsku aktivnost zemlje svedu na minimum, jer su se u njihovo vreme fabrike zatvarale, dok se danas otvaraju i iz godine u godinu rastu i plate i penzije.
 
„Čuveni su po brizi za svoj džep, a na uštrb javnih finansija. Za razliku od njih, danas su očuvana radna mesta i zarade, a stopa nezaposlenosti je ispod predpandemijskog nivoa. Nastavlja se trend njenog smanjenja koji je počeo 2013. godine. U njihovo vreme stopa nezaposlenosti bila je čak 25,9 odsto. Prema najnovijim podacima Republičkog fonda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine iznosi 10,6 odsto, što je bolji rezultat nego 2019. godine. Inače, u proteklih pet godina, nakon završene fiskane konsolidacije, stvoren je osnov za brži rast zarada, penzija i minimalca. Danas je minimalna zarada veća za 66,5 odsto u odnosu na 2016. godinu. Naredne godine očekuje nas značajno povećanje penzija po švajcarskoj formuli. Inače, ne odustajemo od našeg cilja da za naredne četiri godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000, a prosečna penzija oko 500 evra“, istakao je on.
 
Mali je naveo da Đilasove i Nikezićeve brojke predstavljaju staru mantru šampiona u lažima, čiji je jedini cilj unižavanje postignutih rezultata, koji su uprkos krizi, impozantni. 
 
„Očigledno je da su se nadali kolapsu javnih finansija do čega zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomije nije došlo. Mi očekujemo da ćemo do kraja godine ostvariti privredni rast od najmanje 3,5 odsto BDP-a, što znači da neće biti recesije. Podsetiću da je rast u prvom kvartalu bio 4,4 procenta, a da očekujemo da će u drugom biti 3,7 odsto. Inflacija u Srbiji je uglavnom uvezena, a mi ne možemo da utičemo na sukobe u svetu, niti na rast cena, posebno berzanske robe. I pored izazova, javni dug Srbije je u potpunosti pod kontrolom i trenutno je na nivou od 52 odsto, i ima silazni trend, sa kojim nameravamo da nastavimo. Najvažnije je da imamo dovoljnu likvidnost i dovoljno novca na računu, da možemo da izdržimo sve izazove i da nastavimo sa merama podrške, a da pri tom pok kontrolom držimo sve makroekonomske pokazatelje“, objasnio je Mali. 
 
Objasnio je da Đilas laže i kada je u pitanju nova fiskalizacija, govoreći da nije dat grejs period privredi da se na nju prilagodi.
 
„Privreda je imala šest meseci da se prilagodi. To je duplo više od tri meseca, za koliko Đilas zakukava. Prednosti koje nam novi sistem donosi su brojne i za državu i za privredu, jer se na taj način suzbija i nelojalna konkurencija i omogućava efikasnija borba protiv sive ekonomije. Između ostalog, olakšava se poslovanje, smanjuju troškovi na duži rok, ukida nepotrebno administriranje i stvara boljai poslovni ambijent“, rekao je Mali. 
 
On se osvrnuo na još jednu u nizu, kako je objasnio, njihovih sumanutih ideja, pošto predlažu ukidanje sigurnih izvora finansiranja zdravstvenog sistema.
 
„Više puta sam napominjao, kada bi se njihove ideje realizovale, urušili bi oni što smo godinama stvarali, a to je stabilan i siguran zdravstveni sistem, koji je spreman da odgovori na sve izazove. Uostalom to smo i dokazali tokom pandemije virusa korona. Inače, većina zemalja u okruženju zasniva zdravstvenu zaštitu na osnovu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje i to po znatno višim stopama, dok se zaštita pruža na osnovu određenih paketa usluga. U Srbiji građani imaju pun obim zdravstvene zaštite. To što predlažu, sasvim izvesno bi dovelo do nepopravljivih posledica po državu i društvo, jer bi njihov program ponovo doveo do bankrota, ni plate ni penzije više ne bi bile sigurne, a zdravstveni sistem bi se u potpunosti urušio. Možda Đilas jeste avanturista, ali mi nismo, niti bismo želeli da se kockamo sa zdravljem građana“, rekao je on i dodao da bi takva nepromišljena odluka, državu i građane koštala oko 330 milijardi dinara. 
 
On je zaključio da Đilas i njegovi uposlenici sada, kada na izborima nisu imali dovoljnu podršku građana, očigledno žele da izazovu paniku kod stanovništva. Ipak, kako je rekao, građani ne treba da brinu, jer je srpska ekonomija jaka i stabilna.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI