NEBOJŠA BAKAREC: Ponoš bez srca!

On tvrdi da su on i njegova bratija alternativa SNS-u i da su sposobni da vladaju Srbijom. Međutim, za tri meseca, Ponoš i bratija, skupljena s koca i konopca, su pokazali da su nesposobni da osnuju stranku, već da mogu da osnuju samo udruženje građana, što je posao od pet minuta. Štaviše, Ponoš je jasno rekao da oni uopšte neće registrovati stranku, zbog toga što je to isuviše zahtevno i finansijski i organizaciono. Za tri meseca Ponoš i bratija nisu bili sposobni ni da pokrenu čak ni sajt pokreta. Takođe, nisu bili sposobni da izrade originalan znak stranke, već su ga „pozajmili“. Najvažnije, za tri meseca, Ponoš i bratija nisu bili u stanju da napišu program! Kao osnovnu tačku svog nepostojećeg programa Ponoš usmeno ističe da je to neophodan silazak s vlasti SNS. Pa upravo su završeni izbori, na kojima se dolazi ili odlazi sa vlasti. Na tim izborima je učestvovao Ponoš, i ubedljivo je poražen – predsednik Aleksandar Vučić je osvojio tri puta više glasova od Ponoša (58,6:18,4). Iz svega vidimo da se radi o neozbiljnoj grupi ljudi, čiji je prosek godina preko 62. Očekivali bi da ljudi u sedmoj deceniji života budu ozbiljni. Takođe, cela Ponoševa ekipa, koju je on predstavio na KZŠ, je sastavljena od recikliranog političkog otpada drugih stranaka - DS, NS, DSS, G17, SPS i DJB. U toj ekipi se nalazi i najmanje troje pripadnika autošovinističke „Druge Srbije“ (Mandić i Savić-„Peščanik“ i Kurjak-„Helsinški odbor“). Ovakav sastav nam jasno ukazuje, da Ponoš i bratija, imaju ozbiljnih problema da sastave program (osim što su organizaciono nesposobni).

Za sada, na osnovu delovanja Ponoša i bratije, vidimo da su osnovne tačke politike Ponoševe stranke „Srbija centar“ sledeće: 1.Ulazak Srbije u NATO; 2.Uvođenje sankcija Rusiji; 3.Srbija je počinila genocid u Srebrenici; 4.Priznanje Kosova kao nezavisne države. Tačku 1. je pokušao da realizuje lično Ponoš dok je bio načelnik generalštaba. To nije ni krio. Tačku 2. je nedavno definisao Duško Lopandić, veliki Ponošev prijatelj, a sada i funkcioner, bivši ambasador Srbije u EU, koji se 19.6.2022. u intervjuu Danasu, založio za uvođenje sankcija Rusiji. Tačku 3. je tokom izborne kampanje, usvojio sam Ponoš kao kandidat Đilasa i Marinike Tepić i SSP. Osnovna tačka programa Marinike Tepić i SSP je optužba da je Srbija počinila genocid u Srebrenici. Tačku 4. je sprovodio sam Ponoš, kao saradnik ministra Vuka Jeremića. Ponoš je od 2008. do 2012. bio pomoćnik ministra spoljnih poslova Jeremića. I Jeremić i Ponoš su aktivno radili u korist priznanja nezavisnosti lažne države Kosovo.

 

Zdravko Ponoš je 5.7.2022. predstavio svoju političku organizaciju na konferenciji za štampu. Sve je već viđeno u „slučaju“ Saše Jankovića, pre pet godina. Potpuni „deja vu“! Obojica su pogrešno protumačili podršku koju su dobili kao kandidati za predsednika Srbije. Obojica su pogrešno smatrali da je to njihov, lični rejting. „Zaboravili“ su da je obojicu podržao veliki broj opozicionih stranaka i pružio im logistiku. Janković je osvojio 16,36%, a Ponoš 18,39%. Saša Janković se vinuo u visine posle izbora i osnovao PSG. Propao je za 6 meseci, i povukao se iz politike, a PSG već godinama ima rejting oko 1 odsto. Tako sada uzlete i Ponoš. Kako su „žuti“ 2007. postavili Jankovića za ombudsmana, tako su krajem 2006. postavili Ponoša za načelnika generalštaba. Janković je trajao 10 godina, Ponoš samo dve. Kako je većina „žutih“ podržala Jankovića 2017., tako je većina žutih podržala Ponoša 2022. Obojicu je ubedljivo porazio predsednik Aleksandar Vučić. Jankovića sa 55 odsto, a Ponoša sa 59 odsto! Postoje i razlike. Janković se politikom bavio samo pola godine. Ponoš je u politici od kraja 2008. kada ga je iz penzije i od zaborava, spasao ministar Vuk Jeremić, i postavio ga na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova. Potom je Jeremić Ponoša postavio za šefa svog kabineta tokom mandata predsednika Generalne skupštine UN. Po povratku iz SAD, Jeremić je formirao NVO „CIRSD“ gde je Ponoša postavio za izvršnog direktora. Kada je Jeremić 2017. prekupio postojeći Narodni pokret Srbije, za potpredsednika je postavio Zdravka Ponoša. Tikva je pukla tokom 2021. godine, kada Ponoš nije izabran za potpredsednika NS, na skupštini te stranke. Tokom saradnje sa Jeremićem, duge 13 godina, Ponoš je shvatio ko je Vuk Jeremić, a Vuk Jeremić je shvatio ko je Zdravko Ponoš. Ponoš je 13 godina bio saučesnik Vuku Jeremiću, sumnja se, u mnogobrojnim protivzakonitim radnjama. Na primer, dok je bio Jeremićev Izvršni direktor NVO CIRSD, Zdravko Ponoš je 2017. uplatio Vuku Jeremiću čak 795.000 dinara. I tada je Ponoš bio vojni penzioner sa penzijom od oko 130.000 dinara. Odakle penzioneru Ponošu 795.000 za donaciju Jeremiću! Ponoš nije objasnio odakle mu novac da donira Jeremićevoj NVO. Ova donacija znači da je Ponoš donirao 6 svojih penzija Jeremiću. Od čega je živeo tih pola godine? Sve ovo potvrđuju podaci Agencije za sprečavanje korupcije. I drugi Jeremićevi funkcioneri su uplaćivali veliki novac, što znači da postoji osnovana sumnja da su prali novac na taj način.

Foto: Alo!

 

Ponoš je još pre tri meseca najavio osnivanje svoje stranke. Ništa neobično. Srbija posle svakih izbora dobije neku novu političku organizaciju. „Noviteti“ i „nade“ opozicije se smenjuju kao na pokretnoj traci. Opozicija ne može da iznedri bilo šta što bi potrajalo – savez, ideju, aktivnost. Opozicija ne može da iznedri bilo koga ko bi potrajao. Opozicija pati od nedostatka lidera, od erozije liderstva, od inflacije idiota, pati od deflacije sposobnih. Deset godina unazad, svaki novi liderčić opozicije, je za nijansu gori od prethodnog. Danas lideri opozicionih ikebana mikro stranaka postaju, ne trećerazredni izdanci nekadašnje DS, već petorazredni. Predsednik PSG je ne tako davno bio dokazani narkoman i alkoholičar. Posle njega je PSG sa olakšanjem i radošću izabrala mladog anonimusa, bez svojstava, koji voli da se slika (selfira) nag u ogledalu svog kupatila. Posle narkomana, anonimni narcis! To je ipak napredak. Opozicioni lideri pate od nedostatka integriteta, kompetencije i vizije. Još gore, gotovo svaki je kompromitovan, na ovaj ili na onaj način. Naša politička opoziciona scena je zasićena, jer sada imamo 124 registrovane stranke, plus pokreti i organizacije (udruženja građana, nalik ovom Ponoševom). Stoga prostor za neku novu stranku ili pokret nije preterano veliki. Ponoševa „Srbija centar“ neće uopšte ugroziti vlast ili SNS. Doći će do preraspodele u tom proevropskom, pronatovskom, delu opozicije. Ponošev pokret će najviše štetiti stranci iz koje je poglavito nastao, Jeremićevoj Narodnoj stranci. Potom će „krasti“ glasove i ljude Đilasovom SSP-u, i propalom DJB-u. Ne treba precenjivati Ponoševe domete, pogotovo kada znamo sledeće činjenice o Ponoševom pokretu.

Foto: Alo!

 

O tome koliko su ozbiljni ili ne, Ponoš i bratija, svedoči činjenica da Ponoš i njegovi, nemaju snage ni volje da osnuju ozbiljnu stranku, već samo udruženje građana. Iako su od izbora i najave osnivanja Ponoševe stranke protekla tri meseca, Zdravko Ponoš i njegova bratija su uspeli da se za ta tri meseca, tek pre neki dan, registruju sa tri potpisa, kao udruženje građana. Nemaju ni sajt, ali na internetu postoji rezervisana adresa tog sajta „srbijacentar.rs“. Ponoš i njegovi su pokazali da su nepismeni ili površni, jer na rezervaciji sajta stoji „ukoro SJAT“! Ponoš je na predstavljanju udruženja, predstavio i znak pokreta, logotip, koji nije originalan. „Pozajmljen“ je sa interneta, sa sajta „depositphotos.com“ i predstavlja fuziju dva tuđa grafička rešenja, čiji se autori navode pod pseudonimima „WOWOW“ i „Ostapius“.

Foto: Alo!

 

Da je sve ovo tačno potvrdio je Zdravko Ponoš u intervjuu za sajt i novine „NOVA“ 07.07.2022., kada je rekao da neće formirati stranku, tj. da se njegov pokret neće registrovati kao stranka. Na pitanje „NOVE“ –„Zašto ste odustali od formiranja stranke? Da li je problem novac, potpisi…?“, Ponoš je odgovorio: „Ima dva razloga. Jedan je svakako taj što su potrebna ozbiljna finansijska sredstva da bi se samo formalizovao početak rada stranke. Za pokret je to mnogo jeftinije“. Takođe, Ponoš je rekao da će njegov pokret imati prvu Skupštinu, tek na jesen i da on nije predsednik pokreta, već samo ovlašćeno lice. Iz svega ovoga se može zaključiti da Ponoš i ljudi koje je predstavio, a jedan od njih je superbogati tajkun Drakulić, predsednik moćnog „Kluba privrednika“ (klub tajkuna), uopšte nisu ozbiljno ušli u celu stvar. Kao što ste videli, Ponoš i njegova bratija nisu spremni da ulože, citiram Ponoša - „potrebna ozbiljna finansijska sredstva da bi se samo formalizovao početak rada stranke“. Takođe, jasno je da tajkun Zoran Drakulić ne želi da uloži sredstva u stranku kojoj je pristupio. To i ne čudi. Drakulić je 8 godina, izuzetno škrto, cicijaški, na kašičicu finansirao DSS (od 1992. do 2000.), čiji je član bio. Posle 2000. je odbio da pomaže DSS-u. Jedina značajna sredstva Drakulić je uložio u svoju kampanju za gradonačelnika, ispred DSS-a 2004., ali je na tim izborima neslavno propao (15 odsto), s obzirom na novac kojim je raspolagao, i na činjenicu da je DSS bila vladajuća stranka. Jednostavno rečeno, Ponoš i njegova bratija nisu sposobni da osnuju stranku, već samo udruženje građana, za koje su potrebna tri lica, i koje se registruje u APR-u. Upravo je Ponoš 26.6.2022. u APR-u registrovao svoje udruženje građana „Srbija Centar“, sa sedištem na Vračaru u ulici Stojana Protića 48. Kao jedini zastupnik udruženja naveden je Zdravko Ponoš. Od dokumenata je priložen samo Statut udruženja. Jadno i bedno.

Foto: Alo!

 

Ko je Zdravko Ponoš?

O prevrtljivosti i nedostatku hrabrosti i srca Zdravka Ponoša svedoče sledeće činjenice. Zabio je nož u leđa svakome sa kim je sarađivao. Šutanovcu, Tadiću, DS-u, Jeremiću i na kraju Đilasu. Na proteklim izborima Zdravko Ponoš je bio kandidat NATO i Hrvatske za predsednika Srbije. Oficir Ponoš nije imao hrabrosti i srca da brani svoj rodni Knin od 1991. do 1995. Oficir Ponoš nije imao hrabrosti i srca da brani svoju Krajinu. Sve to što on nije imao hrabrosti i srca da radi, radili su ostali oficiri JNA poreklom iz Krajine. Ponoš je izvukao svoju porodicu iz Knina i Krajine, nesposredno pre početka zločinačke hrvatske akcije „Oluja“. Kako je znao kada treba to da uradi?

 

Evo 11 pitanja za Zdravka Ponoša, koja su mu više puta postavljana, a na koja nikada nije odgovorio:

1. Kako je tačno, gde i kada zaradio dva luks stana i četiri garaže na Vračaru?

2. Zašto je i kako od 1991. do 1995. izbegavao da se, kao ostali oficiri iz Krajine, pridruži Vojsci RSK?

3. Zašto je doneo odluku o ukidanju 63. padobranske i 72. specijalne brigade? Da li je to bio nalog NATO?

4. Koliko je tačno tenkova, aviona, helikoptera i ostale vojne tehnike rashodovano, uništeno i isečeno u staro gvožđe za vreme njegovog rukovođenja Vojskom?

5. Da li je krajem jula 1995. godine otišao u Knin i u Srbiju prebacio svoju familiju? Da li je tada znao da se sprema „Oluja“? Da li mu je to dojavila neka hrvatska služba?

6. Gde je bio i šta je tačno radio tokom NATO agresije 1999? (Tačan odgovor je – bio je u mišjoj rupi i nije radio ništa).

7. Da li je 2001. postao član Atlantskog NATO saveta iako je oficirima zakonom strogo zabranjeno takvo članstvo?

8. Da li je od 2001. do 2005. od hrvatske službe dobijao spiskove naših oficira protiv kojih se vodi istraga zbog „ratnih zločina“? Da li je o tome obavestio pretpostavljene?

9. Kada je tačno, gde i kako podneo zahtev za hrvatski pasoš? Da li je o tome obavestio nadređene?

10. Koliko je novca prebačeno na njegove privatne račune sa računa CIRSD-a? I po kojim sve osnovama?

11. Gde je zaposlena i čime se bavi Zdenka Franje Ponoš? Odakle Zdravkovoj supruzi stotine hiljada evra da bude suinvestitor u izgradnji stambenih objekata u centru Beograda?

 

Zdravko Ponoš, lider stranke koja se skraćeno zove „SR-CE“ (SRbija CEntar) nikada nije objasnio poreklo svoje imovine u srcu vračarskih pašnjaka - dva stana i 4 garaže, u Metohijskoj ulici i u ulici Černiševskog, u vrednosti pola miliona evra. Odakle Ponošu pola miliona evra?

Zdravko Ponoš je toliko loše obavljao posao načelnika Generalštaba, da su ga Tadić, tada predsednik Srbije i Šutanovac, ministar odbrane, ne samo smenili, već su ga kasnije oterali i iz vojne službe. Ponoš je, čak i za ukus prozapadniih Šutanovca i Tadića, isuviše otvoreno radio za interese SAD i NATO. Službe su zabeležile Ponoševo obećanje američkom senatoru (2006.) da će sastav vojske smanjiti sa 62.000 na 27.000 ljudi, da će zatvoriti brojne kasarne i da će se potruditi da promeni način razmišljanja u našim oružanim snagama, a posebno kod oficirskog kadra. Američke diplomate su u depešama, koje je objavio Vikiliks, obelodanile da u srcu reforme sistema odbrane u Srbiji imaju Ponoša, čoveka koji ima stav i orijentaciju koja je u skladu sa američkim interesima. Depeše Vikiliksa, tj. depeše iz ambasade SAD u Beogradu, su o Ponošu rekle: „26.5.2006. Broj depeše: 06BELGRADE842 - U srcu reforme sistema odbrane u Srbiji imamo Zdravka Ponoša, čoveka ima stav i orijentaciju koja je u skladu sa američkim interesima“; i još: „2.6.2016. Broj depeše:06BELGRADE880-Američki senator Džim Inhof posle posete Srbiji konstatovao da je Ponoš nedvosmisleno opredeljen za ulazak srpskih oružanih snaga u NATO. Kao najvažnije, Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira, predstavlja najveći izazov“.

Kada je Zdravko Ponoš bio u poseti SAD, u maju 2007. srpski BBC je izvestio o Ponoševoj poseti Pentagonu: „Razgovarali smo i o ostvarivanju visokih profesionalnih standarda Vojske Srbije – a to čine znanje, ineroperabilnost, štabne procedure. Na tom planu, imamo kompletno opredeljenje da preuzmemo standarde NATO, rekao je general Ponoš posle razgovora koje je u ponedeljak vodio u Pentagonu“. O posvećenosti Ponoša NATO-u, pisao je i list „Vreme“ od 19.07.2007. koji je Ponošu posvetio i naslovnu stranu sa naslovom : „General Zdravko Ponoš – VOJSKA SRBIJE PO NATO STANDARDIMA“. U tom intervjuu Ponoš kaže: „A koji je to kvalitet i koji je to standard – pa to je NATO standard. I šta je najbolje u ovom momentu što svet ima, to su NATO standardi u oblasti vojske. Zato je naše opredeljenje: hajde da pravimo vojsku koja ima taj kvalitet“.

Hrvatski mediji su se od novembra 2021. do kraja izborne kampanje u aprilu 2022., utrkivali u podršci Ponošu. Nedeljni broj hrvatskog „Večernjeg lista“ (20.03.2022.) izneo je hvalospeve u tekstu pod naslovom „General koji želi srušiti Vučića tulumario je u zagrebačkom Kulušiću”. Hrvatski portal „Dnevno“ je objavio tekst pod naslovom -„Oženio je Hrvaticu, Srbija se konačno budi!“. „Jutarnji list“ je objavio tekst pod naslovom „Oporbeni adut protiv Vučića: General oženjen Hrvaticom“.

Foto: Alo!

 

Ako neko ne veruje meni, evo šta o Ponošu kaže general-major, prof.dr. Mitar Kovač. General Kovač kaže: „Razmišljajući o Zdravku Ponošu danas i sećajući se tog vremena, jasno se prepoznaju negativne osobine ličnosti:1. Bez razvijenog osećaja o potrebi odbrane zavičaja – sela Golubića, Knina, RS Krajine u ratu 1991.-1995.godine. Zašto nije tada komandovao bataljonom ili brigadom u Krajini ako je pravi oficir, patriota? Mogao se tada preporučiti kao patriota. Očigledno, bilo je lakše biti u Beogradu. Karijerista – Postao je general bez ispunjavanja opštih kriterijuma za taj čin, uz svesrdnu podršku Velike Britanije i NATO pakta. Vojnički skromno obrazovan u Srbiji – nakon VTA u Zagrebu nije završio ni jednu vojnu školu u sistemu vojnog školstva SFRJ, SRJ, niti Srbije. Nije završio Komandno-štabnu školu niti Generalštabno usvršavanje. Bez trupne komandne karijere – Postao je načelnik Generalštaba, a da je komandovao samo vodom. Saradnik i ljubitelj NATO pakta – Pokazao se kao promoter NATO pakta u Srbiji. Formirao je prvu kancelariju u Ministarstvu odbrane za saradnju sa NATO koja je prerasla u odeljenje za saradnju sa NATO paktom. Vezanost za Zagreb i Hrvatsku državu i strane centre moći – Godine provedene u Hrvatskoj, dobri odnosi sa predstavnicima hrvatske države, koja mu je uništila zavičaj, prognala narod jeste nerazumno ponašanje“. To o Ponošu kaže general-major, prof.dr. Mitar Kovač.

Da je sve ovo tačno pokazuju izjave Dragana Šutanovca, bivšeg ministra odbrane. Tako Šutanovac 8.4.2022. kaže o Zdravku Ponošu: „Čovek je najcrnji primer političkog nepotizma, za dve mirnodopske godine tri unapredjenja. Kako je moguće da ga baš niko od najbližih saradnika kako iz Vojske Srbije, tako iz MSPa, a očigledno i iz NS nije podržao, baš niko! Živojin Mišić nije imao toliko unapređenja ni za vreme WWI! Naravno da je slagao i za stan. Ostao je u vosjci samo da bi dobio stan i to ne na Bežaniskoj Kosi kao drugi generali već je izmolio Borisa Tadića da urgira da se njemu dodeli stan na Vračaru“.

Ko su „novi“, „mladi“ Ponoševi funkcioneri?

Podsetiću da Zdravko Ponoš ima 60 godina. Mlada nada. Već ste pretpostavili da Ponoševi funkcioneri, koje je predstavio, nisu ni novi, niti mladi. Samo njih dvoje ima 40 godina, sedmoro ima pedeset i nešto, a ostali, njih 13 su penzioneri, i imaju između 65 i 76 godina. Prosek godina ovih dvadeset dvoje ljudi je preko 62 godine. Većina ovih ljudi je bila na vlasti kao članovi DS. Većina njih su bili članovi Jeremićeve stranke NS. Većina njih su bogati ili dobrostojeći. Jedan od njih je superbogati tajkun. Ponoš želi da ima svog tajkuna, kao što je Tadić nekada u DS-u, imao svog tajkuna. Predstaviću vam 22 osobe koje je Ponoš predstavio na svojoj KZŠ, koji će biti okosnica Ponoševe stranke.

Foto: Alo!

 

 

1.Zoran Drakulić (70), tajkun i predsednik kluba Privrednik. Finansijer DSS tokom 8 godina. Bio je kandidat DSS 2004. za gradonačelnika Beograda. Antitalenat za politiku. Veliki kritičar sadašnje vlasti. Povodom silnih ekonomskih ideja koje on danas predlaže kritikujući vlast treba mu postaviti pitanje, zbog čega te ideje nije realizovao od 2000. do 2008. godine, kada je njegova stranka DSS, bila na vlasti? Drakulić je početkom 2005. hteo da postane, mimo pravila i Statuta DSS, prvo potpredsednik, a potom i predsednik DSS, zbog čega se razišao sa tom strankom. Šef Drakulićevog štaba za kandidaturu za gradonačelnika 2004. je bio njegov prijatelj, tada advokat Vladan Vukosavljević, bivši ministar kulture. Koliko vidimo, Drakulić neće da uloži novac da bi se SC registrovala kao stranka. On izgleda ima ambicije, kao i u DSS, da preuzme Ponoševu stranku, i da onda uloži novac u svoju stranku. Za sada je član Ponoševe SC.

Foto: Alo!

 

2.Igor Avžner (57). Bivši funkcioner G17, i poslovni saradnik G17. Spin doktor i prijatelj Mlađana Dinkića. Vlasnik i direktor marketinške agencije „Focus Communications“. Avžner je tokom kontinuirane vlasti stranke G17, od 2000. do 2012., dobijao mnoge javne funkcije, poput savetnika za medije ministra ekonomije, Mladjana Dinkica. Još više je njegova marketinška agencija dobila poslova na izradi reklama za javne institucije, kao što je npr. Narodna banka Srbije. Shodno nepotizmu, njegova supruga Ivana Avžner je kao kadar i funkcionerka G17, od 2006. je bila zamenik sekretara Sekretarijata za kulturu Gradske uprave. Od 2008. bila je na mestu gradskog sekretara za kulturu. Niko ne zna, ali ja znam da je Avžner početkom devedesetih bio član DS i DSS na Starom gradu. Tek kasnije je postao član G17. Sada je član Ponoševe SC.

3.Dijana Vukomanović (55) je bivša članica i funkcionerka SPS, od 1996. do 2016. Bivša potpredsednica SPS. Poznata je po fizičkom sukobu iz 2016. sa funkcionerkom SPS Ivanom Petrović. Do nedavno je bila član predsedništva Narodne stranke Vuka Jeremića, i predsednica foruma žena u Jeremićevoj stranci. Sada je članica Ponoševe SC.

4.Bojan Dimitrijević (54), istoričar. Bio je višedecenijski funkcioner DS. Dimitrijevića kritičari optužuju da svojim radom promoviše „akademski istorijski revizionizam” kojim rehabilituje kvinsliške pokrete. Dimitrijević se u nekoliko navrata javno afirmativno izjasnio o ulozi Milana Nedića i Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, zalažući se za njihovu rehabilitaciju, zbog čega je isključen iz Demokratske stranke. Bio je član NS. Sada je član Ponoševe SC.

5.Bogdan Stojanović (40), politikolog. Bivši član predsedništva Jeremićeve Narodne stranke. Mediji su izvestili da je Stojanović krajem januara 2021. Đilasa uporedio sa Hitlerom.  Interesantno je da je Stojanović u medijima više puta hvalio Vučića i njegovu politiku. Npr. 07.04.2022. je u izjavi za „Kurir“ rekao: „Pokazalo se da je ipak dosadašnja vlast sa SNS na čelu dobro balansirala i za sada odoleva uticajima. Vlada će biti stabilna, očekujem neka nova lica, ali će i dalje najautoritativnija politička figura biti predsednik države Aleksandar Vučić, koji će, kao predsednik Srbije, usklađivati politiku s budućom republičkom vladom“. Sada je član Ponoševe SC.

6.Jovan Jovanović (52). Nekada kadar i funkcioner G17, potom funkcioner i poslanik DJB. Potom je podržao Sašu Jankovića 2017. Osnovao je svoje udruženje „Građanska platforma“. Bio je ambasador u Indoneziji od 2012. do 2014. Sada je član Ponoševe SC. 

7.Sonja Pavlović (65), je bivša funkcionerka DJB, bivša narodna poslanica DJB i bivša zamenica predsednika organizacije „Građanska platforma“ Jovana Jovanovića. Sada je članica Ponoševe SC.

8.Mihajlo Brkić (56), je pre nego što je postao ambasador u Kuvajtu, bio visoki funkcioner DS u Vojvodini, verni saradnik Bojana Pajtića, i bio je direktor Fonda za razvoj Vojvodine, do 2010. Bio je član NS. Sada je član Ponoševe SC.

9.Sofija Mandić (40) je predstavljena od strane Ponoša, kao neko ko neće biti član organizacije, ali će pomagati u oblasti vladavine prava. Sofija Mandić je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama, i dugogodišnja autorkaautošovinističkog medija „Peščanik“. Pripadnica „Druge Srbije“. Sekretarka Upravnog odbora CEPRIS-a, pravne filijale Đilasa i „Druge Srbije“, koju predvode Miodrag Majić, Nevena Petrušić, Vladimir Beljanski, Slobodan Beljanski itd. Sada je savetnik Ponoševe SC.

10.Slobodan Cvejić (56) je bivši član Saveta REM. Profesor je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U februaru 2020. Skupština Srbije ga je, kao kandidata Odbora za kulturu i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine, izabrala za člana Saveta REM. O svom izboru u REM je sam rekao, hvaleći SNS: „U ovoj konkretnoj stvari, ja samo moram da odam priznanje SNS-u što nikakav pritisak, nikakvu komunikaciju sa mnom nisu pravili oko toga, pristali su na ono što je bio deo dogovora“. Sada je član Ponoševe SC.

Foto: Alo!

 

11.Zoran Vajović (66), bivši službenik Filipa Ceptera, bivši ambasador u Azerbejdžanu, od 2011. do 2014. List „Politika“ je 08.08.2014. objavio tekst „Cepter republika u srpskoj ambasadi u Bakuu“ u kome kaže da se Vajović u Bakuu ponašao nediplomatski i da je zastupao interese kompanije „Cepter“, a ne Srbije. U „Politici“ u tom tekstu stoji i: „Vajovićevo ponašanje objašnjava se, između ostalog, njegovim poslovnim vezama sa Azerbejdžancima. Vajović je, kaže naš sagovornik, inače čovek biznisa jer je u diplomatiju bukvalno uskočio kao Tadićev kadar i to iz „Ceptera“. Neki mediji su preneli i da se Vajović „proslavio“ po tome što je usred ambasade Srbije navodno proglasio „Cepter republiku” i ugošćavao brojne pevače. Prema saznanjima našeg sagovornika, posle opoziva Vajović je ostao u Bakuu gde radi za jednu tamošnju firmu“. Bivši član DS i NS. Sada je član Ponoševe SC.

12.Duško Lopandić (65), penzioner. Simpatizer GSS i DS, potom NS i Jeremića. Bio je ambasador u Portugalu i u sedištu EU. Smenjen je sa dužnosti ambasadora u EU 2016. zbog nereagovanja na pripremu izložbe o ustaškom kardinalu Stepincu u sedištu Evropskog parlamenta. U intervjuu tajkunskom listu „Danas“ 19.6.2022. pokazao je šta će biti spoljna politika Ponoševe stranke „Srbija Centar“. Citiram Lopandića: „Srbija ovakvom spoljnom politikom puca sebi u nogu i ulazi u proces samoizolacije. U interesu zemlje je da se bar delimično uskladi sa politikom EU i Rusiji uvede sankcije“. Dakle, jedna od tačaka politike Ponoša je da Srbija Rusiji uvede sankcije. Sada je član Ponoševe SC.

13.Jelica Kurjak (70), penzionerka. Bivša ambasadorka u Rusiji. Bivša simpatizerka GSS, DS i NS. Funkcionerka Helsinškog odbora za ljudska prava. Saradnica Sonje Biserko, niz decenija. Ambasadorka u Moskvi je bila neverovatnih 8 godina, od 2004. do 2012. Pomogla je Crnoj Gori da stekne nezavisnost, zalažući se za to kao ambasador u Rusiji. U to doba Rusija je i sama imala interes da CG postane nezavisna. Sada je član Ponoševe SC.

14.Zoran Basaraba (69), penzioner. Bio je 1992. bio šef kabineta, američkog državljanina Milana Panića, predsednika vlade SRJ. Bivši član DS i NS. Član je zloglasne Rokfelerove Trilateralne komisije u Srbiji koja deluje pod imenom “East-West Bridge”. Od 2000. do 2004. bio generalni sekretar MSP, kao kadar DS. Sada je član Ponoševe SC.

15.Dušan Crnogorčević, penzioner (74). Bivši DOS-ov pomoćnik Ministra za inostrane poslove 2003., tada simpatizer DS, potom DSS. Pre toga je bio simpatizer SPS. Od 2015. do 2019. bio ambasador Srbije u Nemačkoj. Posle je postao simpatizer NS i Jeremića. Sada je član Ponoševe SC.

16.Milovan Božinović, penzioner (75). Bio je simpatizer DOS i DS, potom Vuka Jeremića i NS. Ambasador u Nemačkoj od 2001. do 2005. Bivši ambasador u Beču, opozvan 2013. Sam je 2013. godine rekao da je opozvan zbog toga što je bio ambasador DOS-a, u Berlinu posle petooktobarskih promena. Sada je član Ponoševe SC.

17.Dragan Delić, penzioner (70). Delić je bio na funkciji direktora Klinike za Infektivne bolesti do 2014. godine kada je smenjen. „Profesor Delić je u sukobu interesa, jer je izabran za direktora Lekarske komore Srbije i zbog toga je razrešen dužnosti direktora“ – rekao je Tanjugu tadašnji direktor KCS, Miljko Ristić. Sada je  član Ponoševe SC.

18.Petar Bulat, penzioner (65). Doskorašnji prorektor za nastavu BU. Sada je član Ponoševe SC.

19.Rajko Bogojević, penzioner (74). Bivši ambasador u Poljskoj. Bivši član DS i NS. Član Ponoševe SC.

20.Slobodan Raković, penzioner (76). Bivši ambasador u Gvineji, i bivši Direktor odeljenja za Afriku i Bliski Istok, MSP. Bivši simpatizer DS i NS. Sada je član Ponoševe SC.

21.Slaviša Savić (50), predavač na FPU. Dugi niz godina sarađuje sa agencijom Igora Avžnera. Kao osoba povezana sa Avžnerom i njegovom suprugom, dobijao je poslove od državnih ustanova, kojima se hvali u svojoj biografiji (Dani Beograda manifestacija, 2007., Beograd je svet, 2008., Belef festival, 2008.„Kupujmo domaće” kampanja, 2004.; 200 g. Beogradskog Univerziteta, 2007.; „Dositeja” fondacija, 2009.; „Nematerijalno nasleđe”, Etnografski muzej, 2011. itd.). Sve ti poslovi su dobijeni u doba kada je supruga Igora Avžnera bila zamenik sekretara i sekretar za kulturu grada Beograda! Savić je dizajner i saradnik autošovinističkog sajta „Peščanik“. Sada je član Ponoševe SC.

22.Jovan Tamburić (70) je predsednik nereprezentativnog i marginalnog „Sindikata penzionisanih vojnih lica“. Ponoš je Tamburića svojevremeno postavio za zamenika direktora Inspektorata odbrane u ministarstvu odbrane. Tamburić je bio simpatizer DS, i posle penzionisanja je učestvovao na svim opozicionim skupovima, poput onih koje su organizovao „1 od 5 miliona“. Sada je član Ponoševe SC.

Među funkcionerima Ponoševe stranke su najbrojniji bivši kadrovi Jeremićeve Narodne stranke (prethodno je večina njih bila u DS-u). Da će Ponoš „krasti“ kadrove Jermiću, pored mnogobrojnih navedenih, to dokazuju i novi Ponoševi kadrovi, Slobodan Ilić, bivši predsednik odbora Narodne stranke iz Stare Pazove, Slobodan Trnjakov, bivši predsednik somborskog odbora NS, Stefan Stančić bivši predsednik kraljevačkog odbora NS, i Dejan Kulja, bivši predsednik titelskog odbora NS.

Kad pročitate spisak svih ovih ljudi u godinama (prosečno su stari preko 62 godine) neminovno se upitate koji motiv imaju svi ovi reciklirani bivši pripadnici DS, NS, DSS, SPS, DJB i G17, od kojih je većina u sedmoj deceniji života, da se priključe šezdesetogodišnjem Ponošu i njegovoj stranci, koja je nastala kao derivat Jeremićeve stranke (a NS je derivat raspale DS)? Koji je njihov motiv da se priključe kompromitovanom Ponošu i da se bave politikom, pod stare dane? Jedini mogući odgovor, je da se radi o najjačem motivu, najjačem opijatu - želji za vlašću, želji da opet okuse moć. Ova bratija zaista veruje da će Ponoš jednoga dana ponovo doći na vlast, a sa njim i oni. Čuvena indijska poslovica kaže: „Ko je opijen vinom, pre ili kasnije se otrezni; ko je opijen vlastoljubljem, ne trezni se nikada“.

 

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI