Nebojša Bakarec: Dobrica na dva ćoška!

Usput, kao drugorazrednu stvar, izneo je i utiske sa prve dve sednice Skupštine grada Beograda. Kako se radi o medijski najistaknutijem lideru NDBG, kandidatu za gradonačelnika i šefu odborničke grupe u Skupštini grada, red je da odgovorim na detinjarije g. Dobrice Veselinovića.

Da je tekst napisala neka mlada i neiskusna osoba, ni po jada. Dobrica Veselinović, niti je mlad (ima 42 godine), niti je neiskusan. Politikom se bavi od 2014. Doduše, on voli da izigrava mladu osobu, da ostavlja takav utisak, zbog birača, koji NDBG percipiraju kao modernu stranku, mladih ljudi. Utisak vara. Većina funkcionera NDBG je duboko zašla u četvrtu ili petu deceniju.:)

Printscreen

 

Naslov teksta je „Prvi pogled iznutra“. Očekivao bi čovek Bog zna šta. U suštini g. Veselinović je impresioniran „taštinom praznine“. Voli da mistifikuje nebitne i marginalne stvari. Voli i da obmanjuje. Tekst liči na impresije deteta koje je pošlo u osnovnu školu, a nije išlo u vrtić. Što reče Peter Handke - „Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama. Želelo je da potok bude reka, reka bujica, a ova bara da bude more…“. Tako i Dobrica Veselinović. Od komarca pravi magarca, od muve slona.

Dobrica Veselinović nam na početku saopštava da je imao suđenje sa Goranom Vesićem. Kako je D. Veselinović, bukvalno bez razloga, tužio i autora ovog teksta (tj. mene:)), a izgleda i mnoge druge neistomišljenike, zaključujem da se radi o pravoj tužibabi. „Tužibaba Jeca ulovila zeca…“:).

Slede dramatične rečenice Dobrice Veselinovića: „nije međutim ni izbliza moglo da me spremi na sve što nas je čekalo kada smo ušli u institucije, a što me je podstaklo da napišem ovaj prvi pogled iznutra. Mnogi su nam pričali o tome šta nas čeka, ali to nekako nije to dok ne osetite sami. A i to što su nam pričali nije ni pola priče“.

Pomislio bi čovek da su se lažni ekolozi, a pravi davitelji Beograda, sreli sa odredima smrti u gradskoj skupštini, da su pronašli sobe za mučenje, da su bačeni na muke, da su pronašli skelete u ormarima. U nastavku teksta vidimo da ničeg dramatičnog nema. Ne samo dramatičnog. Nema ničega spornog. Dobrica Veselinović je fasciniran skromnim, ali pristojnim kancelarijama, nameštajem, opremom, i samim kancelarijskim poslovanjem.

Dobrica izaziva grohotan smeh kada kaže: „Prvi utisak je da postoji veliki broj stvari koje niti su jasne, niti su normirane, nema standardnih operativnih procedura, a osim poslovnika nema nikakvih pisanih uputstava koja regulišu javni deo rada Skupštine“.

Dobrica je gledao previše američkih militarističkih filmova (Top gun, Full metal jacket, Jarhead…), pa mu se priviđa „SOP“ – „standard operating procedure“, propisane norme koje po Dobrici treba da propišu kancelarijsko poslovanje, upotrebu kancelarije NDBG, upotrebu garderobe, upotrebu toaleta!?! Kad već govorim o američkim vojnim skraćenicama, pomenuću da američka vojska ima niz drugih skraćenica. Najpoznatije su „FUBAR“ (proslavljena u filmu „Spasavenje redova Rajana“), „BOHICA“, i „SNAFU“. „FUBAR“ znači „Fucked Up Beyond All Repair“ (sjebano izvan svake popravljivosti). „BOHICA“ je američka vojna skraćenica koja znači „Bend Over, Here It Comes Again“ (u pristojnom prevodu to je „Sagni se, stiže opet“). Označava nepoželjne događaje koji se ponavljaju. „SNAFU“ sarkastično znači „Situation Normal: All Fucked Up“ (Stanje normalno: Sve sjebano). Da se našalim, upitaću, kakvo je stanje u pokretu NDBG? SNAFU! Kako možemo opisati politički program NDBG? FUBAR! Koju poruku ćemo uputiti inicijativi NDBG? BOHICA!

Kad Dobrica već pominje SOP, podsetiću ga da Standardna Operativna Procedura Srbije, u pogledu delovanja političkih subjekata podrazumeva da svaki iole ozbiljniji politički subjekt, iz niza zakonskih i finansijskih razloga, treba da bude registrovan kao politička stranka. To je mnogo važniji SOP, nego Dobričino traženje dlake u kancelarijskom jajetu u zgradi gradske skupštine na Trgu Nikole Pašića. NDBG postoji 8 godina i nisu uspeli da se registruju kao stranka. Do sada su delovali kao udruženje građana, a pod ovim imenom su se registrovali tek 2019. godine. Šta su radili od 2014. do 2019. godine, i da li su uopšte bili registrovani, teško je pretpostaviti? Mediji su prevideli da je NDBG 21.6.2022. održala šestu Skupštinu pokreta na kojoj su odlučili da ipak postanu (omražena) politička stranka zeleno-leve orijentacije i da izrade program, statut, novi vizuelni identitet i novo ime partije.

Vratimo se na tekst g. Dobrice Veselinovića. Pomenuo sam dramatičnu najavu g. Veselinovića („Mnogi su nam pričali o tome šta nas čeka, ali to nekako nije to dok ne osetite sami. A i to što su nam pričali nije ni pola priče“). Posle haluciniranja o SOP, g. Dobrica Veselinović hvali skupštinske službe i službenike i kaže: „Da ne bude zabune, u Službi za skupštinske poslove rade divni i ljubazni ljudi, veoma voljni da sve stvari zajedno rešimo. Iako nigde nije napisano šta sve treba da rešimo. I šta možemo. I na koji način. I u kom vremenskom okviru. Ali dogovorićemo se…“. Zabunu stvara niko drugi do g. Veselinović. Potom g. Veselinović otkriva toplu vodu opisujući kancelariju dodeljenu NDBG, inventar, početne procedure, formulare, garderobu, bife, cene sendviča, zeljanice i osvežavajućih napitaka, pominje spremačice u Skupštini, proceduru čišćenja, izgled hola, itd. Dosadno do zla Boga. Za neverovati je da g. Veselinović opisuje čak i pravac kretanja na ulazu u zgradu, pa do sale!?! Potom se g. Veselinović žali da je njegova odbornička legitimacija, koju je besplatno dobio, isečena tj. oštećena na dva ćoška. Dobrica na dva ćoška! G. Veselinović je priložio i fotografiju koja dokazuje ovaj „zločin“ nad njegovom karticom. Kad se lepo pogleda odbornička legitimacija, vidi se da nije oštećena, već da nije do kraja opsečena. G. Veselinović, treba da uzme makaze, i da odseče višak plastike oko legitimacije. G. Veselinović obmanjuje javnost čak i u ovom nebitnom slučaju, i pri tome sam prilaže fotografiju svoje legitimacije, koja pokazuje da on govori neistinu.

Printscreen

 

Kaže dalje vispreno, g. Veselinović: „Iako je na ulazu u salu jasno naznačeno da je strogo zabranjeno unošenje hrane i pića … mnogi i jedu u sali za vreme sednice“. Osim što se kao i vi grohotom smejem, reći ću da je jedan od tih gladnih, koji jedu u sali, bio upravo odbornik gospodina Veselinovića, Dejan Atanacković (po podacima iz kandidature – pisac i vizuelni umetnik). On je na obe početne sednice, satima tako zdušno jeo, žvakao i mljackao, da je bila milina gledati ga.

Opisujući unutrašnjost sale u kojoj je ranije već bio, g. Veselinović je namerno izostavio podatak da je sala renovirana i modernizovana, doduše skromnim sredstvima, ali da fantastično izgleda. Uvedeno je novo osvetljenje, sređeni su zidovi, plafon, pod. Salom dominira fantastična ogromna slika „Despot Stefan pod bedemima Beograda” formata 2,5 sa 6 metara, akademskog slikara Nebojše Đuranovića.

Potom g. Veselinović iznosi neistine o dve početne sednice Skupštine grada, o prvoj, konstitutivnoj, i o drugoj, na kojoj je izabrano rukovodstvo grada Beograda.

Prva neistina. Kaže g. Veselinović: „Tokom sednice vladajuća većina zapravo ne vodi raspravu, a za govornicu izlaze uvek isti ljudi ponavljajući unapred spremljene skripte koje nemaju nikakve veze sa temom, već služe tome da predstave vlast kao konstruktivnu. Dok se vlast dakle predstavlja kao neko ko gradi mostove i tunele, opozicija je predstavljena kao neko ko zastupa strane interese i koga plaćaju strane fondacije. Debatu o aktima, merama i politikama za sada nismo čuli“.

Na obe sednice je vođena ozbiljna politička rasprava, u kojoj su se predstavnici većine držali dnevnog reda, te govorili o kandidatima i programima. Opozicija je iskakala iz dnevnog reda, satanizovala SNS, predsednika Vučića i gradske čelnike, pominjala sankcije Rusiji, raspored toaleta u zgradi Skupštine. Tokom obe sednice ni jedan predstavnik opozicije nije izneo ni jednu tačku programa svoje stranke ili koalicije. Ni jednu. Dakle, vođena je ozbiljna rasprava u kojoj je učestvovalo mnogo različitih odbornika većine i manjine. Veći deo debate je protekao u raspravi o aktima, merama i politikama SNS. Tačno je da nismo čuli raspravu o aktima, merama i politikama opozicije, ako je na to mislio g. Veselinović. Kao odbornik SNS, na konstitutivnoj sednici govorio sam dva puta o i to o dva programa SNS (šta je urađeno u prethodnih 8 godina, i šta će biti urađeno u narednih 8 godina), i govorio sam o kandidatima za predsednika i zamenika predsednika Skupštine. Na drugoj sednici govorio sam o kandidatu SNS za gradonačelnika, i o tome šta će biti urađeno u Beogradu u narednom periodu. Uostalom, ovaj tekst sadrži sva tri snimka mojih govora, pa se uverite sami. Zapanjuje lakoća sa kojom g. Veslinović iznosi lako proverive neistine.

Druga neistina. Kaže g. Veselinović: „Nismo takođe čuli ni razumnu raspravu o kandidatima za najviše funkcije u gradskoj vlasti. Pre sednice dobili smo neke prekratke biografije u kojima nisu istaknute sposobnosti, iskustva ili barem ljudske vrline kandidata i kandidatkinja. Ništa o predloženim kandidatima nisu nam rekli ni sami predlagači, već smo prisustvovali šturom iščitavanju tih istih skromnih biografija. Niko nije izložio nekakav plan rada, niti se obratio tim povodom“.

Printscreen

 

Ponoviću. Čuli smo detaljnu i razumnu raspravu o kandidatima za sve funkcije, na obe sednice. Biografije su bile optimalne dužine, ni prekratke, ni predugačke. U njima su istaknute sve najvažnije činjenice o kandidatima. Skraćena je jedino obimna i fascinantna biografija novog gradonačelnika Aleksandra Šapića, koja je sadržala impresivne podatke iz sporske i političke karijere g. Šapića, ali je to urađeno u najboljoj nameri. Niz odbornika većine, iz SNS, je govorio o programima za budućnost, dakle, o planovima razvoja Beograda. Takođe, na kraju rasprave kandidat za gradonačelnika g. Šapić je u govoru u trajanju 20 minuta, izložio svoj program i prioritete. I ovom prilikom, još više zapanjuje lakoća sa kojom g. Veslinović iznosi lako proverive neistine.

Treća neistina. Kaže g. Veselinović:„ Ni novoizabrani gradonačelnik nije našao za shodno da odgovara na pitanja odbornika (u vezi plana rada? programa?), već je pustio odbornike iz vladajuće većine da govore umesto njega. Samo je povremeno pretio tužbama“.

Tehnički gledano, ovo je najupadljivija neistina. Gospodin Šapić, je na drugoj sednici, na kojoj je biran, po poslovniku, odgovarao posle svakog govora nekog opozicionog odbornika, dva dozvoljena minuta. Ukupno, g. Šapić je odgovarajući na primedbe i pitanja odbornika, izašao za govornicu najmanje deset puta! Gospodin Šapić nije nikome pretio, na bilo koji način. Zbog čega g. Veselinović iznosi ovako očiglednu neistinu, nije lako odgonetnuti?

Gospodin Veselinović ne pominje o čemu je on govorio na te dve sednice. Što se nije pohvalio? On je iznosio uvrede na račun g. Šapića i na račun SNS. Na primer, rekao je da je g. Šapić nedostojan funkcije gradonačelnika: „Aleksandar Šapić je osoba nedostojna gradonačelničke funkcije. Najbolje se dokazao kao poslušnik SNS na Novom Beogradu, gde je godinama bio njihov pijun i dodvoravao se režimu. Za njegovo vreme kvalitet života novobeograđana je opao, a on na novu funkciju dolazi pravo iz sukoba interesa. U svemu što radi on nije dostojan da vodi ovaj grad“.

Da li je neko dostojan ili ne, da bude gradonačelnik, ne odlučuje dva puta propali kandidat za gradonačelnika, Dobrica Veselinović, već odlučuju građani Beograda. Oni su listi SNS koju je predvodio Aleksandar Šapić, dali fantastičnih 38 odsto podrške. Veselinovićeva stranka NDBG ima oko 5% podrške, kao i sam Veselinović. Dakle, Aleksandar Šapić je po tome preko sedam puta dostojniji da bude gradonačelnik nego Dobrica Veselinović. Nikakvog sukoba interesa nije bilo. O dostojnosti Aleksandra Šapića da vodi ovaj grad, najbolje govore njegovi rezultati u vođenju opštine Novi Beograd i njegova impresivna biografija. Ovakva postignuća u životu, Dobrica Veselinović može samo da sanja. On je praktično vršnjak Aleksandra Šapića, a u životu nije postigao ništa. Nema ni dana radnog staža. Fakultet je završio u četrdesetoj. Kao student sarađivao je sa krajnje desničarskim, skinheds, neonaci muzičkim bendom „Cokule“. Ali, zato je osnivač i odgovorno lice više NVO, koje dobijaju masne grantove iz inostranstva. Legalno. Stoga on i njegovi, nisu izdajnici i plaćenici. Ne, oni se legalno finasiraju iz inostranstva.

Printscreen

 

Kad već pominjem finansiranje stranaka, ukazaću čitaocima da NDBG ima obmanjujući i neetički „ETIČKI KODEKS“. U tački 2. tog Kodeksa NDBG stoji: „Principi prikupljanja i korišćenja novčanih sredstava. NDM BGD obavezuje se da će: 1. Svoje finansije voditi na transparentan i odgovoran način, kao i da će objavljivati podatke o prikupljenim i potrošenim sredstvima“. Nigde na sajtu NDBG ne postoje podaci o prikupljenim i potrošenim sredstvima, i time NDBG krši sopstveni „Etički kodeks“. Detaljnih podataka nema ni u APR. Ovaj stav kodeksa NDBG je čista obmana!

Printscreen

 

Evo samo jednog konkretnog podatka o tome kako se obilato finasira NDBG. NDBG i njegovi lideri i članovi imaju desetak NVO, tj. udruženja građana registrovanih u APR-u. NDBG je preko samo jednog udruženja „Pravo na grad“ (čije je odgovorno lice g. Veselinović), u jednoj godini ostvarilo prihode od 122.000 evra! U APR-u lepo stoji podatak za 2020. godinu: „DONACIJE 2020. „Pravo na grad“ 14.692.000 dinara“.

U svom tekstu, g. Veselinović nije pomenuo svoj prvi susret sa Skupštinom grada Beograda. Krije da je 18.07.2016., sa 150 pristalica napao Skupštinu grada Beograda. Lično sam bio svedok tog napada. Veselinović i bratija su napali i gradonačelnika Sinišu Malog i druge funkcionere, ispred zgrade. Naneli su teške telesne povrede policajcu Ivanu Džambiću, kome su slomili nos i povredili oko, i pretila je opasnost da čovek izgubi oko. Svi demonstranti, uključujući i lidere „Ne davimo Beograd“ su psovali i vređali svakoga ko je bio sa druge strane. Radovali su se što su povredili policajca. Lično sam to video. Vređali su i mene. Nikada nisu uputili izvinjenje zbog ovog napada.

G. Veselinović u svom tekstu na „Peščaniku“ ne pominje da program „Ne davimo Beograd“ obuhvata i njihov stav da su Srbi počinili genocid u Srebrenici i da bi „Ne davimo Beograd“ pregovarao o priznanju nezavisnosti Kosova!. O tome svedoči naslov u listu "Kurir" od 24.1.2022. koji kaže: "Radomir Lazović iz "Ne davimo Beograd": Za nas je Srebrenica genocid, a ne isključujemo ni mogućnost priznanja nezavisnosti Kosova!". Takođe program NDBG podržava nezavisno Kosovo. Lider NDBG Radomir Lazović je u intervjuu za separatistički sajt „Autonomija“ 24.7. 2018. na pitanje: „Kako ocenjujete platformu PSG koji je za davanje stolice Kosovu u UN?“, rekao: „To je svakako nešto čemu smo bliži“. NDBG podržava nezavisnost lažne države Kosovo.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI