PRAZNE PRIČE DŽOA BAJDENA Ponudio Palsetincima saosećanje, a onda...

Na sastanku sa palestinskim liderom na okupiranoj Zapadnoj obali, koji je potrajao duže od očekivanog, ponovio je svoju dugogodišnju posvećenost ideji stvaranja nezavisne države Palestine ali je naglasio da situacija "u ovom trenutku nije dobra" za ponovno pokretanje mirovnih pregovora.

Kao odgovor, 86-godišnji palestinski lider Mahmud Abas rekao je da šansa za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba sa dve države "možda neće još dugo ostati" na stolu.

Vašington pokušava da popravi veze sa Palestincima, koje je prekinula prethodna američka administracija, i obnovio je slanje nekih sredstava. Na ovom predsedničkom putovanju, Bajden je najavio je obilje ekonomske pomoći i druge podrške, kao što je pokretanje 4G telefonske usluge.

Bajden je dan započeo u bolnici Augusta Viktorija na Maslinovoj gori, delu istočnog Jerusalima koji je anektirao Izrael, koji nikada ranije nije posetio predsednik.

On je medicinskom osoblju rekao da je doneo "poruku nade".

Vašington daje 100 miliona dolara za pomoć palestinskoj bolnici, koja je glavni centar za lečenje raka za pacijente sa Zapadne obale i Pojasa Gaze, i pet drugih u blizini.

Lokacija je imala simboličan značaj nakon što su SAD - pod predsednikom Donaldom Trampom - priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, a da nisu priznale palestinske pretenzije na istočni Jerusalim, koji žele kao glavni grad svoje buduće države kojoj su se nadali.

Iz Jerusalima, predsednikovoj dugoj koloni crnih, oklopnih vozila trebalo je oko 15 minuta da stigne do Vitlejema, prelazeći kroz izraelski kontrolni punkt.

Bajden je prošao pored murala pokojne američko-palestinske dopisnice Al Džazire, Širin Abu Akla, naslikanog na 8 metara visokom betonskom zidu koji okružuje sveti grad i koji je deo izraelske barijere na Zapadnoj obali.

Njena porodica je pozvala na nezavisnu istragu o njenoj smrti nakon što su SAD prihvatile da ju je verovatno ubio izraelski vojnik dok je pokrivala izraelski vojni napad u Dženinu u maju.

Za razliku od luksuznih hotela u kojima je predsednik boravio i sastajao se sa izraelskim zvaničnicima poslednjih dana, njegova limuzina je jurila pored prenatrpanih palestinskih izbegličkih kampova.

Na znakovima koje je postavila izraelska nevladina organizacija B'Tselem piše: "Ovo je aparthejd, gospodine predsedniče“ – etiketa koju izraelske i američke vlasti oštro odbacuju.

U lokalnom predsedničkom štabu upriličen je svečani prijem sa crvenim tepihom i počasnom gardom. Privatni razgovori između američkih i palestinskih lidera trajali su duže nego što se prvobitno očekivalo.

Nakon toga su se pojavila dvojica lidera nazivajući jedan drugog "dragi gost" i "prijatelj".

Bajden je saosećajno govorio o svakodnevnim "nedostojnostima“ sa kojima se Palestinci suočavaju živeći pod izraelskom okupacijom, rekavši da "Palestinci pate".

Međutim, bilo je jasno da duboke razlike među njima ostaju.

Poseta Bliskom istoku pokazala je kako SAD pokušavaju da ojačaju nove saveze Izraela sa arapskim zemljama i promovišu njegovu "regionalnu integraciju“, izgrađujući vojna partnerstva kako bi se suprotstavili pretnji od Irana.

Uprkos poricanjima Vašingtona, Palestinci to vide kao izdaju svog cilja. Pre dvadeset godina, arapska mirovna inicijativa predvođena Saudijskom Arabijom obećala je Izraelu priznanje od drugih bliskoistočnih zemalja tek nakon stvaranja palestinske države.

Palestinci su protestovali protiv posete Bajdena na Zapadnoj obali i u Gazi, a aktivisti kažu da SAD nisu fer posrednik.

"On je očigledno ovde samo iz jednog razloga: da pomogne Izraelcima, a ne Palestincima“, rekao je Džud Salhi u Ramali.

Rešenje sa dve države – sa stvaranjem nezavisne Palestine, uz postojeću državu Izrael – dugo je bila formula mira koju favorizuje međunarodna zajednica.

Međutim, poslednjih godina to se čini sve manje verovatnim, a SAD procenjuju da nijedna strana nije spremna za razgovore o visokim ulozima koji bi bili potrebni za rešavanje nerešenih problematičnih pitanja.

Palestinsko rukovodstvo je podeljeno između PA, koja kontroliše delove Zapadne obale, i militantne grupe Hamas koja upravlja Gazom. Istovremeno, u izraelskoj politici je došlo do pomeranja desnice i zemlja je bila paralisana nizom neubedljivih izbora u poslednje tri godine, što znači da nije imala stabilnu vladu.

"Kada čujemo američku administraciju, uključujući predsednika kako govori ’rešenje dve države’, svi se, znate, na neki način osmehnu", rekao je BBC-u politički novinar izraelskog Tajmsa Tal Šajder. "Kakvo rešenje dve države? Ovde u Izraelu ta priča je potpuno deplasirana".

Ali obični Palestinci – koji vide mogućnost da se njihova država smanjuje sa širenjem jevrejskih naselja – duboko su frustrirani. Marija Kanavati vodi kafić u blizini Crkve rođenja koju je posetio predsednik Bajden.

"Ne očekujem ništa od [predsednika Bajdena]. On će samo posetiti crkvu i druga mesta i otići će“, rekla je ona pre toga. "Nije dovoljno dobro. Želim mir."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI