STIŽU ZAPADNI SPECIJALCI Kvartet emisara priteže omču za Kosovo

Interes vodećih zapadnih političkih centara da se u jeku rusko-ukrajinskog rata na ovo pitanje stavi tačka, a Vladimiru Putinu istrgne kosovski argument iz ruku, "udario je u plafon". Zapadnjacima se žuri jer se bliži godišnjica početka ovog sukoba, 24. februar, koja je u neformalnim diplomatskim krugovima postavljena kao rok kada bi Beograd i Priština trebalo bar da se dogovore oko skica budućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

Prema našim informacijama, najmanje desetak zapadnih diplomata planira da spakuje kofere i krene put Srbije kako bi ubeđivali srpski državni vrh da se pokrenu politički pregovori sa albanskom stranom, a koji bi u svom središtu imali francusko-nemački plan za KiM. Ovaj dokument, čak i dorađen, neprihvatljiv je za Beograd, jer prema informacijama koje su se pojavljivale u javnosti u svojoj srži ima priznavanje lažne države, odnosno od Beograda se traži da ne blokira prijem Prištine u Ujedinjene nacije.

Prva bi, prema našim diplomatskim izvorima, u srpsku prestonicu trebalo da sleti četvorka iz SAD, EU, Francuske i Nemačke. Tačnije, planirano je da u združenu posetu dođu specijalni izaslanici Vašingtona i Brisela, Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, i to u društvu emisara francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. To su Emanuel Bon i Jens Pletner, koji su zajedno sa Eskobarom i Lajčakom već dolazili u Beograd, prošlog septembra, kada je našoj strani i uručena prva verzija francusko-nemačkog plana.

U međuvremenu su na ovaj dokument i Beograd i Priština poslali svoje primedbe, ali je prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, i revidiran tekst i dalje neprihvatljiv za nas. Šef države je već najavio novi krug pritisaka na Beograd i to od sredine januara:

- Očekujem da dođu oni velikaši i velikani iz sveta, da mi održe vakelu kako moramo da postignemo sporazum. To kod mene izaziva mučninu, ali mi je to posao. Dočekaću ih, i onda će to mučenje da se nastavi sa Kurtijem, pri čemu znam da neće pomirenje i ništa normalno. Neki će da budu srećni jer će to biti omča, kako misle, Vučiću. Ali ne, to će biti omča oko vrata Srbiji. Čeka nas teško vreme po pitanju KiM, ali borićemo se.

Pored američko-evropske četvorke nije isključeno da u narednom periodu u Beograd dođe još jedan izaslanik iz Kvinte, koja je i do sada prednjačila u pritiscima na našu zemlju. Naime, Velika Britanija takođe ima svog "specijalca" za Zapadni Balkan, a to je Stjuart Pič. Svoje izaslanike za region imaju i Slovenija (Anžej Frangeš) i Grčka (Sofija Gramata). Pored Pletnera, regionom se u ime Berlina bavi i Emanuel Zaracin, kojeg je imenovala vlada Nemačke.

Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže, za "Novosti", da očekuje "višedimenzionalne pritiske, ali i razne ponude iz SAD i EU" kako bi Srbija prihvatila neprihvatljivo - odricanje od Kosova:

- Ova godina je možda i poslednja šansa za uspeh projekta nezavisnog Kosova, jer se polako iscrpljuju potencijali i pritisaka i kvazijedinstva Zapada po ovom pitanju. Jer, već od 2024. godine slede izbori u SAD, ali i evropski izbori, i onda će fokus biti usmeren na unutrašnju politiku. Zato se i žuri da se sinhronizuje evropsko-američki pritisak kako bi se "upakovalo" neko rešenje na koje bi pristala Srbija i koje bi slomilo otpor pet država EU koje ne priznaju KiM.

Vučić se danas obraća građanima

Predsednik Aleksandar Vučić održaće danas, u 18 sati, u Palati "Srbija", godišnju konferenciju za medije. Šef države će u obraćanju građanima govoriti o postignutim rezultatima tokom 2022, o svim političkim, ekonomskim i društvenim izazovima. Očekuje se da šef države najavi i neke ključne projekte.

Krstić: Ključna uloga Vašingtona u bekstejdžu

Vašington će nastojati da ne bude preterano u prvom planu u vezi sa pregovaračkim procesom oko KiM, koji se vodi uz posredstvo EU, ali u bekstejdžu mogu da urade mnogo, između ostalog, pritiscima na Prištinu da implementira Zajednicu srpskih opština, smatra docent na FPN Milan Krstić.

- To bi dovelo do mogućnosti da se Srbi vrate u institucije i odblokira situacija u kojoj se trenutno nalazimo, a gde nema baš mnogo potencijala za napredak. Ukoliko bi to uspeli da urade, ono što bi bilo neophodno u narednom periodu jeste da se, u kontekstu mogućeg konačnog dogovora Beograda i Prištine koji bi bio na bazi francusko-nemačkog predloga ili nekog drugog, Amerikanci potrude da to bude praćeno i finansijski adekvatnim instrumentima, u vidu investicija, ekonomske pomoći - smatra Krstić, i dodaje da nije preterano optimističan da bi mogao da se postigne dogovor koji bi bio povoljan za Beograd, jer su dosadašnji predlozi zasnovani na ideji da Priština postane članica UN.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI