VUČIĆ SE OBRATIO JAVNOSTI "Reći ću Zelenskom da kad mu dođe fon Kramon i slični da ih izbaci napolje"

Ceremonija predaje ključeva počela je u 10 časova u Beogradu, na Ovčanskom putu.

.

Pitanja medija

Na pitanje o deklaraciji koja je usvojena u Atini, kao i sastancima koji su tamo odženi, Vučić je rekao su sastanci trajali danima.

- Imali smo primedbu na prvu verziju.

- Čuvena prijateljica Viola fon Kramon koja samo gleda kad će Ukrajina da prizna Kosovo. U Srbiji šta god da uradite, iako ste svi svesni da sam uradio najbolju stvar za Srbiju, i da protiv Srbije nema nikakvih mera.

- Vi koji govorite da je Srbija mala i potrčko, koji dovodite fon Kramon da nas lupa po glavi. E ta fon Kramon je sad rekla da je Srbija svetska vele sila koja vrši pritisak na Ukrajinu. Da nije tužno bilo bi smešno. To vam govori kolika je njena mržnja prema Srbiji.

Alo

 

- Razgovarao sam sa Zelenskim o svemu. Naravno da sam razgovarao o stanju na ratištu, o evropskoj perspektivi, o Kosovu. Imali smo vrlo dobre i korektne razgovore.

- Sledeći put kad ću reći Zelenskom da kad mu dođe fon Kramon i slični, koji će odmah tražiti njegove sirovine, da ih odmah izbaci napolje - rekao je Vučić.

Na pitanje da prokomentariše pisanje Nove, koja navodi da je Vučić potpisao podršku hapšenju Vladimir Putina u Atini, predsednik Srbije je pročitao originalnu verziju deklaracije koja je potpisana:

- Sada vidite koliki su lažovi. Nigde ne spominje Putin ni Rusija. Navodi se da svi koji počine zločine treba da odgovaraju. Pa ko normalan to ne bi potpisao? I sada vidite koliki su to lažovi.

Vučić je rekao da će Srbija tražiti vanrednu sednicu Saveta bezbdnosti UN.

- Biramo najbolji trenutak. Ne bih da objašnjavam... ko predsedava, ko je kada prisutan. Bićete o tome na vreme obavešteni. Što se tiče pritisaka oni su svakodnevno. Poslednjih godinu i po dana svakog dana mi neko traži da uvedemo sankcije Rusiji.

Predsednik je rekao da je Nemcima dužan jedno izvinjenje povodom izjave Bratislava Gašića o ubistvu Olivera Ivanovića, pojasnivši da je od Nemačke dobio uveravanja da nemaju pomenuta saznanja.

Obraćanje predsednika Vučića

- Najveći teret ovog projekta poneli su ljudi iz EU, i hvala vam na tome. 724 ljudi će danas dobiti dom. Pogledao sam odakle su ti ljudi stizali. Drago mi je što smo bar neštmo mogli da uradimo za svakog od vas.

Alo

 

- Svi koji su poreklom zapadno od Drine i Dunava, znaju koliko im Srbija znači, čak i kada se nije ponašala kako treba prema njima.

Alo

 

- Ja dobro znam izreku koju sam od oca naučio "Nikada vi u Srbiji nećete razumeti koliko nama Srbija znači." Hteo sam ovim da pokažemo koliko volimo i mi vas, i da vas nikada nećemo ostaviti.

Alo

 

- Mi imamo još 8.860 porodica izgbelih bez krova nad glavom. Želimo da to pitanje rešimo jednom zauvek, da uložimo veliki novac, i da znamo da smo onaj problem barem završili. Znam da se sa knedlom u grlu bude, sa setom i tugom misleći na svoja rodna mesta. Do kraja 2028. tražim, a potrebno je uložiti 200 miliona evra, da se jednom zauvek reši problem svih izbeglica.

Alo

 

Vučić je lično dodelio ključeve stana porodici sa najviše dece i članova.

 

 

Obraćanje Emanuela Žiofrea

- Imati svoj krov nad glavom je srpski izraz koji danas postaje stvarnost za ove ljude. Ovo je nova faza u životima 250 porodica. Novi vlasnici stanova, znam da ste prošli teška vremena, izgubili ste voljene, svoj dom, stvari... Regionalni stambeni program je osnovan da pomogne raseljenim licima. Istovremeno, podseća nas na važnost regionalne saradnje. Mi u EU smo ponosni što možemo da budemo pouzdan partner i najveći donator ovog programa, učestvujemo sa 80 posto. Program se približava svom kraju, na kraju će 7.442 porodice dobiti stan - rekao je Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji.

Stanovi su izgrađeni u okviru Potprojekta 8 Regionalnog stambenog programa (RSP) u Republici Srbiji, saopštili su iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Alo

 

Površina zgrade je 23.000 kvadratnih metara, a ukupna vrednost radova iznosila je 12.143.601,22 evra.

Pored predsednika Srbije prisutani su i ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, ambasadorka Nemačke  Anke Konrad, projektni menadžer Banke za razvoj Saveta Evrope Darko Petrović, predsednik opštine Palilula, Dušan Kovačević, kao i predstavnici drugih državnih i međunarodnih organizacija i institucija i drugi.

Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Srbije, BiH, Crne Gore i  Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.

Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Italije, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

U Srbiji još uvek 24.700 ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji poseduju izbegličku legitimaciju, a oko 8.900 porodica izbeglih iz tih republika bivše Jugoslavije još uvek nema krov nad glavom, iako Srbija aktivno radi na tome da im pomogne, izjavila je ranije za Tanjug komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.

Kako je rekla najveći broj izbeglica zabeležen u Srbiji bio je na popisu 1996. godine, kada je registrovano preko 600.000 izbeglih.

Srbija je do sada stambeno zbrinula 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program i ekonomski osnažila 23.975 porodica izbeglica. 

Samo protekle godine stambeno je zbrinuto 558 porodica, uručeno je 339 stambenih jedinica, kupljeno 15 montažnih kuća, 25 seoskih domaćinstava i dodeljeno 120 paketa građevinskog materijala.

Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

Povratnički status je, prema podacima UNHCR, ostvarilo oko 70.000 lica u Hrvatskoj, i svake godine, počev od 2012.godine, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje sredstva za pomoć povratničkim zajednicama  ili samim povratnicima u Hrvatskoj.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI