INTERVJU NEDELJE Predrag Azdejković: Smena Olivere Kovačević je početak bure na RTS

Za njega se može reći sve osim da je dosadan. Na sve što izjavi ili napiše na Tviteru Predrag Azdejković izaziva mnogo reakcija. Neki ga hvale, drugi vređaju, ali niko nije ravnodušan.

S obzirom na to da je naš sagovornik u upravi javnog servisa, intervju počinjemo ovom temom...

Član ste Upravnog odbora RTS. Posle bure oko afere i trošenja novca na (pre)plaćene emisije i spoljnu produkciju, usledilo je zatišje. Zašto? I šta će na kraju biti?

- Nadam se zatišje pred buru. Možda je početak te bure to što je Olivera Kovačević smenjena. Istraga je u toku i nadam se da će tužilaštvo uskoro pokrenuti sudske postupke jer neko tu mora da ode u zatvor ili makar da nosi nanogicu! Mi imamo situaciju da je RTS institucija sa više od 100 miliona evra godišnjeg budžeta, a da kvalitet programa ne odražava tu sumu. Ali to i nije najveći problem, mnogo veći problem je što nema vizije, što nema kreativnosti, pre svega rukovodstva RTS, da kreira program na koji bismo bili ponosni. RTS treba menjati iz korena, a pre svega ga treba podmladiti. Šta mislite o situaciji u Srbiji, protestima, zahtevima opozicije, SNS-u, pokretu za državu koji će se oformiti?

- Nikada neću shvatiti kako je opozicija od jednog užasnog masakra stigla do zahteva za smenu Olivere Zekić i ukidanja Zadruge. Meni je to manipulacija jednim zločinom i strahom kako bi se ostvarili politički ciljevi. Možemo to nazvati šibicarenjem, lešinarenjem, ali borbom protiv nasilja sigurno ne. Srbija je dobila pohvale iz celog sveta, naročito iz Amerike, na to kako je reagovala nakon masakra. Naročito je pohvaljena akcija predaje oružja i municije. Srbija je u velikom problemu jer je duboko podeljeno društvo, ili je crno ili je belo, ne sme ništa sivo. Ili si naš ili si njihov, i ako si naš, onda moraš apsolutno sve da podržavaš i da se sa svim slažeš jer čim nisi 100 odsto, onda si sendvičar, odnosno izdajnik. I naravno, moramo međusobno da se mrzimo i da se jaz sve više produbljuje! Smatram da to nije dobro i mislim da je pre svega na SNS odgovornost da taj jaz smanjuje. Možda pokret koji je najavio predsednik Vučić bude jedan od načina da se taj jaz smanji, jer moramo da kreiramo društvo u kome ima mesta za sve, a ne da nam svaka druga reč bude „ako ti se ne sviđa ti idi", jer ukoliko tako nastavimo neće niko ostati ovde. Ja ne krijem da podržavam vlast koju predvodi Aleksandar Vučić, međutim, to ne znači da mi se sviđa sve što SNS radi, što SNS funkcioneri izgovaraju, pre svega Šapić, smatram da je tu bilo puno promašaja i grešaka, ali je to trenutno opcija u koju imam najviše poverenja da će nešto pozitivno da uradi za naše društvo.

Foto: Ataimages

   Kako vam izgledaju skupštinske sednice?

- Često se tokom skupštinske sednice zapitam za šta mi vas plaćamo! Često to izgleda kao cirkus, umetnički performans Marine Abramović s Aliekspresa, lečenje frustracija iz tinejdžerskih dana... Pre svega je neprofesionalno. Posebno mi je bila smešna kuknjava opozicije što nije mogla da namakne kvorum, pa je za svoj propust krivila poslanike vladajuće većine, čime su samo pokazali da su nesposobna bulumenta koja svakog dana gubi poverenje svojih birača. Što se i vidi na protestima, gde su opozicionari koji organizuju proteste nepoželjni da govore, pa moraju da moljakaju kojekakve glumce i studentariju. Aktivni ste na Tviteru, ali ste zbog toga često na meti posebno opozicionog dela Tviter-javnosti. Kako to doživljavate?

- To doživljavam kao metod ućutkivanja. Borci protiv nasilja prednjače u nasilnoj komunikaciji i vređanju na Tviteru, ali ne rade oni to da bi mene zastrašili jer vide da od tog posla nema ništa, već time šalju poruku drugim ljudima ’vidite šta će vam se desiti i šta ćemo vam raditi ako samo pomislite da podržite Aleksandra Vučića’. To verbalno nasilje na internetu mnogi ljudi ne mogu da istrpe, te se ućute i povuku. Ali ono što je odlično, kada dođu izbori, pokaže se kako stoje stvari, te se zbunjeni opozicionari pitaju gde su ti što glasaju za Vučića. Eno ih u vašoj listi blokiranih. Najviše volim one koji mi prete da će me lustrirati, šišati, mazati katranom i perjem i ko zna šta sve ne kad, kako kažu, moji odu sa vlasti. Ja se na njih ne ljutim, već ih sažaljevam jer ko zna kakva ih je muka naterala da budu tako ozlojeđeni.

Kakav je položaj manjinskih grupa u Srbiji? Šta je najveći problem gej zajednice?

- Kada su u pitanju verske i nacionalne manjine, Srbija može da bude primer mnogim evropskim zemljama kako se manjine drže kao malo vode na dlanu, poštuju i štite! S druge strane, imamo LGBT zajednicu gde smo daleko od idealnog stanja! Niko više ne pominje zakon o istopolnim zajednicama, kao da se nikada nije pisao, kao da se nikada o njemu nije pričalo, kao da nam ga niko nikada nije obećao! Čak su i protivnici tokom javne rasprave o tom zakonu imali stav da na neki način treba regulisati istopolne zajednice, a sada smo došli do toga da nemamo ništa, čak ni taj na neki način! Jako sam razočaran, pre svega u predsednika Vučića, jer nam je po kratkom postupku ubio zakon, dok nam nije obezbedio nikakvu zaštitu. Nadam se da će se to ubrzo promeniti.

Autošovinistima treba stručna pomoć

Na Tviteru ste nedavno napisali da je Srbija za Italiju primer čistoće i urednosti. Zašto smo toliko skloni samopotcenjivanju?

- Pre neki dan sam se vratio iz Rima i to je bila moja treća poseta Večnom gradu. I dalje ostaje utisak da je Italija prljava i zapuštena. Takav utisak sam imao i pri povratku iz Đenove, Napulja, Ćinkve Tere... I to sam napisao na Tviteru i onda su krenuli dežurni autošovinisti da crne Srbiju i da vređaju, kao što već umeju, jer ne smete ništa lepo da kažete o Srbiji. Mislim da nisam stručan da dajem dijagnoze zašto je to tako, ali neko stručno lice to treba da im pogleda, jer nepotrebno pljuvanje po svemu što je iz Srbije je samo produkt nezadovoljstva sobom i duboke frustracije.

Ne mogu Šveđani ovde da organizuju Paradu ponosa

Iako ste gej aktivista, u žestokom ste klinču s organizatorima Parade ponosa. Šta je pozadina tog sukoba?

- Stvar je jednostavna. Ne može u Srbiji Paradu ponosa da organizuje švedska međunarodna organizacija Civil Rights Defenders. Ne može. Nismo švedska kolonija! Čak i da imamo odlične rezultate i da je LGBT populaciji posle svake parade sve bolje i bolje, ne može! A nemamo odlične rezultate, naprotiv. A sve je to samovolja jednog čoveka - Gorana Miletića, direktora za Evropu Civil Rights Defendersa, koji iz Stokholma organizuje Paradu ponosa u Beogradu! To je sramota i nedopustivo! Sramota je da Miletić potroši 700.000 evra na prošlogodišnji debakl zvani Evroprajd, a da je naša situacija sve gora i gora.,

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI