PUT KA NORMALIZACIJI JE MINIRAN Alarmantno upozorenje iz Brisela o dijalogu Beograda i Prištine

"Imamo put ka normalizaciji. Ali, ovaj put je miniran i moramo izbegavati da zgazimo na bilo koju od tih mina. Jer to bi moglo da dovede do eksplozije celog procesa“, naglasio je Lajčak tokom diskusije u organizaciji austrijskog Međunarodnog instituta za mir (IIP).

Lajčak je izrazio nadu da će proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, koji je započeo krajem februara nakon što su obe strane prihvatile evropski predlog, biti nastavljen.

Situacija na Kosovu je pod tenzijama i veoma je malo međusobno poverenje, podvukao je on.

Lajčak je ukazao da je Kosovo 2022. u više navrata bilo veoma blizu "opasnoj eskalaciji".

"Odluka Srba o napuštanju kosovskih institucija je u novembru stvorila na severu ozbiljan vakuum, koji i dalje postoji. Kada su barikade u decembru postavljene bili smo veoma, veoma blizu nasilju i krvoproliću“, naveo je on.

Rekao je da se ta kriza prevazišla uz podršku SAD, Euleksa i Kfora.

Lajčak je kazao da je poslednjih šest meseci 2022. bilo obeleženo upravljanjem krizama, a da su pregovori sada doveli do toga da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti krajem februara prihvatili evropski sporazum o normalizaciji odnosa.

Do formalnog potpisivanja dogovora, kojim, kako je objasnio, Priština pre svega garantuje zaštitu srpske manjine, a Beograd priznaje kosovske dokumente, nije došlo zato što Beograd ne priznaje Kosovo, objasnio je Lajčak.

"Vučić ne bi mogao prihvatiti bilo kakvu ceremoniju u kojoj su Srbija i Kosovo tretirani ravnopravno, a Kurti ne prihvata ceremoniju gde je drugačije tretiran od Vučića“, naglasio je bivši šef slovačke diplomatije.

Međutim, dokument je usmenim izjavama obavezujući, i sada se u teškim razgovorima radi o implementaciji, od redosleda do vremenskih rokova primene pojedinačnih koraka.

Direktorka IIP Štefani Fenkart kritikovala je EU, podsetivši da 20 godina od Samita u Solunu, na kojem je obećano članstvo zemljama Zapadnog Balkana, samo su Slovenija i Hrvatska primljene.

Ona je ukazala da Kosovo nije samo Srbija ta koja ne priznaje Kosovo, već i pet zemalja EU.

"Potrebno je izvršiti pritisak na te zemlje da se reši ta situacija", smatra Fenkart.

Situacija u vezi zemalja koje ne priznaju Kosovo ne može biti rešena na tom individualnom nivou, već je potrebna reforma mehanizama u EU, ocenio je bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič.

On je izrazio nadu da će EU svojim posredničkim sposobnostima uspeti da izdejstvuje kompromise na Balkanu.

"Ova godina je godina prilika, jer 2024. slede izbori u EU, SAD i na drugim mestima“, poručio je Petrič.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI