Nebojša Bakarec: Kako obmanjuje Vjosa Osmani?

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:

Ko o čemu, baba o uštipcima, kaže narodna poslovica. Tako i „predsednica“ lažne države Kosovo, Vjosa Osmani. U Potsdamu kod Berlina, 16.9.2022. na konferenciji o demokratiji i slobodi medija, u razgovoru sa Volfgangom Išingerom, bivšim ambasadorom Nemačke u SAD, i bivšim predstavnikom EU (2007.) u pregovorima o statusu KiM, Osmanijeva je rekla:„Bili smo žrtve agresora čiji cilj je bio da istrebi naš narod. U samo nekoliko meseci ubijeno je 13.000 nevinih civila, a 20.000 žena je silovano kao oruđe rata genocidnog Miloševićevog režima. Oni (Srbija) potpuno istim očima gledaju ne samo na Kosovo, već i na Crnu Goru, na Bosnu i Hercegovinu. Praktično, oni veruju da oni treba da odlučuju o našoj sudbini pošto su počinili genocid protiv našeg naroda. Kosovo je spaljeno do pepela, i izgrađeno je ni iz čega“.

Foto: Printscreen

Vjosa Osmani u svojim nastupima, redovno laže da je Srbija počinila „genocid“ na KiM. Još gore laže Aljbin Kurti koji optužuje Srbiju za tri genocida. Osmanijeva i Kurti se međusobno demantuju, jer tri genocida i jedan nije isto. Kao na pijaci oni licitiraju brojem genocida. Naravno Srbija i Srbi nikada u istoriji nisu počinili genocid. Brojke koje Osmanijeva iznosi se razlikuju od onog što saopštava Fond za humanitarno pravo i ostale organizacije (a sve te organizacije nisu naklonjene Srbiji, već Albancima). Prema Fondu za humanitarno pravo Srbija i Fondu za humanitarno pravo Kosovo– od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. ukupno je 13.535 osoba, raznih nacionalnosti, ubijeno ili nestalo tokom tog perioda od tri godine. U taj broj su uključene ukupne civilne i vojne žrtve stradale od strane srpskih snaga, OVK, i NATO bombardovanja (10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 žrtava romske, bosanske, crnogorske i drugih nealbanskih zajednica). Dakle za tri godine je po podacima pristrasnog FHP, stradalo ili nestalo 10.812 Albanaca, a ne za tri meseca. Albanci su stradali u borbama sa srpskim snagama, od NATO bombardovanja, i od strane OVK, koja je ubila dosta Albanaca koje je smatrala nelojalnim. Broj Albanaca stradalih u NATO bombardovanju je oko 1000, a takođe Albanci – OVK, su ubili oko 1000 Albanaca. Dakle za tri godine, po podacima FHP je moglo da strada oko 8.800 Albanaca od strane srpskih snaga. To je značajno manje od brojke od 13.000 stradalih za tri meseca, kako navodi Osmanijeva. Dakle, Vjosa Osmani drsko laže.

U ovaj broj od 13.535 FHP ne uračunava oko 1000 Srba, koje su ubili Albanci, otevši im organe, o čemu svedoči izveštaj Dika Martija i Saveta Evrope. Sa druge strane FHP kaže da je u periodu od 15. juna 1999. do kraja decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, oteto ili nestalo oko 1.257 ljudi - od toga 717 Srba, 307 Albanaca i 233 Roma i da se ovi zločini pripisuju OVK.

Prema podacima UN, „Izveštaj Generalnog sekretara Savetu bezbednosti UN“ S/2020/964 od 1.10.2020., Komisija Vlade Kosova za proveru i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja, je do 2020. primila ukupno 1303 prijave žrtava silovanja. Od toga status silovane žrtve je dobilo 846 osoba, 262 prijave su odbijene, a ostatak je još uvek bio u proceduri (2020.). U ovom slučaju laž Osmanijeve je još drastičnija. Sama Komisija Vlade Kosova je utvrdila da ima 846 silovanih osoba, što je 23 puta manje nego što tvrdi Vjosa Osmani.

Foto: Printscreen

Da Osmanijeva laže, potvrdio je niko drugi do Aljbin Kurti u intervjuu za list „Politiko“ koji je dao 3. maja 2016. Na pitanje: „Šta su pretpostavke za početak dijaloga sa Srbima?“, Kurti je odgoovrio:„Ali da bi počeli pregovore sa srpskom vladom, Srbija mora da prizna našu državu, da se izvini za ratne zločine, i da plati ratnu odštetu. Mi smo suočeni sa 10.000 ubijenih građana, sa hiljadama silovanih žena…“. Dakle po Kurtiju nema 13.000 ubijenih, nego 10.000. Po Kurtiju ne postoje desetine hiljada silovanih Albanki (20.000 po Osmanijevoj) već hiljade silovanih, što je otprilike deset puta manje od laži koju iznosi Osmanijeva.

Da vidimo kako stoji laž Osmanijeve o genocidu nad Albancima? Setimo se da je Aljbin Kurti, u Briselu prošle godine optužio Srbiju da je počinila tri genocida nad Albancima. Vjosa Osmani pominje „samo“ jedan. Inače, o političkoj težini „predsednice“ Vjose Osmani govori činjenica da je ona početkom 2022. osnovala svoju stranku „Guxo“, koja ima samo 4 poslanika.

Da su politički Albanci skloni obmanama i lažima, svedoče raniji slučajevi kada su Albanci izmislili, iskonstruisali, ili inscenirali događaje. Tako su Albanci 1990. izmislili lažno trovanje, i odigrali tu pozorišnu predstavu na celom KiM. Tako su iskonstruisali slučaj „Račak“ i inscenirali lažnu masovnu grobnicu (što je bio povod za NATO agresiju na SRJ 1999.). Tako su 2004. lažno optužili Srbe da su udavili trojicu albanskih dečaka, što je bio „povod“ za pogrom nad Srbima. Tako su 2019. god. Albanci izmislili da su glasački listići koji su došli iz Srbije zatrovani. Jednako tako 2021. Albanci su za trovanje vode u Dečanima odmah lažno optužili Srbe.

Vjosa Osmani kaže da su Albanci bili žrtve agresora koji je želeo da ih istrebi genocidom. Kako je onda moguće da se vekovima broj „žrtava“ Albanaca drastično povećava, a da se broj „agresora“ Srba drastično smanjuje? Moguće je stoga, što su Albanci sa Turcima, počinili genocid nad Srbima u 18. i 19 veku. Izvor te naučne činjenice je istorijska nauka, npr. remek delo naše istoriografije „Knjiga o Kosovu“ pokojnog akademika Dimitrija Bogdanovića, koja jasno govori o genocidu nad Srbima. O tome svedoče i podaci o demografskim kretanjima na KiM tokom vekova. Sredinom petnaestog veka, 1455. godine, Srba na KiM je bilo 98%, Albanaca 1 odsto. 1871. godine, Srba je bilo 64 odsto, Albanaca 32 odsto. 1899. godine, Srba je bilo 44 odsto, a Albanaca 48 odsto. 1948. godine, Srba je bilo 27 odsto, a Albanaca 68 odsto. 1991. godine, Srba je bilo 15 odsto, a Albanaca 82 odsto, i konačno, po procenama 2019. godine, Srba ima 8 odsto, a Albanaca 89 odsto. Tako je od ubedljive većine u 15. veku, 1455. godine (98 odsto stanovništva KiM) za 557 godina, srpski narod sveden na ubedljivu manjinu (8 odsto stanovništva KiM), a Albanci su od jedan odsto stanovništva skočili na gotovo 90 odsto. Podaci potiču iz turskog deftera – popisa iz 1455, koji je obavljen na teritoriji Brankovića, koja je obuhvatala teritoriju današnjeg KiM. Kopije tog turskog deftera – opšteg katastarskog poreskog popisa, čuvaju se u arhivima Orijentalnog instituta u Sarajevu, a originali u Turskoj. I da se vratim na smešne tvrdnje Osmanijeve o genocidu Srba nad Albancima. Srbi su počinili genocid nad Albancima (Kurti pominje tri genocida Srbije) tako što je broj Albanaca povećan sa 1% na 89%, a broj Srba je opao sa 98% na 8%!?! Urnebesno smešne tvrdnje Osmanijeve i Kurtija.

Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i ostali Albanci nikada ne govore o Albanskim zločinima nad Srbima. Albanci vekovima posežu za istim zločinačkim metodima: ubistvima, silovanjima, tučama, psihološkim i moralnim zlostavljanjem, protivpravnim prisvajanjem, otimačinom zemlje, uništavanjem useva, stoke, šume, socijalnom i pravnom diskriminacijom, majorizacijom i korišćenjem povlašćenog položaja, napadom na crkvu, skrnavljenjem grobalja, spomenika i simbola nacionalnog identiteta srpskog naroda. Time je organizovani albanski teror metodično stvarao psihozu nesigurnosti i straha, i nagonio sve veću masu Srba na iseljavanje.

Albanci su posle vekova asimilacije, zločina i ubistava, prisvajanja i otimanja srpskog nasleđa, konačno, 1999. i 2000. godine, pronašli nove metode nečovečnosti – prisvajanje i otimanje srpskih organa i života. Ključne tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost Karla del Ponte koja je pružila podatke da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca bio otet i transportovan u Albaniju, gde su im vađeni organi i gde su ubijeni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011., Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji. Prema Izveštaju, glavni organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bila je Drenička grupa OVK, na čelu sa Hašimom Tačijem, Džavitom Halitijem, Kadri Veseljijem, Azemom Suljom i Fatmirom Ljimajem. Broj Srba koje je OVK ubila uzimajući im organe, iznosi približno 1000. U Martijevom , tj. Izveštaju Saveta Evrope, stoji da je OVK čineći navedeni zločin, sarađivala sa državom Albanijom, gde se veći deo zločina i dogodio, da je sarađivala sa albanskom mafijijom, bez čije pomoći ceo zločin ne bi uspeo. U Izveštaju se jasno kaže da je i sama OVK delovala kao kosovska mafija, zbog toga što se osim borbenim akcijama, bavila i kriminalom kojim se bavi i albanska mafija. Za ovaj zločin nije osuđen niko, ni dan danas, jedanaest godina posle usvajanja Martijevog izveštaja.

Posle zločinačkog NATO bombardovanja, Albanci su pod pretnjom pogroma, 1999. prognali oko 200.000 Srba sa KiM. Do danas, Albanci su potpuno onemogućili povratak za 200.000 Srba. Za više od dve decenije na KiM se vratilo samo 5 odsto raseljenih i izbeglih.

Albanci su 13. avgusta 2003. godine napali srpsku decu i omladinu u Goraždevcu. Srpska deca ubijena su iz automatskog oružja, rafalom, dok su se kupala u seoskoj reci Bistrici. Ubijeni su Ivan Jovović i Pantelija Dakić. Bogdan Bukumirić, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević i Dragana Srbljak teško su ranjeni. Ubice nisu pronađene, a istraga je obustavljena 2010. godine U martu 2004. Albanci su izvršili pogrom nad Srbima, ubili najmanje osmoro Srba, ranili oko 900, 4.000 ljudi izgnali iz domova, uništili 19 spomenika kulture i još 16 pravoslavnih crkava. Oko 935 nealbanskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Ubijeni Srbi su Spasojević Borivoje, Jana Tačev, Nenad Vesić, Dobrivoje Stolić, Borko Stolić, Slobodan Perić, Zlatibor Trajković i Dragan Nedeljković. Za sve ove zločine nije osuđen niko! Iz svega se vidi fašistički i balistički kontinuitet.

O zločinima albanske terorističke UČK, svedoče i sudski procesi u Haškom tribunalu. Kao što je nacistima suđeno u Nirnbergu, tako se sada sudi liderima fašističke UČK, za počinjene ratne zločine. U zatvoru u Hagu se nalaze Hašim Tači, Kadri Veselji, Sali Mustafa, Pjeter Šalja, Jakup Krasnići, Redžep Seljimi, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj.

Danas, gotovo niko ne prepoznaje puzeći Kurtijev fašizam na KiM. Plodno tle za taj fašizam postoji još od 1939. god. i početka Drugog svetskog rata. Postoji kontinuitet Kurtijeve politike sa albanskim fašizmom. Albanski fašizam postoji od 1939. i njegove ideje su i dalje žive, prvo na KiM, a zatim i u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Albanski fašizam oduvek ima za cilj stvaranje Velike Albanije. Osnovni cilj fašističke partije Bali Kombetare je bio stvaranje Velike Albanije. Osnovni cilj Kurtija je isti, ujedinjenje Albanije i Kosova. Kurtijevu fašističku politiku najviše odaju dela – nasilje  prema Srbima. Od kada je on na vlasti broj napada na Srbe je porastao za 50 odsto. U dve godine Kurtijeve vlasti broj etnički motivisanih incidenata na KiM, protiv Srba iznosi 220. Danas na KiM deluju čak tri stranke koje u nazivu sadrže ime Bali Kombetare, fašističke albanske stranke iz II sv. rata. Na Kosovu gotovo u svim gradovima postoje stotine ulica koje su nazvane po albanskim fašistima. Teroristička UČK je bila direktan nastavljač Bali Kombetare. Zbog čega Vjosa Osmani nije i o ovome govorila u Potsdamu na pomenutoj konferenciji?

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI