"OTVORENI BALKAN" STABILNIJI OD ZATVORENE EU? Srbija, Albanija i Severna Makedonija pokazale svoj stav u Briselu

Umesto jasne strategije za pristupanje, u Uniji vlada haos, definitivno su prestala da važe višedecenijska pravila u ovom procesu, a države regiona, bez obzira na rezultate, dobili su - "tapšanje po ramenu", dok je Ukrajini i Moldaviji mimo reda dodeljen status kandidata.

Na ovu zbrku koja se u EU samo komplikuje od izbijanja ukrajinsko-ruskog sukoba, tri države regiona, Srbija, Albanija i Severna Makedonija, prvi put nisu odgovorile žalopojkama i kuknjavom, već konkretnim planom.

Naime, dok su čelnici EU otkazali planirano obraćanje posle samita, lideri "Otvorenog Balkana" - srpski predsednik Aleksandar Vučić, i premijeri vlada u Tirani i Skoplju, Edi Rama i Dimitri Kovačevski - stali su za briselsku govornicu i zauzeli zajednički stav: region ostaje predan evropskoj budućnosti, ali neće da bude njen zatočenik i da beskonačno čeka na odluke EU, već se okreće sebi i marljivo radi da ovaj prostor učini stabilnim i prosperitetnim.

Time je, smatraju sagovornici "Novosti", praktično poslata poruka da je "Otvoreni Balkan" stabilniji od zatvorene Evrope. Ukazuju da iz te iste Evrope, ali i iz našeg komšiluka, gotovo svakodnevno stižu upozorenja kako bi ukrajinska kriza mogla da se prelije i na Zapadni Balkan i destabilizuje ga, a tu kao glavni remetilački faktor vide Srbiju. Do danas se ništa od toga nije desilo, naprotiv procesi upravo suprotni, region se udružuje, ruši barijere i međusobno se pomaže. Takođe, Beograd i Tirana nemaju zabludu da je članstvo u EU na dugom štapu i zato su spremni da podrže i druge ideje saradnje regiona sa Unijom, kao što je plan francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj geopolitičkoj zajednici.

Ishod briselskog samita na kom se, bar kada je reč o Zapadnom Balkanu, nije dogodilo ništa, naišao je i na talas negativnih reakcija u samoj EU. Od zvaničnika pojedinih zemalja, ali i njihovih medija, stižu opomene da se guranje našeg regiona u ćorsokak, a davanje prednosti istočnoevropskim zemljama, može vratiti kao bumerang. Neki se nisu libili ni da odluke Evropskog saveta nazovu licemernim, nepravednim i paradoksalnim.

Tako je izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao da postoji jedan region u kom niko ne sumnja da Evropa mora imati vodeću ulogu, a to je Zapadni Balkan, ali da oni nikako ne uspevaju u tome:

- Zato u regionu postoji mnogo frustracija. U BiH su se nadali statusu kandidata. Ko kaže da je ta zemlja manje spremna od Moldavije? Bilo je nadanja i na Kosovu, i naravno Severna Makedonija i Albanija su se nadale da će EU pokazati jedinstvo i da će otpočeti pristupne pregovore - rekao je Lajčak, koji je pozvao EU da ne dozvoli primenu dvostrukih standarda.

Ministarka za evropska pitanja Austrije Karoline Edštadler upozorila je da postoji realna opasnost od eskalacije na Zapadnom Balkanu i da je neophodno da EU ima fokus na tom regionu.

I mađarski šef diplomatije Peter Sijarto rekao je da bi "Brisel i svaki glavni grad u zapadnoj Evropi trebalo da shvate da će uskoro biti teško govoriti o bezbednosti u EU bez integracije Zapadnog Balkana":

- Poslednje odluke Evropskog saveta izazvale su razočaranje u nekoliko zemalja koje teže da se pridruže EU. Mađarska, kao sused zemalja Zapadnog Balkana, potpuno je svesna važnosti stabilnosti tog regiona i da bi bilo "dobro da se to razume i u zapadnoj Evropi".

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je samit u Briselu veliki poraz Evrope i da se pokazalo da je imao za cilj da EU umiri svoju savest zbog Ukrajine, jer objektivno nemaju ni snage ni kapaciteta da im pomognu:

- Time što su Kijevu dodelili status kandidata zapravo nisu postigli ništa, objektivno niti su im pomogli, niti to mogu, a istovremeno su nama na Zapadnom Balkanu udarili šamar, jer se ispostavilo da sve što smo radili nije imalo nikakvog smisla. Ukrajina i Moldavija su predstavljene kao pobednice samita, ali suštinski ništa nisu dobile.

Status kandidata neće promeniti situaciju i činjenicu da ruske trupe napreduju u Ukrajini.

Graovac ističe da EU mora hitno da se otrezni i da probaju da nađu neko rešenje za Zapadni Balkan:

- Možete da volite ili ne volite predsednika Vučića, da se slažete sa njegovom politikom ili ne, ali se pre dva dana jasno pokazalo da je inicijativa "Otvoreni Balkan" bila vizionarska. Time je Srbija pokazala da neće biti neko ko će da čeka rešenja iz EU, već će da ih traži sama.

Lavrov: Srbija brani svoju nezavisnost

MINISTAR spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da se EU pretvorila u antiruski savez, te da zahteva priključivanje odlukama protiv Moskve.

- Skrećemo pažnju na to kako lideri EU, kada javno drže bukvicu zemljama koje imaju status kandidata ili onima koje žele da steknu taj status - oni u okviru tih javnih strogih lekcija i moralisanja govore: ako ste kandidat, nemate drugog izlaza nego da podržavate sve spoljnopolitičke pristupe EU bez izuzetka, uključujući i sve mere koje EU preduzima protiv Rusije - rekao je Lavrov.

Po njegovim rečima, upravo na taj način evropski zvaničnici iznose svoje zahteve i Srbiji:

- Ona je kandidat za članstvo u EU, ali kategorički ne želi da izgubi, kao sve ostale zemlje, svoju nezavisnost i da se pridruži odlukama koje direktno protivreče njenim bitnim interesima, u ovom slučaju - odnosima sa Rusijom.

Podrška Vašingtona projektu povezivanja

Predsednik Vučić razgovarao je juče telefonom sa pomoćnicom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid, a u razgovoru su učestvovali i specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i ambasador te zemlje u Srbiji Kristofer Hil. Vučić je sa sagovornicima podelio utiske sa Samita EU - Zapadni Balkan u Briselu, dok je Donfridova istakla da se SAD snažno zalažu za to da naš region postane deo Unije.

Donfridova je snažno podržala ekonomsko povezivanje regiona kroz inicijativu "Otvoreni Balkan". Sagovornici su razmenili mišljenja i o dijalogu Beograda i Prištine i pozdravili usvajanje mape puta u primeni sporazuma o energetici. Predsednik Vučić je rekao da je Srbija opredeljena za dijalog kao jedini način rešavanja otvorenih pitanja i postizanja održivog dogovora, u korist svakodnevnog života Srba i Albanaca, kao i mira i stabilnosti u regionu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI