NON-PEJPER ZA EVROPU Srbija sprema odgovor na ponižavajući dokument!

Evropska komisija podržava nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja i integrisaće ga u dijalog, najavila je u Berlinu predsednica komisije Ursula fon der Lajen. A nemački kancelar Olaf Šolc, navodeći kao svetao primer u rešavanju bilateralnih konflikata dogovor Bugarske i Severne Makedonije, što je omogućilo otvaranje pristupnih pregovora Skoplju i Tirani, dodao je da to važi i za Srbiju i Kosovo, „koji moraju uspeti da postignu dogovor”. Sa margina skupa inicijative Berlinski proces, koji je, posle osam godina, opet održan u Berlinu, premijerka Ana Brnabić poručila je da će Srbija odgovoriti na francusko-nemački predlog i uručiti non-pejper. Odgovarajući na pitanja novinara, ona je rekla da sa Albinom Kurtijem nije imala nikakvu komunikaciju, a da je sa Šolcom razgovarala o mnogim stvarima, ali ne i o tom predlogu.

„Mislim da on nije hteo danas na tom nivou da se bavi tim predlogom. Ali, svakako ćemo mi završiti sa našim odgovorom i uručiti non-pejper. Razgovarala sam malo sa Lajčakom i o tome nemam šta tu da kažem, to nije bilo tema, osim da treba da se nađe rešenje i da je rešenje dobro za stabilnost regiona, da se ne bi kriza iz Ukrajine i rat i nestabilnost prelivali na Balkan”, navela je premijerka Srbije, preneo je Tanjug. Kako je rekla, ništa više od toga, osim što opet sve mnogo lepo zvuči... „Dala sam konkretan predlog – implementirajte prvi sporazum o normalizaciji i biće sve mnogo jasnije i bolje i onda možemo da idemo dalje”, istakla je Brnabićeva.

Sumirajući razgovore sa Šolcom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, kazala je da su pričali na temu preregistracije, oduzimanja Srbima na KiM osnovnih prava i pravo na glas, kao i o načinu kako je to tretirano u izveštaju Evropske komisije o napretku. „To je to, sve u svemu divan dan”, dodala je ironično ona. Istakla je da su juče u Berlinu potpisana još tri sporazuma, ali da se ne zna, kao i do sada, da li će biti poštovani. „Potpisali smo mnogo važnije sporazume, 2013. Briselski sporazum – i da li je Priština išta od toga implementirala i da li je neko nešto rekao osim deklarativne osude i da moraju da primene? Kako mislite da će Kurti da se ponaša prema tim sporazumima? Onako kako želi. Nijedan sporazum do sada nije primenio i niko mu ništa nije rekao”, rekla je Brnabićeva.

Ona je izjavila i da nije optimistična posle jučerašnjih razgovora na samitu u Berlinu, iako su potpisana tri sporazuma o mobilnosti u regionu zapadnog Balkana. Jer, kako je rekla, EU dozvoljava da se ne poštuju raniji sporazumi između Beograda i Prištine na koje je i EU stavila svoj potpis i još nas teraju da poštujemo i sklapamo neke nove sporazume. Kako je prenela, predstavnicima međunarodne zajednice poručila je da Priština odbijanjem da implementira dosadašnje sporazume podriva i kredibilitet Evropske unije. „Vi ste potpisali Briselski sporazum. Nas ne zanima šta kažu Kurti i Osmanijeva, vi ste garant, implementirajte”, rekla je Brnabićeva.

Na pitanje koje su bile poruke Borelja i Lajčaka, Brnabićeva je rekla da su poručili da razumeju poziciju Beograda i da pokušavaju da nađu rešenje. Ona je ocenila i da je to rešenje „stalno po grbači Srbije” i da se od Beograda uvek očekuje odgovornost i ozbiljnost. Ocenila je da je u pitanju igra mačke i miša i neverovatno licemerje, a da je Srbija doterana do kraja. Napomenula je, međutim, da sa druge strane, moramo da budemo konstruktivni. „Svakako su svi ovde razumeli, počev od Šolca do drugih, da je Srbija ovde bila konstruktivna i da smo u pregovorima o ova tri sporazuma pokazali fleksibilnost i želimo da damo sve od sebe da ovo bude drugačiji region”, naglasila je premijerka.

A na konferenciji za novinare po završetku samita Berlinskog procesa, Ursula fon der Lajen pozvala je Beograd i Prištinu na postizanje dogovora i rekla da se radi o problemu koji je moguće rešiti, a koji stoji na putu bržem priključenju regiona u EU. Olaf Šolc je poručio da je potrebno da se prevaziđu bilateralni konflikti i da je dobro što se vode razgovori. Dodao je da se nemačka i francuska vlada, kao i Evropska komisija, trude da omoguće postizanje dogovora između Srbije i Kosova i da su zbog toga „tako aktivni” u razgovorima sa obe strane.

Albanski premijer Edi Rama, čija će zemlja biti domaćin sledećeg samita Berlinskog procesa, rekao je  da nemačko-francuski plan pruža jedinstvenu šansu ne samo Kosovu i Srbiji, već celom regionu. „Nadam se da će obe strane to shvatiti ozbiljno i da će razumeti da je sada vreme da se da značajan doprinos celokupnoj evropskoj arhitekturi”, rekao je on.

Na pitanje o ubrzanju pristupnog procesa zemalja regiona Šolc je kazao da se nada da će što pre doći do prijema u članstvo, a Fon der Lajenova je naglasila da su uočljive značajne promene u EU, usled promenjene geopolitičke situacije, pa su mnogi svesni da se mora ubrzati ovaj proces. Ana Brnabić je juče navela i da Srbija polako usklađuje viznu politiku sa politikom EU, navodeći da u Berlinu nije bilo pritisaka tim povodom. Navela je i da je u glavnom gradu Nemačke bilo dosta reči o energetici i o paketu od milijardu evra pomoću za zapadni Balkan. „Tu postoji nepoznanica da li su ta sredstva već planirana u okviru pretpristupnih fondova ili su nova. Mi sa zapadnog Balkana smo zamolili da to budu nova sredstva, jer ako su iz pretpristupnih fondova, onda ništa novo nismo dobili”, rekla je Brnabićeva.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI