AMERIKA SVE VIŠE DRŽI STRANU BEOGRADU? Zbog tvrdih stavova i "talasanja" sa tablicama svi prsti upereni u Kurtija

Nakon sastanaka sa čak petoricom izaslanika iz EU i SAD sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, i onoga što je nakon njih moglo da se čuje iz usta posrednika, problem je, izgleda u Prištini.

Od nje su očekivali i više razumevanja kada je reč o normalizaciji odnosa sa Beogradom, a takođe u nju upiru prstom i da bi mogla da izazove novu krizu, ponovo potežući pitanje tablica.

Beograd je u svemu tome konstruktivan, što mu se priznaje sa svih strana, a analitičari ocenjuju da se stav Vašingtona umnogome promenio u odnosu na 2008. godinu i da bi Beograd u traženju kompromisa to mogao da iskoristi.

"Radikalizacija nema podršku"

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe za "Blic" da se SAD već u kontinuitetu istovetno ponaša prema Kurtiju.

- On je još u prvom mandatu smenjen od strane administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa jer nije bio koperativan. Praktično SAD već četiri godine ne podržava jednostrane poteze Prištine, još kada je krajem 2018. godine uvela carine na robu iz centralne Srbije i BiH. Svaka radikalizacija na Kosovu nema podršku na Zapadu - smatra Krstić.

Kaže i da je vidljiva promena u ponašanju Vašingtona, i objašnjava da su pre 15 godina SAD bile uverena da je za kosovsku nezavisnost dovoljno njeno priznanje plus Ahtisarijev plan za integraciju Srba u kosovsko društvo.

- Danas je Vašington svestan da mora da se pregovora i ako je i dalje čvsrt u stavu da konačni dogovor mora da vodi ka međusobnom priznanju. S tim što su američki zvaničnici sada mnogo fleksibilniji, traže osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), kritikuju Prištinu zbog tablica i izbora na severu Kosova i slično - ocenjuje Krstić.

Upravo to se moglo videti ovih dana, najpre na primeru tablica, koje su pre nekoliko meseci zamalo dovele do ozbiljnog sukoba na severu Kosova. Priština se sada, opet, uhvatila za tablice, braneći onima koji imaju KM tablice da pređu preko Jarinja i Brnjaka.

Opomena za opomenom

Reakcija SAD je odmah stigla, i to od Specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea, koji je rekao da potezi Kurtijeve vlade "nisu u duhu sporazuma koji su u novembru postigli Beograd i Priština i da može izazvati novu krizu na Kosovu".

- Nažalost, ovo je upravo ona vrsta koraka koju nismo želeli da vidimo. Kada sam prošle nedelje bio u regionu, vrlo sam jasno stavio do znanja da SAD, radeći sa evropskim partnerima, žele da prekinu sa kriznom diplomatijom, već da se ostvari napredak u dijalogu, koji vodi i posreduje EU, ka normalizaciji koja se zasniva na međusobnom priznavanju - rekao je Šole.

Takav stav Amerike evidentan je i posle posete velike petorke Beogradu. Posle susreta sa Vučićem, gde se razgovaralo o Kosovu, specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar poručio je u jednom od intervjua da će "ZSO biti formirana, sa ili bez volje premijera Kosova Aljbina Kurtija".

Štaviše, rekao je i da nije pitanje da li je Kurti saglasan ili ne, već kako će to biti implementirano, a na konstataciju da je Kurti neće implementirati, kategorično je rekao "biće implementirana".

Beograd da iskoristi mekši stav Vašingtona

Bivši diplomata Srećko Đukić, tvrdi da Beograd može biti zadovoljan činjenicom da se ne samo SAD, nego i cela međunarodna zajednica postavlja objektivno i u duhu sporazuma na Kosovu.

- Amerika očigledno ima sve jaču i značajniju ulogu u razrešenju kosovskog čvora, s tim što se ne treba zavaravati da će odustati od nezavisnosti Kosova. Vašington će i dalje biti prepreka svakom pokušaju Prištine da stavi klipove u točkove pregovora sa Beogradom. Svesni su da i najmanja sitnica može proizvesti krizu na Kosovu i dovesti do toga da Beograd napusti pregovore - ocenjuje Đukić.

Kako kaže, Beograd treba da iskoristi nov stav Amerike.

- Pozicija Beograda je nezahvalna jer mi samo pričamo šta nećemo, a ne šta hoćemo. Zapravo, mi kažemo nećemo priznanje nezavisnosti Kosova i ulazak Kosova u Ujedinjene nacijem, a hoćemo kompromis. A ne kažemo koji ćemo kompromis - poručuje Đukić, koji dodaje da Beograd mora da preuzme inicijativu.

SAD očekuju tri stvari

A kada je reč o onome što bi SAD želele da vide na delu, Milan Krstić misli da američka vizija podrazumeva nekoliko etapa u pregovorima Beograda i Prištine.

- Vašington očekuje, prvo, normalizaciju u odnosima, zatim članstvo Kosova u međunarodne institucije pa tek onda međusobno priznanje. SAD veruje da će Srbija vremenom omekšati u svojim zahtevima. Međutim, za sada nije poznato šta bi Srbija dobila zauzvrat? Pominje se autonomija Srba na Kosovu, ali ne kao Republika Srpska - zaključuje Krstić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI