Mali: Kada ste odgovorni uspeh ne može izostati, grafikoni ne lažu

Ako lažu zlonamerni, grafikoni ne lažu.

Koliko bi radosti kod nekih u Srbiji izazvao ekonomski neuspeh kada bi se desio? Po svemu fenomenološka paradigma, i po ovome bi Srbija mogla da se izdvoji.

Bar takav utisak se stiče kada ovih dana čitate neke domaće medije. Ostrašćeno navijanje da nam bude gore zapljuskuje vas sa listova novina koje vode političku borbu i očajno žele loše ekonomske vesti. Mogao bih i da razumem da nisu novčanici i džepovi i njihovih porodica, okoline, kolega, prijatelja u pitanju. Mogao bih da razumem, ali, neću, jer moj posao nije da tumačim niske političke porive već da upravljam javnim finansijama najbolje što mogu. To i radim. A odluke donosim ne na osnovu zlonamernih komentara, nego grafikona. A, grafikoni ne lažu.

U prvom kvartalu ove godine, ekonomski preteške i za zemlje sa istorijom ekonomskog prosperiteta, srpski BDP je ostvario rast od 0,7 odsto. Ne, ne bih rekao da je to „super“, ali da, zadovoljan sam jer je jedna Švajcarska u istom periodu rasla 0,6 odsto, jedna Finska 0,4 odsto a u ekonomskom minusu su Češka (-0,1), Nemačka (-0,2), Luksemburg (-0,4), Mađarska (-0,9) i tako dalje.

Sa inflacijom koja u maju iznosi 14,8 odsto borimo se tako što podižemo plate i penzije i iznad nivoa rasta cena jer nam je bitno da očuvamo kupovnu moć naših građana. To je lavovska borba i svako ko se bar malo razume u ekonomske tokove i odnose zna šta to znači. Time, svako ko bi rekao da u toj borbi ne uspevamo, nije iskren. Jer, ne sećam se da su se pre deset godina kada su zemljom upravljali danas najglasniji kritičari podizale plate građanima, podizale penzije kako bi se očuvao i kvalitet života penzionera. Ne sećam se zato što se to nije dešavalo već su naši građani ustajali sa zebnjom koliki je danas kurs dinara prema evru i koliko će im to podići ratu kredita i umanjiti platu koju primaju u dinarima, a penzioneri su čekali vesti koliko će penzija kasniti. Svi se odlično sećamo toga.

Dalje, nezaposlenost u Srbiji je trenutno 10,1 odsto i niža je u odnosu na prvi kvartal prošle godine kada je iznosila 10,9 odsto. Ne mogu, a da to ne proglasim fenomenalnim uspehom ako se osvrnemo na taj isti period od pre samo deset godina i vrtoglavi procenat od 25,9 odsto nezaposlenih građana Srbije u 2012. godini.

Izvoz robe dve godine zaredom u Srbiji raste za više od 26 odsto godišnje, dok je u prvom kvartalu ove godine već 13 odsto veći u odnosu na isti posmatrani period prošle godine.

Takođe, u prvom kvartalu ove godine nivo direktnih stranih investicija dostigao je nivo ostvaren tokom cele 2012. godine – 0,8 milijardi. Za četiri meseca privukli smo 1,2 milijarde evra što je 76 odsto više nego u istom periodu prošle godine. To znači da smo u prvom kvartalu godine u kojoj su iza nas tri godine svetske krize mi privukli investicionog kapitala koliko je neko u doba svetskog ekonomskog prosperiteta u Srbiju privukao tokom 12 meseci 2012. godine.

Ti „neki“ su tada ćutali, danas su glasni iako je ovo kvartalni rast od gotovo 40 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine koja je bila rekordna po prilivu stranih direktnih investicija sa 4,4 milijarde evra.

Neoprostivo propadamo, iz ovoga tumače ti neki analitičari.

Četvrta godina zaredom je i kako obaramo javni dug uz nikad veće kapitalne investicije. Sa 51,3 odsto udela javnog duga u BDP-u Srbije smo više nego stabilni, finansijski jaki i opet neoprostivo ekonomski uspešni.

Ali, šta znače sve te tabele i grafikoni kada to još pohvali i MMF. Rečima da Srbija beleži impresivne ekonomske rezultate. Malo, zaista.

Srećom, u demokratiji većina odlučuje i to je ono što žulja ovu zlonamernu manjinu.

A, ekonomski uspeh? To ipak nije subjektivna kategorija, naprotiv, vrlo je jasno. Ili imate uzlazne grafikone ili ih jednostavno nemate. U Srbiji smo videli i jedne i druge, ali kada ste odgovorni uspeh ne može izostati. Grafikoni, ipak, ne lažu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI