ALO! INTERVJU VANJA BULIĆ O SRBIJI, SVETU I SVIM IZAZOVIMA KOJI NAS SVE ZAJEDNO OČEKUJU Srbi su slobodarski narod nikad ne možemo biti otpisani
Vanja Bulić je svašta video, čuo i prevalio preko glave. Svedok je mnogih naših „godina koje su pojeli skakavci“, a za Alo! priča o Srbiji, svetu i izazovima koji nas sve zajedno čekaju.
Imate li utisak da se istorija ponavlja i da su Srbi, posebno po pitanju Kosova, pred sudbinskim izazovima s kojima su se i ranije suočavali?
- Nažalost, srpsku istoriju sam počeo da izučavam nakon svega što nam se dogodilo devedesetih godina prošlog veka. U školi smo učili neku drugu istoriju i kao da su nas pripremali da bez predznanja o tome ko smo, šta smo i odakle smo uđemo u mašinu koja nas je skoro samlela. Ja sam, na primer, tek početkom devedesetih godina postao svestan gde sve žive Srbi u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ponašali smo se kao da su nam svrake popile mozak. Na književnim večerima, kada se pokrene pitanje Kosova, pitam ko je od prisutnih bio na ekskurziji na Kosovu. Nastane muk. Kao da su nas i kroz obrazovni sistem pripremali da Kosovo nije naše.
Šta, uopšte, iz istorije možemo da naučimo i primenimo u aktuelnom trenutku?
- Istorija nas uči da ništa u ljudskoj civilizaciji nije konačno rešenje. Ma koliko se u ovom trenutku čini da smo na kolenima, pre svega zbog pritiska međunarodne zajednice, ubeđen sam da jedan slobodarski narod, kao što su Srbi, ne može biti tek tako otpisan. Potrebno je strpljenje i mudrost. Poznati smo kao nestrpljivi, a ovo nije trenutak za ishitrene poteze.
Gosti vaših „Crnih bisera“ bili su mnogi na ivici ili s one strane zakona. Da li je bilo političara za koje ste mislili da su takođe adekvatni za takav TV format? Ko su oni bili?
- Kada bih danas poželeo da neke stare goste iz emisija od pre 30 ili 20 godina dovedem u studio, sigurno ne bi pristali. Danas mnogi od njih imaju kravate i poslovne torbe, postali su biznismeni ili uticajne javne ličnosti. A sve to nije moguće postići na potpuno legalan način, kada se zna njihova prošlost. Svaki političar je dobar za format emisije kao što su „Biseri“. Kogod se bavi politikom, mora da se dovija na hiljadu načina da bi opstao. A to dovijanje podrazumeva i mali ulazak u zabranjeno i nezakonito. Svaka promena vlasti kod nas je nosila talas optužbi na račun prethodne vlasti. I na kraju se ispostavi da je sve rađeno po zakonu. Kako? Pa tako što svaka vlast postojeće zakone samo došteluje i prilagodi svojoj vodenici. Ko su na svim televizijama najkontroverzniji gosti? Bivši političari i posebno bivši visoki funkcioneri u policiji i državnoj bezbednosti. Dakle, ljudi koji su drmali ovom zemljom, a sada u tim drmanjima traže tuđe greške.
Srbija pre 20 godina, Srbija pre 10 godina i Srbija danas. U čemu je razlika?
- Da bi se na pravi način odgovorilo na ovo pitanje, morao bi da se prostudira kontekst vremena u kome živimo. Početak novog veka bio je obračun sa devedesetim godinama. Žestok obračun koji je kulminirao ubistvom Zorana Đinđića. Ovo što nam se danas događa je posledica nesnalaženja jedne generacije srpskih političara koji su uskočili u kapitalističke vode, a da nisu prethodno skinuli komunistički šinjel. Uporno se nadam da je šinjel spao i potonuo. Ako se to ne dogodi, svi ćemo potonuti.
Kako vam izgleda ova bura koja trese celu planetu, ratna, ekonomska i svaka druga?
- Sve podseća na svet pred Drugi svetski rat. I, nažalost, potezi najuticajnijih svetskih političara podsećaju na poteze političara iz onog vremena. U takvom odnosu snaga nema nevinih. Nevine su samo žrtve koje odnosi jedan suludi rat u vreme kada sve, nažalost, može da se reši jednim nepromišljenim pritiskom na dugme.
Jesu li vam nekad nudili da uđete u neku stranku?
- Mislim da su me dobro procenili, pa zato nikada nisam imao takvu ponudu. Posao kojim sam se bavio podrazumeva političku neobojenost, a to nije lako ispoštovati jer svako od nas ima izvesnu naklonost prema nekoj opciji. Izgleda da sam se ja dobro prikrivao. A to nosi jedan drugi problem. Kad si svoj, znači ničiji, svi misle da si nečiji. Zbog toga ti mnoga vrata ostaju zatvorena.
ILI - ILI
Bajden ili Tramp?
- Suštinski nema razlike. I jedan i drugi vode politiku države koja nam nije naklonjena. A to je država na čijoj se Beloj kući 1918. vijorila srpska zastava. Ako bih morao da se odlučim, onda je to Tramp, iako je njegova politika često bila tra(m)pava, čak i onda kada nam se činilo da je na našoj strani.
Putin ili Zelenski?
- Putin. Zelenski je možda dobar glumac u svakodnevnom životu, ali je kao glumac u ulozi političara običan je šmirant, koji ne može da glumi bez šaptača. Naravno, ne slažem se sa svim Putinovim potezima i uplašen sam kada pomislim kako sve može da se završi ova rusko-ukrajinska priča. Bar smo mi postali svesni strašnog ishoda bratoubilačkih ratova.
Tito ili Draža?
- Bio sam Titov pionir i moj otac je bio partizan. Ali, s vremenom postajem svestan koliko je nepravde naneseno srpskom narodu zbog skrivanja istine o ravnogorskom pokretu. I jedan i drugi su veliki grešnici jer im ego nije dozvolio da se ujedine. Poigravali su se s njime kao što to i danas čine. Ali, bar smo svesni da ovo što nam se danas događa nije kraj. Ubeđen sam da ima šansi za hepiend.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)