INTERVJU NEDELJE Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, o saradnji Srbije i Unije: Nema prečica do EU, ali nema ni novih prepreka!

Tanja Miščević je godinama na važnim funkcijama, ali je debitant u ovoj vladi. Resor, bar u ovom trenutku, nimalo lak - evropske integracije. Više krivicom svetskih okolnosti, a manje zbog nas, ovo je oblast u kojoj u protekloj godini baš i nije bilo nekog napretka.

Prvo pitanje za ministarku zato je očekivano.

 Imate li utisak da vam je u ruke dospeo vruć krompir i nezahvalan resor? Jeste li dugo razmišljali da li da prihvatite ponudu i šta je presudilo?

- Koordinisanje procesa evropske integracije ni u jednoj državi, pa ni u Srbiji, nije jednostavan posao, jer podrazumeva da zajedno sa svima ostalima u Vladi, parlamentu, sudskoj vlasti, ali i sa civilnim društvom, radite na celokupnoj političkoj i ekonomskoj transformaciji države. Zvuči komplikovano i zahtevno, a tako i jeste. Naš posao je da podstičemo na usvajanje propisa i standarda koji treba da omoguće građanima da žive u uređenom društvu. Zato je moja odluka da prihvatim ovu poziciju vezana upravo za nastojanje da budemo dobro organizovana demokratska država i članica Evropske unije, jer to podržavam ne samo vrednosno, već i celokupnim svojim dosadašnjim profesionalnim angažmanom.

Kako sarađujete s predsednikom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrima?

- Odlično. Zajednički planiramo i sprovodimo konkretne reformske korake koji postepeno, svaki u posebnoj oblasti, obezbeđuju napredak Srbije. I vide se i prvi veliki rezultati - novi propisi koji regulišu rad pravosuđa su usvojeni i njihovim sprovođenjem biće ojačana nezavisnost sudija i tužilaca. Za građane to znači efikasniji i jednak pristup pravdi. Mogućnost da svoja prava pred sudom mogu da ostvare u razumnom roku i pod pravednijim uslovima, koji su isti za sve. Za prvu polovinu ove godine najavljene su izmene medijskih zakona, kako bi medijske slobode bile ojačane, tu je i nova strategija za borbu protiv korupcije...

Šta je najveća korist Srbije od toga što ima status kandidata za EU? Čini se da neke finansijske injekcije EU, kojima se finansiraju projekti u Srbiji ili regionalni projekti, ponekad dobijaju manje pažnje i publiciteta nego mnogostruko manja pomoć drugih međunarodnih subjekata.

- Najvažnije je da građani shvate partnerstvo s EU i koristi od samog pristupnog procesa, jer se tu društvo i država menjaju. Protekle nedelje potpisan je finansijski sporazum s EU koji nam je omogućio da sa 165 miliona evra bespovratne pomoći Unije pomognemo velikom broju građana, tačnije svima onima koji se prijave i dobiju status ugroženog domaćinstva, da izmire veći deo svojih računa za struju ili za grejanje na gas. Takvih domaćinstava sada ima 68.000, a pošto smo se uskladili s propisima EU koji određuju merila za sticanje statusa ugroženog kupca energenata, taj broj do kraja godine biće čak 191.000. Slične povlastice imaju i mala i srednja preduzeća. To je samo najnoviji od mnogobrojnih primera kako na koristi od evropske integracije ne moramo da čekamo, one su već tu i utiču na naš svakodnevni život.  

 Kakva je uopšte budućnost EU, u svetlu svega što se događa u svetu? 

- Evropska unija u krizama reaguje tako što nastoji da krizu reši jedinstveno, zajedničkim odlukama o zajedničkim politikama. Tako je, na primer, do početka rata u Ukrajini politika proširenja bila potpuno u drugom planu, uvek iza potrebe EU da se najpre reformiše iznutra, pa tek onda da razmotri prijem novih članica. Sada postoji jasna svest o tome da pristupanje novih država, po svim pravilima i procedurama koje su važile i za sve prethodne, ne sme da bude u zapećku, jer to nije ni interes same Unije. Naprotiv, interes za članstvo u EU postoji upravo zbog značaja koji Unija ima kao trgovinski blok, spoljnopolitički akter, ali i prostor razvoja demokratskih vrednosti. Mi znamo da nema prečica u dostizanju uslova za članstvo, ali je važno i da nema dodatnih prepreka koje bi sve odlagale unedogled.

 Razumete li (ili možda delite) frustriranost građana Srbije pred činjenicom da su pojedine zemlje, poput Bugarske ili Rumunije, pa i Hrvatske, na neki način preko reda ušle u EU?

- Nema frustracije, jer nema ni ulaska preko reda. Svaka drugačija situacija bila bi loša poruka za sve nas koji smo odmakli u procesu pristupanja. Mi od naših suseda koji su u EU učimo i nastojimo da izbegnemo greške koje su ih koštale upravo te loše reputacije, da su nešto navodno dobili mimo pravila.

Na primerima pokazujemo veliki značaj partnerstva

 Pre nekoliko dana u Lebanu ste obišli firmu koja je dobila 42.000 evra bespovratno iz programa EU? Koliko je takvih firmi u Srbiji i kakvi su rezultati saradnje s EU u okviru takvih programa i projekata?

- Farmaceutsko preduzeće koje sam posetila je uz podršku EU i ulaganje sopstvenog novca zaposlilo dodatnih devetoro radnika i sada ih je ukupno 24. Za tako malu sredinu to je veliki i važan projekat, nesrazmerno većeg uticaja od same uložene sume. Upravo takvim primerima pokazujemo da Srbija i EU partnerski rade, a da proces pristupanja nije ekskluzivna birokratska priča, već da i naši građani - bilo kao preduzetnici, studenti, aktivisti, naučni radnici - ako su obučeni i motivisani, mogu i sami da učine mnogo više za sebe koristeći novac koji je na raspolaganju. Kako onaj iz fondova EU, tako i srazmerno manji, ali važan deo sredstva koja je Srbija u obavezi da sufinansira.

Saosećamo s patnjama Ukrajinaca

Koji je vaš stav o ratu u Ukrajini?

- Kao član Vlade Srbije, delim već toliko puta izrečeni stav da podržavamo princip teritorijalnog integriteta svake suverene države, a posebno da nismo i da ne možemo biti neutralni u odnosu na sukob tako širokih razmera koji dovodi u opasnost bezbednost Evrope. Posebno, duboko saosećamo sa svim patnjama ukrajinskog naroda i nastojimo da pružimo svaku pomoć: materijalnu, humanitarnu i pomoć energetskom sektoru.

Pratite najnovije  VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI