ŽESTOK ODGOVOR SINIŠE MALOG : Bilo bi simpatično da je vic, ali ipak je naša realnost
Bilo bi simpatično da je vic, ali ipak je naša realnost.
Ukratko, iz njihovog izlaganja zaključujem da je sve u Srbiji nekada bilo dobro, danas ništa ne valja, sve je statistička igra.
Šoškić, Nikezić i Ćulibrk, tri istomišljenika u emisiji koja nam stalno daje „dva“ ugla, sinoć su nas podsetili zašto nikada ne smemo dozvoliti ni jedan jedini korak unazad u našoj zemlji.
Svi ovi borci za lične interese su nas doveli do ruba ekonomske propasti pred kojom smo bili i, moram vam reći, Srbija se nagledala tih stručnjaka dok je bila zagledana u svoj novčanik i borbu za život.
O srpskoj ekonomiji mi tako danas slušamo od bivšeg guvernera Narodne banke Srbije koji je verovatno najneuspešniji u njenoj istoriji, budući da njegovo ime stoji upisano na ovoj funkciji u vreme kada je kurs višestruko skočio za samo nekoliko godina. Taj isti poznavalac srpske ekonomije je dozvolio inflaciju od 11 odsto kada krize nije bilo, ali zato je sada “šta bi bilo kad bi bilo” stručnjak.
Rame uz rame o srpskoj ekonomiji inspirativno govori i Nikezić, ekonomska uzdanica Dragana Đilasa iz vremena kada je inkasirao 619 miliona evra dok je bio gradonačelnik Beograda, kada stavka strane direktne investicije u Srbiji gotovo da nije postojala, kada su plate i penzije bile nedostojne dostojanstvenog života, kada smo živeli na rubu bankrota, maštali o zaposlenju, brzim vozovima, dolasku fabrika.
Danas, kada smo nakon takvih stručnjaka otvorili oko 400.000 radnih mesta više, kada imamo stabilan kurs, rast investicija, plata, penzija i standarda, ne damo vam naše ekonomske uspehe. Ne damo vam radna mesta koja konačno imamo, nećemo vam dati da urušite stabilnost koju smo s teškom mukom postigli jer smo se oporavljali od vašeg upravljanja ovom zemljom i analiziranja ličnih pozicija.
Vama je, sigurno, bilo dobro. Ali, ljudima sa vama, čak ni u proseku nije.
Jer su zarađivali oko 300 evra, danas više od 700. Penzioneri nisu pitali kada će povišica, nego da li će biti penzija. Privrednici su gledali u devizni kurs više nego što poljoprivrednici gledaju prognozu vremena. Građani su nemoćno gledali u zemlju u kojoj se ništa ne gradi, zemlju bez infrastrukture, bez novih bolnica, škola, puteva.
Danas žive u zemlji koja je u jeku pandemije, koja je zaustavila svetsku ekonomiju, izgradila tri bolnice. Danas je njihova zemlja u 2020. i 2021. kumulativno bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a nakon Misije MMF-a stižu pohvale svim izvedenim reformama. Danas građani dobijaju pomoć svoje zemlje, imaju državni aparat na koji mogu da se oslone, sistem koji je građane i privredu pomogao u krizi sa devet milijardi evra.
Oni to vide. A, osim toga, jasno se sećaju vremena kada čak ni statistika nije bila toliko moćna.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)