ŠTA BI SE DESILO KADA BI DOŠLO DO RATA Koliko je jaka vojska Tajvana i ima li šanse protiv Kine? (FOTO/VIDEO)
Kina, koja Tajvan smatra delom svoje teritorije, besno je reagovala na putovanje Pelosi i započela je četvorodnevne vojne vežbe bojevom paljbom u šest zona oko ostrva, od kojih neke zadiru u tajvanske teritorijalne vode.
Kao odgovor, Tajvan je optužio Peking da je uveo de fakto blokadu i rekao da se "sprema za rat bez traženja rata".
Međutim, ako izbije otvoreni sukob, Tajvan će biti žestoko nadjačan na zemlji, u vazduhu i na moru, ali pre nego što analiziramo vojne kapacitete Kine i Tajvana, podsetimo se nakratko kako je došlo do sukoba dve strane.
Istorija sukoba
Narodna Republika Kina sebe smatra naslednicom Republike Kine koja je postojala od 1912 do 1949, a teritoriju koju kontroliše vlada sa Tajvana smatra svojom.
Nakon Kineskog građanskog rata, snage Republike Kine koje su izgubile od tadašnjih snaga Komunističke partije Kine, povukle su se na ostrvo Tajvan.
Republika Kina i dalje smatra da je jedina legitimna vlada cele Kine, iako u stvarnosti ne pokušava da ostvari svoje tvrdnje o suverenitetu.
Zbog političkih pritisaka NR Kine, od kraja devedesetih godina 20. veka, Republika Kina se često spominje pod nazivom Tajvan, dok se od kraja '70-ih naziv Kina upotrebljava za Narodnu Republiku Kinu.
Republika Kina (Tajvan) je bila jedan od osnivača Ujedinjenih nacija i jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti, dok to mesto nije 1971. zauzela NR Kina odlukom Generalne skupštine UN.
Odnos snaga
Detalje svojih vojnih kapaciteta obe strane čuvaju u tajnosti, kao i mnoge države u svetu, pa statističke podatke treba uzimati sa rezervom.
Nije poznato koliko tačno vojnika i naoružanja broje Kina, kao ni Tajvan, osim zvaničnih podataka koje su obe strane podelile sa javnošću, što bi moglo da se razlikuje u odnosu na realno stanje.
Pešadija i artiljerija
Na osnovu podataka Ministarstva odbrane SAD iz 2020. godine, zaključeno je da Kina ima 1.040.000 vojnika, u odnosu na samo 88.000 koliko broji vojska Tajvana.
Kina može da podrži svoje trupe sa 6.300 tenkova i 7.000 artiljerijskih oruđa, dok Tajvan može da pruži 800, odnosno 1.100.
Ratna mornarica
Peking takođe ima ogromnu pomorsku prednost, pri čemu Tajpej nema ekvivalent svoja dva nosača aviona.
Kinezi mogu da rasporede 32 razarača i 48 fregata, u poređenju sa 4, odnosno 22 za Tajvan.
U podmorničkom ratu, Peking je potpuno dominantan, sa devet nuklearnih napada i šest podmornica sa balističkim projektilima.
Tajvan nema ni jedno ni drugo, i ima samo dve dizel jurišne podmornice naspram 56 koliko ima Kina.
Ratno vazduhoplovstvo
Poređenje u vazduhu je takođe nezahvalno, uzimajući u obzr da Peking ima 1.600 borbenih aviona naspram 400 koje ima Tajvan.
Peking takođe ima 450 specijalnih aviona bombardera i 400 transportnih aviona, dok Tajpej ima samo 30 transportnih aviona i nema bombardera.
Zaključak
Uprkos jasnoj superiornosti u snagama, invazija na Tajvan, koja bi verovatno zahtevala jedan od najvećih amfibijskih napada u vojnoj istoriji, ne bi bila laka za Kinu.
Zajedno sa ukopanim tajvanskim braniocima, Peking bi morao da se suoči sa snagama tajvanskih saveznika kao što su SAD i Japan.
Stav SAD
Američka vojska ima samo 30 pripadnika vojnog osoblja na samom Tajvanu, ali zato ima preko 79.000 vojnika stalno stacioniranih u obližnjem Japanu i Južnoj Koreji.
Sjedinjene Države su istorijski održavale politiku "strateške dvosmislenosti" u pogledu svojih namera ako dođe do invazije na Tajvan.
Međutim, u oktobru 2021. predsednik Džo Bajden rekao je da SAD imaju "obavezu" da brane Tajvan, koji se nalazi samo 81 milju (130km) od najbliže tačke kineske obale.
Bela kuća je kasnije potvrdila svoje stavove i insistirala na tome da američka politika ostaje nepromenjena.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)