PIŠTOLJ POTEGNUT NA RUSIJU, A CEV OKRENUTA KA EU Srđa Trifković otkriva ko će biti najveći pobednik rata u Ukrajini

Kaže ovo istoričar i publicista Srđa Trifković, analizirajući aktuelne geopolitičke igre Istoka i Zapada u vezi sa Ukrajinom i upozorenjem kako je nad Evropom velika ekonomska i finansijska oluja.

– Iako je zapadna medijska mašina sposobna da oblikuje javno mnjenje, što je zaista i bio slučaj od 24. februara pa do danas, sa izrazitim rusofobnim diskursom, sve veće ekonomske nedaće teraju obične ljude da se češu po glavi i pitaju kakva ih to budućnost čeka te da li je pištolj potegnut na Rusiju, a cev okrenuta ka Evropskoj uniji – kaže Trifković.

Kako komentarišete, uslovno rečeno, politički povratak Henrija Kisindžera, koji je u poslednje vreme izneo nekoliko zanimljivih predloga kako bi se sukob u Ukrajini mogao okončati?

Kisindžer nikada nije ni silazio sa globalne političke scene. Pre nekoliko meseci objavio je knjigu u kojoj je dao portrete ličnosti s kojima je on sarađivao tokom svoje karijere. To obuhvata period od vremena kada je radio kao savetnik za bezbednost u mandatu predsednika Ričarda Niksona, pa do državnog sekretara. Koliko mi je poznato, on je i u vreme korone napisao dva veoma značajna teksta o posledicama po proces globalizacije i poremećenim lancima snabdevanja. Znači, iako je Kisendžer na pragu stote godine, veoma je aktivan, posebno preko svoje agencije koja se bavi geopolitičkim analizama. Kisindžer je javnost posebno zatalasao na skupu u Davosu, koji je okupio svu zapadnu elitu, gde je poručio kako će biti potrebe da se s Rusijom, pre ili kasnije, napravi nekakav sporazum koji će podrazumevati i određene teritorijalne “žrtve” od strane Ukrajine.

Da li je on tom prilikom mislio na Krim i Donbas?

Da. On smatra kako je to neminovno, jer ambicije određenih zapadnih jastrebova da poraze Rusiju – nije realan. Nakon toga, 12. juna, britanski mediji objavili su intervju sa Nilom Fergusonom, poznatim škotskim istoričarem i autorom knjige o ovom američkom političaru. I on je upozorio na opasnost da bi izrazito rusofobna strategija zapadnih zemalja na kraju Rusiju mogla gurnuti u naručje Kini, zemlji koja u stvari predstavlja najozbiljnijeg zapadnog rivala. Ovo je teza koju i ja zastupam. Smatram da će nakon ove ratne balade najveći dobitnik biti Si Điping.

Stiče se utisak kako su sve očiglednije i evropske pukotine u narativu o Ukrajini, posebno u Nemačkoj?

Te pukotine se pojavljuju u izjavama pojedinih funkcionera, ali one još nisu dobile karakter opšteprihvaćenog zapadnog narativa. Od toga odudara izjava glavnog savetnika nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je uoči Samita EU rekao kako je od pitanja snabdevanja Ukrajine oružjem, mnogo bitnije kako će Evropa da uskladi svoje odnose sa Rusijom kada sve bude završeno. On je očigledno to rekao u duhu prethodnih izjava Kisindžera, navodeći kako je Rusija deo sistema bezbednosti Evrope, ako ne i presudni faktor za njegovo očuvanje. Jedan takav stav posebno je izražen u Francuskoj i Italiji. Ne zaboravimo da je Marin le Pen, koja je dobila podršku oko 40 odsto građana, odbila da se priključi toj rusofobnoj politici.

A kada je u pitanju Italija?

U Italiji se sve češće i glasnije može čuti da će proces razgradnje industrijskih kapaciteta zbog rasta cena energenata, u bliskoj budućnosti imati nesagledive posledice. Stoga radnici i poslodavci sve otvorenije traže da vlada promeni svoju dosadašnju spoljnu politiku. Ne zaboravimo da je premijer Mario Dragi marioneta multinacionalnih sila koje možemo nazvati “davovskim politbiroom”. Dragi će pre ili kasije platiti političku cenu svoje pokornosti. Da rezimiram, mi još ne vidimo jednu svestrano formulisanu kontrapolitičku akciju evropskih zemalja u povratku svog suvereniteta. Ali, mislim da taj potencijal postoji i da će sa predstojećom zimom samoubilačke odluke evropskih vlada o presecanju priliva ruskih energenata imati velike negativne posledice po živote običnih ljudi.

Iz Brisela je pre nekoliko dana poručeno kako će svako neuvođenje sankcija ubuduće smatrati zločinom.

Divno, ja sam im zahvalan na tome, jer to samo pokazuje do koje mere su zahvaćeni jednim oblikom retoričkog ludila, koje je produkt ideološke zaslepljenosti. To ludilo nadmašuje i ono iz vremena vladavine Staljina. Treba ih upitati da li je neuvođenje sankcija Americi i njihovim saveznicima zbog ratova širom sveta takođe zločin. Za te briselske marionete, očigledno, nije. To znači da su oni – rasisti. To treba otvoreno reći, jer su oni opsednuti ideologijom tobožnjeg antirasizma. Za njih je prihvatljivo kupovati naftu iz Saudijske Arabije, koja je svojom vojnom intervencijom u Jemenu prouzrokovala smrt više 250.000 civila. Da li je neko iz Brisela reagovao na to. Nije! Znači, Zapad različito vrednuje ukrajinske i arapske živote.

Kako je došlo do toga da Saudijska Arabija, nekadašnji politički i vojni partner Amerike, okrene leđa Vašingtonu? Iz Rijada su istakli kako nisu više spremni da ispunjavaju njihove zahteve?

Ne bih rekao da je došlo do potpunog okretanja leđa. Spoljna politika Rijada je dosta nepredvidiva zbog neurotičnog ponašanja tamošnjeg princa, koji je označen krivcem za smrt novinara Kašogija. Mislim da se u konkretnom slučaju radi o geostrateškom pozicioniranju i tvrđenju pazara, nego o konačnom raskidu. Američke sugestije kako bi trebalo ograničiti cene ruske nafte koja se prevozi tankerima, Saudijci odbijaju jer bi to značilo da bi neka treća strana uređivala cene između potrošača i proizvođača. Zemlje OPEK-a to neće dozvoliti.

BRIKS i “sedmorka”

Da li BRIKS postaje sve ozbiljniji ekonomski protivnik G7, a pogotovo ukoliko mu se priključi Iran?

Radi se o veoma velikom globalnom rivalitetu, ali BRIKS još ne može parirati zemljama G7, posebno zbog nesuglasica Kine i Indije, ali i zbog toga što Brazil i dalje ima duboke veze sa Amerikom. Zbog tih problema i BRIKS neće moći u budućnosti parirati Zapadu, ali je globalno gledajući dobro što postoji jedan takav pandan “sedmorci”.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI