EGIPAT NA STRANI SRBA Stav Kaira da poštuje teritorijalni integritet Srbije ojačao blok zemalja koje se bore za poštovanje Međunarodnog prava

Poruke koje je u Beogradu poslao egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi i parafiranje deklaracije o strateškom partnerstvu dveju država, došle su kao "hladan tuš" na velike ambicije vlade Aljbina Kurtija da će napraviti još neki korak u pravcu zaokruživanja nezavisnosti lažne države.

S obzirom na uticaj Egipta u afričkom i arapskom svetu, potez El Sisijeve vlasti da zamrzne odluku o priznavanju Kosova (donetu od strane bivšeg režima Mohameda Morsija, odnosno "Muslimanske braće), sigurno će uticati i na druge države da preispitaju odluku o priznavanju Kosova.

Za sada note država koje žele da preinače odluku o priznavanju Kosova Beograd drži "u fioci", ali je spreman da ih aktivira ukoliko Priština agresivnije krene u "osvajanje" međunarodnih organizacija.

Priština je nedavno odustala od apliciranja za članstvo Kosova u Interpolu, jer im je pretio debakl na glasanju na Generalnoj skupštini ove organizacije u oktobru u Indiji.

Neslavna je bila i Kurtijeva avantura otvaranja vrata Saveta Evrope, u maju ove godine.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević podseća za "Novosti" da, od kada je El Sisi došao na vlast, Egipat "na papiru" priznaje Kosovo, ali ništa ne čini u tom pravcu:

- Velika je stvar što je egipatski predsednik to sada javno pojasnio. Zalaganje Srbije na otpriznavanju pokazuje da projekat nezavisnosti Kosova nije uspeo. Priština ni posle skoro deceniju i po ne može da se verifikuje na međunarodnoj sceni. Pokazalo se da su argumenti Srbije - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i status KiM kao protektorata UN - čvrsti i da sve više na međunarodnoj sceni dobijaju na značaju i efikasnosti. Sve više zemalja preispituje svoj stav oko priznavanja Kosova i teško je da ponovo dođe do nekog talasa priznavanja koji se desio u prvim godinama, kada je veliki broj zemalja to učinio pod pritiskom Amerike i drugih zapadnih centara moći, ne ulazeći u stvarno stanje.

Milivojević ukazuje da polovina država Afrike već ne priznaje Kosovo, a pozicija Kaira sigurno će imati odjeka i u Arpskoj ligi, gde još dve velike zemlje, Sirija i Iran, ne priznaju lažnu državu.

- Treba imati u vidu da i mediteranske države severne Afrike takođe ne priznaju Kosovo - Tunis, Maroko, Alžir. Taj "front" sada jača i stav Egipta može da bude odlučujući za neke zemlje koje preispituju pozicije oko KiM. To je naročito važno i zbog zemalja Zaliva, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, koje su ranije čvrsto stajale na poziciji priznavanja, ali se tu stvari menjaju. Puno država u tom preispitivanju stavova oko Kosova ima i svoj interes, prepoznaju da je neophodno da se zalažu za poštovanje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jer i same mogu da dođu u sličan problem.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da se sadašnja egipatska vlast ogradila od odluka prethodne, nije poništila priznavanje zbog kontinuiteta državne politike, ali je jasno stavila do znanja da će se ponašati prema Kosovu kao da nije država:

- Neće lobirati za Prištinu u arapskom svetu, što je za nas vrlo značajno, neće ni na koji drugi način razvijati odnose sa Kosovom. Otpriznavanja i pozicija Kaira nisu prepreka da Priština pokuša da postane član međunarodnih organizacija, ali jesu da ostvari veći rezultat u arapskom svetu ili među islamskim državama, gde Egipat ima "težinu". Moguće je da će, kako se budu razvijali naši odnosi i kako bude slabila američka dominacija zbog dešavanja u Ukrajini, i Egipat na kraju odlučiti da potpuno opozove priznavanje. Ovo je svakako dobar pokazatelj i drugim zemljama koje su pod pritiskom SAD priznale Kosovo, da ne lobiraju za njega.

Prevaga na Ist Riveru

SA 19 država koje su prethodnih godina preinačile odluku o Kosovu i pet država koje su spremne da povuku priznavanje nezavisnosti, odnos snaga na Ist Riveru sada je značajno u našu korist. Od 193 članice Ujedinjenih nacija, broj onih koje su uz Prištinu pao je na 88, dok 105 zemalja Kosovo ne priznaje ili ne glasa za njega u međunarodnim organizacijama.

Blokirano partnerstvo za mir

PRIŠTINA je u više navrata najavljivala aplikaciju i za članstvo u Partnerstvu za mir NATO, ali su male šanse da će se posle neuspeha u Savetu Evrope i Interpolu odlučiti na ovaj korak. Za prijem nove članice u NATO moraju da se slože sve države, a četiri iz EU - Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost. Iako se na njih vrši neprestan pritisak da tu poziciju promene, pogotovo od izbijanja ukrajinsko-ruskog sukoba, iz ovih zemalja stižu poruke da se to neće dogoditi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI