NAŠA MOĆNA VOJSKA SAČUVAĆE NAROD! General Vladimir Lazarević, jedan od junaka borbe protiv NATO 1999. godine, u intervjuu za Alo!

General Vladimir Lazarević, prekaljeni oficir, načelnik Prištinskog korpusa u vreme NATO agresije i kasniji haški optuženik i osuđenik na pravdi boga, za Alo! govori o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Taj prostor zna kao svoj džep jer je jedan od najzaslužnijih za to što smo te 1999. herojski sprečili kopnenu invaziju najmoćnije vojne sile sveta.

Kako kaže naš sagovornik, zaštita Srba na Kosmetu je najviši interes naše države.

- Kad kažem da država za to ima snage, mislim pre svega na opštu snagu društva, države, svih nas, jer je dosta srpski narod kojekuda na ovim našim srpskim prostorima doživljavao progone.

Kako vidite ulogu i eventualna dejstva naše vojske i policije, znate taj teren...?

- Poslužiću se mislima našeg proslavljenog vojvode Mišića, koji je govorio: „Oslonac svakoj zemlji je vojska, a oslonac svake vojske su oficiri“. Znate, to je osnovni odbrambeni mehanizam. Pokazali smo da možemo da opstanemo i u najtežim uslovima, kao što je bila zločinačka NATO agresija pre 23 godine, čitav mali treći svetski rat, kako je govorio proslavljeni Tomislav Tošić. Više su nam zla naneli posle Rezolucije 1244, po dolasku snaga KFOR-a. Više je Srba poginulo do 1999. nego u samom ratu. Ali to je pitanje za one koji su dobili mandate UN da štite, pre svega, srpski narod od mogućeg pogroma. Dakle, odlučujuća je uloga u smislu izvršenja zadatka sprečavanje eventualnog progona našeg naroda. Ali ako se samo na to oslonimo, to nije dobro. Svi mogući resursi, politički, ekonomski, diplomatski, moraju da budu uključeni u zaštitu naših nacionalnih interesa. I ovo što sada naša zemlja želi i javno traži povratak dela naših snaga na KiM, to je jedna diplomatska aktivnost koja je izostala ranije.

Da li bi NATO intervenisao na strani Albanaca?

- To je hipotetičko pitanje, ne može se imati vera u neveru. NATO nas je napao iz čista mira pre 23 godine, da bi mu paravojska pomogla na terenu da ostvari cilj, formiranje NATO države, takozvane države Kosovo. Dakle, teško je dati precizan odgovor, zavisi sve od njih, ali kad je u pitanju opstanak našeg naroda dole, mi nemamo drugu opciju. Ako bi se, nedajbože, ovako nastavilo, morali bismo da štitimo naš narod po svaku cenu. Da se vratim na ono što je NATO uradio pre 23 godine, to je bio zločin protiv čovečnosti, zato ne verujem ništa njima i njihovim sporazumima.

Alo

Možete li da uporedite našu vojsku pre, recimo, deset godina i sada?

- Pre 10 godine, nažalost, koliko sam pratio, bili smo u vrlo teškoj poziciji, kako u organizacijskoj, tako i u kadrovskoj, materijalnoj. Mereno po borbenoj efikasnosti, to je postignuto potpunom destrukcijom tadašnjih vlastodržaca, postigli su ono što nije uspelo da se postigne ni NATO agresijom ni terorističkom oružanom pobunom. Sve su to uradili po nalogu Zapada, takozvanog demokratskog, a ja bih rekao divljeg. Uništavali su sve što se moglo uništiti, pre svega kadrovski, smenom ljudi koji su bili sa ratnim, borbenim iskustvom, koji su bili opredeljeni da brane svoju zemlju. Dalje, uništavajući materijalne resurse, sredstva ratne tehnike, opet kažem, po stranom nalogu. Uništili su i poverenje naroda u našu vojsku, što je jedan od poslednjih ciljeva takve destrukcije.

Rodoljublje je bilo možda na najnižem nivou. Poslednjih godina ulažu se ogromni napori, najviše u vojno-tehničkom i tehničko-tehnološkom smislu, neuporedivo je ovo sad s onim što je bilo. I u organizacijskom smislu vraćaju se određene specijalne jedinice, rekao bih da je bolja popunjenost, bolji odziv mladih ljudi. Lično, ako mogu da izrazim svoj stav, 35 godina sam efektivno bio u vojsci, veliki značaj za dalju snagu bio bi povratak obaveznog služenja vojnog roka. To bi mnogostruko doprinelo efikasnijoj i jačoj vojsci. Po mom mišljenju neki minimum je između pet i šest meseci.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI