Radovan Karadžić
Foto: Alo/Foto: Profimedia

Nakon hapšenja, on je osuđen za ratne zločine i sada služi doživotnu kaznu u zatvoru maksimalne bezbednosti na britanskom ostrvu Vajt.

Karadžić (78), za kojim se tragalo od 1996. godine kada je bio primoran da se povuče iz političkog života u svojevrsnu ilegalnost, uhapšen je 21. jula 2008. godine u autobusu usred prestonice Srbije, gde se krio pod lažnim identitetom Dragana Dabića i samozvanog isceljitelja.

Bio je neprepoznatljiv

Tada su u medije dospele njegove fotografije sa naočarima, sa sedom bradom i kosom. Tada su procurili brojni bizarni detalji koji su potvrdili da je i pre hapšenja godinama živeo u Beogradu, družio se sa ljudima kojima je nudio razne tretmane, pisao u časopisu „Zdrav život” i čak bio redovan gost u komšijskom kafiću značajnog imena „Luda kuća”.

Odmah po Karadžićevom hapšenju i potvrđivanju identiteta, istražni sudija Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu Milan Dilparić doneo je odluku o izručenju Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a 30. jula je pritvoren u Hagu, gde je ostao do izricanja pravosnažne presude.

MKSJ je u julu 1995. godine podigao prvu optužnicu za ratne zločine protiv Karadžića, a uz njega su optuženi i vojni komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić i vođa srpskih pobunjenika u Hrvatskoj Milan Martić. Nakon pada Srebrenice, optužnica protiv Karadžića i Mladića je u novembru 1995. proširena i za zločin genocida koji je tamo počinjen nad Bošnjacima.

U julu 1996. MKSJ je raspisao međunarodnu poternicu za Karadžićem i Mladićem. Ispostavilo se da su obojica našli utočište u Srbiji, iako su lokalne vlasti godinama negirale mogućnost da se na njihovoj teritoriji kriju dvojica najtraženijih ratnih zločinaca.

Karadžić je u prvostepenom postupku 2016. godine oglašen krivim za ratne zločine i genocid i osuđen na 40 godina zatvora, a nakon žalbe tužioca kazna mu je 2019. preinačena u doživotni zatvor.

Kako je ranije za BBC na sprskom rekao Vladimir Vukčević, tada prvi čovek Akcionog tima za hapšenje i lociranje haških begunaca, on je bio vrlo hladnokrvan prilikom hapšenja. 

Vukčević je istakao da je akcija hapšenja bila „vrlo delikatna".

„Držali smo ga pod prismotrom, pratili njegovo kretanje i jednog dana je sa torbama krenuo negde, ka gradskom prevozu.

„Ušao je u autobus koji ide u pravcu (beogradskog naselja) Batajnice".

Sumnjali su, kaže, da je Karadžiću dojavljeno da se sprema hapšenje, i zato su morali da krenu u akciju.

„Pošto je u autobusu bilo još ljudi, naglasio sam da to moramo da uradimo tako da nema povređenih i žrtava", seća se Vukčević.

Jedan od pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) je bio među putnicima u autobusu.

„On nas je izveštavao da je Karadžić seo, da kod njega nema nikakve panike i da mirno posmatra putnike oko sebe - kao da je znao da će biti uhapšen.

„Pratili smo ga, pratili, pratili, i u jednom momentu sam rekao Mikiju (Rakiću, savetniku tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića) - 'nećemo da čekamo da izađe, nego ćemo da zaustavimo autobus i krenemo u akciju'.

„Tako je i bilo".

Autobus je presretnut, agent BIA je prišao Karadžiću i „upozorio ga da ne pravi nikakve probleme, beži ili pruža otpor".

„On je to vrlo disciplinovano podneo, da ne kažem hladnokrvno", kaže Vukčević.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading