Ministar finansija odgovorio na kritike opozicionara i njihovih medija - Rast našeg BDP među najboljim u Evropi!

 

Kumulativni rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2019. do 2022. godine iznosio je 13,7 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, istakao je juče ministar finansija Siniša Mali, reagujući na objave u pojedinim medijima poslednjih dana o rastu prošlogodišnjeg BDP-a u Srbiji u odnosu na region.

Mali je na svom Fejsbuk profilu naveo da je u istom periodu kumulativni rast BDP-a u Nemačkoj iznosio 1,5 odsto, u Italiji 1,3, Velikoj Britaniji 1,1 odsto, Švajcarskoj 5,1, Austriji 3,8, Grčkoj 6,5, Crnoj Gori 6,6, Albaniji 10,3 odsto, u  Hrvatskoj 13,6 odsto, Rumuniji 11,3, Bosni i Hercegovini, 11,1, Bugarskoj 10,8 procenata, što prema njegovim rečima znači da je srpska privreda rasla više nego privrede ovih zemalja u najtežem periodu krize.

- Ako Nemačka, jedna od najjačih svetskih ekonomija, u 2022. godini beleži realni rast BDP-a od 1,9 odsto, licemerno je kritikovati usporavanje rasta BDP-a Srbije, koja nikada u prethodnim decenijama nije spremnije dočekala nijednu krizu - naveo je ministar.

Tanjug

 

Dodao je da razmere aktuelne krize izazvane svetskim nestabilnostima dovoljno oslikava činjenica da su još prošle godine evropske zemlje uveliko klizile u recesiju, dok je Srbija, uz neminovno usporeni rast, beležila svoje lokalne rekorde u nivou plata, penzija, investicija.

Ministar Mali je istakao da Srbija ima istorijski najnižu stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, rekordan priliv stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra, veće plate i penzije, veću minimalnu zaradu.

Takođe i da penzionerima s januarskim čekovima stiže i dodatno povećanje, što će, uključujući i prethodno povećanje od novembra, značiti kumulativnu povišicu od 20,1 odsto.

Povodom kritike profesorke Danice Popović, koja kaže da je stopa od 2,5 odsto prosečna stopa ispod koje zemlja „u normalnim vremenima ne bi trebalo da raste“, Mali je rekao da je Popovićeva sama sebi odgovorila, ali da svet već tri godine ne funkcioniše u udžbeničkim uslovima i da su ova vremena „sve osim normalnih“.

Na kraju je zaključio da se neće dozvoliti repriza godina u kojima su političari bili na prvom mestu, te da su to danas građani Srbije i poručio da će Srbija zbog njih ostati rekorder.

 

U 2023. nastavak reformi, restrukturiranje EPS-a...

Ministarstvo finansija će i sledeće godine nastaviti praksu predlaganja novih zakonskih propisa, po čemu je rekorder među ministarstvima u Vladi budući da je prošle godine na dnevnom redu Skupštine imalo čak 36 zakona, izjavio je ministar finansija.

-Toliko sam zakona branio u parlamentu, a među njima su i izmene zakonskih propisa o e-fakturama i e-fiskalizaciji, što su nam najvažniji projekti na čijoj realizaciji smo radili prošle godine, a ove nastavljamo. Prema njegovim rečima, radiće se i na reformama u energetskom sektoru, restrukturiranju Elektroprivrede Srbije i drugih kompanija, te daljoj reformi Poreske uprave.

        

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI