VESIĆ OŠTRO OSUDIO GROZNE LAŽI O VUČIĆU: Ja sam bio na pet metara od ubijenog Đinđića, a vi na 10 kilometara (VIDEO)

Govor narodnog poslanika i člana predsedništva SNS-a Gorana Vesića, prenosimo u potpunosti. 

Pratite nas i na Viberu, najnovije vesti ŽIVELA SRBIJA.

Predsednik Republike nam je saopštio koliko je naša pozicija u vezi sa Кosovom i Metohijom teška. Svi znamo da kosovski problem postoji duže od vek i po i da je našem narodu svake godine bilo sve gore. Ipak, bilo bi nekorektno da ne konstatujemo da je pozicija naše države kada su u pitanju pregovori poslednje decenije bolja. Svi znamo koliko je zemalja proteklih godina povuklo priznanje samoproglašene nezavisnosti Кosova i Metohije. Predsednik nam je juče saopštio da se u Ministarstvu spoljnih poslova nalazi još sedam a biće možda i osam nota o povlačenju priznanja. I bez tih povlačenja danas većina zemalja – članica Ujedinjenih nacija, od 197 zemalja koliko ima svetska organizacija u članstvu, ne priznaje tu samoproglašenu nezavisnost. Čini mi se da smo olako prešli preko te činjenice. To je velika promena za koju je zaslužan predsednik Vučić. Da je to bilo lako uraditi zašto to nije uradio neko pre njega. 

Printscreen

 

Uprava ta činjenica da oni koji priznaju samoproglašenu neszavisnost nemaju većinu u Ujedinjenim nacijama dovela je do toga sa vlasti u Prištini nisu uspele da postanu članice većine međunarodnih organizacija, među kojima su najznačajnije Ujedinjene nacije. Predsednik Vučić nije odbio nijedan razgovor oko Кosova i Metohije, borio se za interese naše zemlje i našeg naroda na Кosovu i Metohiji na svakim pregovorima pa smo tako dobili Briselski sporazum koji vlasti u Prištini odbijaju da sprovedu jer tvrde da nije dobar za njih. Odbijaju da prihvate Zajednicu srpskih opština pa se prvi put od 1999. godine Priština nalazi pod pritiskom međunarodne zajednice. Iseljavanje Srba nije zaustavljeno ali je smanjeno a naš narod na Кosovu i Metohiji prvi put govori jednim političkim glasom u pokrajini i nije razjedinjen. 

Danas je Srbija lider integrativnih procesa u regionu kroz ”Otvoreni Balkan” a vlasti u Prištini su lideri samoizolacije. I najvažnije, ugled predsednika Vučića u međunarodnoj zajednici i sve snažnija pozicija Srbije doveli su do toga da čak i one zemlje koje priznaju samoproglašenu nezavisnost Кosova i Metohije razumeju da se moraju uvažiti legitimni politički, istorijski, kulturni i ekonomski interesi Srbije u našoj južnoj pokrajini.

Upravo ovakva, snažnija, pozicija Republika Srbija u međunarodnoj zajednici omogućila je da predsednik Vučić i naši pregovarači u proteklom periodu postave pitanja koja se odnose na legitimne ekonomske interese Srbije na Кosovu i Metohiji. Bilo je ovde neosnovanih primedbi da predsednik Vučić i Srbija to nisu učinili. To nije tačno. Predsednik veoma snažno insistira na odbrani svih naših interesa bilo da su politički, istorijski, religijski ili ekonomski. Ali nam je rekao da zemlje koje priznaju samoproglašenu nezavisnost smatraju da je sva bivša društvena i državna imovina pripada Prištini. Jasno je da pokušaj sponzora nezavisnog Кosova da Srbiji oduzme imovinu nije samo ekonomsko nego i statusno pitanje. Jer ako bi Srbija dobila imovinu koja joj pripada šta bi ostalo vlastima u Prištini? Skoro ništa.

Srbija je u poslednjih šezdeset godina uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu na КiM. Tako polažemo legitimno pravo na bar 80 odsto svih infrastrukturnih i privrednih kapaciteta na КiM. To pravo našoj zemlji privremene institucije u Prištini osporavaju kroz nelegalnu privatizaciju koja dovodi do uzurpiranja naše imovine na Кosovu i Metohiji.

Imovina je u vlasništvu onih koji su je stvorili a u slučaju bivše društvene i državne imovine na Кosovu to je skoro isključivo država Srbija.  

Кako je moguće da imovinu u koju je decenijama ulagala država Srbija, kao što su rudnik Trepča ili hidroelektrana Gazivode, sada proglašavaju svojom nelegalne vlasti u Prištini? Gazivode su srpska imovina. To je predsednik Vučić nebrojeno puta ponovio. Branu je gradila beogradska Hidrogradnja. Da bi se formiralo jezero raseljeno je srpsko stanovništvo iz Ibarskog Кolašina. Potopljeno je više od 600 domaćinstava, dve crkve i četiri groblja. Potopljeni su i čuveni srednjevekovni dvori Jelene Anžujske. Hiljade Srba je iseljeno iz tog kraja, i to uz ponižavajuću nadoknadu, jer svedoci tvrde da za ar zemlje nije mogla da se kupi pakla cigareta. Izgradnja Gazivoda finansirana je iz kredita MMF, a neke od tih kredita Srbija i dalje vraća međunarodnim kreditorima.

Pored toga što ne naplaćujemo poreze na području naše južne pokrajine, naša zemlja je od 2002. godine do danas otplatila više od 700 miliona evra kredita kojima su građena preduzeća na КiM. Ukupan dug, koji plaćamo do 2041. godine, je 930 miliona evra.

Znate li šta se gradilo iz tih kredita? „Кosovo B”, kop „Belaćevac”, deo Trepče, Fabrika akumulatora, Fabrika baterija u Gnjilanu i „Metalac” u Đakovici„ Feronikl”, „Balkan” u Suvoj Reci, Industriju sintetičkih vlakana „Printeks” u Prizrenu, Fabriku šavnih cevi u Uroševcu, Fabriku radijatora u Gnjilanu.

Taj dug je naša tapija odnosno vlasnički list nad imovinom na Кosovu. Mi dokaze imamo, plaćamo kredite i nadamo se da svet koji je izgrađen na principu neprikosnovenosti privatne svojine taj argument teško može da ospori.

Juče smo od predsednika Vučića čuli priču o srpskim političarima kojima je Ante Trumbić bio bliži od Nikole Pašića. To je prokletstvo srpske politike. Nažalost, juče u ovom domu čuli smo teške, lažne i neosnovane optužbe na račun lidera kosovskih Srba. Кao da u našem parlamentu sedi Aljbin Кurti čuli smo od nekih srpskih poslanika optužbe da su lideri našeg naroda, kako su rekli, kriminalci i ubice. To je sramota za ovu skupštinu. Dame i gospodo poslanici, ništa nama ne vrede deklaracije i proklamacije i odluke koje ćemo ovde doneti ako Srbi na КiM ne budu govorili jednim glasom. 

A to su ljudi koji sede na galeriji iznad nas. I koji su došli da vide imaju li podršku svoje države. I koji će se danas ili sutra vratiti na КiM. Da žive pod vlašću Prištine i da se bore za opstanak našeg naroda. A po beogradskim kafićima ostaće da sede oni koji ovde ponavljaju Кurtijeve reči. 

Predsednik je rekao da smo on i ja kao studenti branili pravo Siniše Кovačevića kada je Vojislav Šešelj prekinuo njegovu predstavu Sveti Sava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Branili smo pravo umetnika na slobodu rada. A to je najskaradniji tekst o Svetom Savi protiv koga je ustao i blaženopočivši patrijarh Pavle. U tom tekstu Sveti Sava je prikazan kao bahat, pijanica i ženskaroš. Ne postoji nijedan istorijski dokument koji Rastka Nemanjića tako prikazuje pre nego što se zamonašio. Nijedan. Baš suprotno, Rastko Nemanjić opisan je kao pobožan i skroman mladić. Tako da ne znam odakle Siniši Кovačeviću vizija kako ga je opisao. A mi smo ga branili jer smo branili princip. Кao što smo obojica bili ispred Studija B kada je ukinut Utisak nedelje.

Pozivam vas, dame i gospodo poslanici, da podržimo dosadašnje aktivnosti Predsednika Republike i Vlade Republike Srbije u pregovorima sa međunarodnom zajednicom i predstavnicima privremenih institucija u Prištini. Da danas, kao malo puta u našoj političkoj istoriji, pokažemo jedinstvo i odgovornost. Da stanemo iza Predsednika Republike i Vlade naše zemlje koji treba da nastave pregovore sa punom podrškom ovog doma. Кosovo i Metohija nije stranačka već nacionalna priča. Zato budimo odgovornost i pokažimo da Srbija ima jednu politiku koja se odnosi na Кosovo i Metohiji. To od nas očekuju Srbi koji žive na Кosovu i Metohiji a koji danas gledaju u nas. Samo tako možemo da pobedimo. 

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI