MARIJA, ĆERKA LEGENDARNOG BLAGOJA JOVOVIĆA, GOVORI ZA ALO!: Pavelić bi pobegao da moj otac nije pucao u njega!
Marija Jovović, ćerka Blagoja Jovovića, čoveka koji je pucao na Antu Pavelića, poglavnika Nezavisne države Hrvatske, stvorene nad srpskom krvlju i jamama prepunim pobijenih Srba, u razgovoru za Alo! kaže da je to što je učinio njen otac gest patriotizma i velike ljubavi prema svojoj zemlji.
MNOGO LJUBAVI
Pre manje od mesec dana navršilo se 100 godina od Blagojevog rođenja. O atentatu na ustaškog krvnika, kako je pričala Marija, otac nikom od članova porodice nije pričao četiri decenije, sve do 1998. godine, kada su zajedno posetili Crnu Goru i bili u Manastiru Ostrog. Tada je otvorio dušu...
Blagoje Jovović
- Sećam se oca kao veoma dobrog čoveka, čoveka koji je svima nama dao najbolje što je mogao. Bio je miran i velikodušan. Njegove lekcije vodile su me kroz život i vode me i dan-danas - ističe Marija, i dodaje:
- Imao je mnogo ljubavi prema meni, kao i razumevanja i strpljenja. Naučio me je da budem slobodoumna, baš kakav je i on bio. Ali i da uvek moram da odgovaram za svoje postupke.
Na pitanje kako je doživela to što je njen otac dobio ulicu u Beogradu (u Zemunu), odgovara da je to za nju velika čast i ponos, te da je Blagoje to zaslužio.
- Ponosna sam što je moj otac prepoznat kao srpski junak koji nije zaboravio svoju otadžbinu i moralnu obavezu prema njoj. Ono što je on uradio ja vidim kao gest velike ljubavi prema svojoj zemlji, kao veliki patriotizam.
Pitamo Mariju šta bi rekla ocu da je mogla s njim da priča dan pred atentat na Pavelića.
- Rekla bih mu da podigne glavu, onako kako me je učio, da da sve za svoju državu, da otadžbini položi svoj život bez straha, da znam da ima potrebnu hrabrost da sačuva sećanje na milion pobijenih duša koje ga čekaju. Rekla bih mu i da mora svojom rukom da uradi ono što odbijaju moćne vlade, uključujući i argentinsku. Da, rekla bih mu i da ću uvek biti ponosna na njega.
TITOVA VLADA
Naša sagovornica nema nikakvu dilemu da je njen otac učinio pravu stvar.
- On je bio veliki patriota, veliki borac protiv nepravde i antifašista. Mislim da Srbija postepeno prepoznaje heroizam mog oca, i to je veoma važno. Najvažnije je da ostane sačuvano sećanje na ono što se dogodilo, da mladi proučavaju istoriju i znaju šta se desilo u Jasenovcu. Te stvari ne smemo gurati pod tepih.
Marija nam otkriva i šta bi se desilo da njen otac nije pucao na Pavelića i ranio ga, da bi od posledica tog ranjavanja ovaj kasnije preminuo.
- Ustaše iz različitih organizacija, iz raznih delova sveta, vršile su strahovit pritisak na tadašnjeg argentinskog predsednika Aramburua da ne odobri izručenje Pavelića, koje je tražila Titova vlada. Napravljena je dimna zavesa da bi poglavnik ponovo mogao da pobegne i da ga policija u Argentini u tome ne spreči.
Ranjen u Argentini, umro u Španiji
Ante Pavelić je pobegao iz Hrvatske i 1947. stigao u Argentinu. Početkom 1957. bivši italijanski general koji je odranije poznavao Pavelića iz Italije otkrio je gde se ovaj krije. Od tog trenutka pomorski kapetan Jakov Jovović, sa bivšim pripadnicima četničkog pokreta, otpočeo je pripreme za atentat na Pavelića. Planom je on rukovodio, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje Jovović. Kasnije mu je pridodat Milo Krivokapić.
Jovović je 10. aprila 1957. ispalio pet hitaca, od kojih su dva pogodila Pavelića. On je u julu prebačen iz Argentine u Čile, a potom u oktobru u Španiju. Umro je dve godine kasnije. Kako se ispostavilo, nije mogao da se oporavi od rana zadobijenih u atentatu.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Vesti
Komentari (0)