ALO! INTERVJU NEBOJŠA KRSTIĆ, MARKETINŠKI STRUČNJAK ČIJI STAVOVI PRAVE BURU NA TVITERU: Tadić je karikatura Vuka Jeremića koji je politička karikatura sam po sebi

Svakog dana zasipaju vas uvredama na Tviteru mahom zbog političkih stavova. Kako to doživljavate?

- Srbija nije Tviter. Tviter je lažna slika Srbije i odnosa političkih snaga. Tviter je jedan od razloga što se opozicija iznenadi kad na izborima bude poražena do nogu. Na Tviteru, okruženi istomišljenicima, steknu utisak da ih svi vole. Tako je i sa mnom, samo obrnuto. Inače, na Tviteru samo 4 -5 odsto ljudi ume da razume ili formuliše svoj politički stav. Tako da mene ne napadaju zbog mog političkog stava, nego zato što ga uopšte imam i što se usuđujem da ga kažem. A bez građana i bez njihovog političkog stava, nema demokratije.

Foto: Printscreen

Bili ste savetnik Borisa Tadića dok je bio predsednik. Kakva je razlika između njegove i Vučićeve vladavine i uopšte između njih dvojice?

- Tadić nije uspeo da postane lider. Dok je bio predsednik u DS bilo je nekoliko jačih ličnosti od njega. Tako da su vladu vodili oni, iako su se trudili da budu nevidljivi i da svu krivicu koju vlast nosi prebace na njega. U početku je imao ambiciju da rešava probleme i popravlja Srbiju, ali onda je, u drugom mandatu, digao ruke od toga i ćutke je posmatrao kako se ličnosti koje je lično uveo u politiku bahate i bogate na račun svojih državnih funkcija. Međutim, Tadićeva prava tragedija počinje 2012, kada odlazi u regresiju i pretvara se u karikaturu Vuka Jeremića koji je politička karikatura sam po sebi. Danas je bivši predsednik demagog na nivou dobrovoljnih davalaca tuđe krvi, koji Kosovo brane na Terazijama ili na Tviteru. I spremni su da ga brane do poslednjeg Srbina na Kosovu. Vučić je lider. Elita u Srbiji, ona koja je proizveo Tito, sada ne voli lidere i zato Vučića proglašava za diktatora. A Vučićeva najveća slabost je to što nije diktator. On ima ogromnu ličnu u energiju kojom je omađijao svoje pristalice čime je proizveo momentum kojim je Srbija preokrenula svoju paradigmu neuspeha, učmalosti i bezvoljnosti. Za ovih 10 godina mnogo je naučio i sada odlično razume svet i realnu politiku. U tim uslovima pokušava da reši sve nerešive probleme Srbije. I što je uspešniji, to je pljuvačina po njemu od strane elite i lažno nezavisnih medija jača. Vi sami zaključite ko je u Srbiji kočničar svakog napretka.

Šta je, po vama, rešenje za problem Kosova i Metohije? Ima li ga uopšte?

- Dobro rešenje za Kosovo i Metohiju ne postoji. Postoji dijapazon loših rešenja od kojih je najmanje loše ono koje leži u daljem razvijanju koncepta Otvorenog Balkana, a po kome bismo na Kosovo prestali da gledamo kao na „svoju teritoriju“, a fokusirali bismo se na to da je KiM naše tržište. Ako bih parafrazirao Matiju Bećkovića: „Kosovo je sveto srpsko tržište!“ Kosovo smo izgubili u ratu. Ono što se u ratu izgubi, istorija nas uči, samo ratom može da se vrati. A ne vidim entuzijazam za rat čak ni u grupi oko Matije i Kovića. Mada Ković često priča o potrebi pogibije za otadžbinu. Izgleda da to što drugima predlaže ne važi za njega, inače bi već bio u Prizrenu, a ne bi sedeo na Studentskom trgu u Beogradu.

Gde će Srbija biti za 10, 20 i 30 godina?

- Ukoliko Vučić bude imao snage da sa petorkom koja mu je pre par dana bila na kanabetu izbori nekakvo časno rešenje za izlazak iz Gordijevog čvora u kome je Srbija, onda je budućnost Srbije, u svetlu ekonomskog zamajca koji je u poslednjih 10 godina proizvela, jako dobra. Biće dramatično popravljen standard građana i infrastrukturni profil naše zemlje u meri u kojoj će biti sasvim svejedno da li smo formalno članica EU ili nismo. Naravno, Vučiću će biti potrebno da se izbori i sa svima onima koji ne žele da se kosovski problem reši, jer im je parazitiranje na problemu korisno i unosno.

Često komentarišete situaciju u regionu, pre svega u Hrvatskoj i BiH. Zašto nas Hrvati i Bošnjaci toliko ne vole?

- Hrvati su antisrbizam stavili u temelje svoje države. Bošnjaci su antisrbizam, u želji da pobegnu sami od sebe, smestili u temelj svoje nacije. I time su sebe stavili u ulogu profesionalnih žrtava i zacementirali antisrpski kompleks. U Srbiji nema ni antikroatizma ni antimuslimanskog raspoloženja. To znači da smo mi otvoreni za popravljanje odnosa, ali je pitanje kad će oni biti.

​Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI