GRAĐANI SU ZGROŽENI PONAŠANJEM OPOZICIJE! Jahja Fehratović, narodni poslanik, za Alo! o ponašanju opozicionara na sednici

Nažalost, njegov govor prekidali su poslanici opozicije, koji su toga dana pokušavali da blokiraju rad Parlamenta. Oni su vikali, lupali u stolove, a Dragana Rakić iz DS-a je prišla Fehratoviću duvajući u zviždaljku, dok je Srđan Milivojević, takođe poslanik DS-a, stao pored njega i puštao muziku. Baš zbog ovih scena koje su šokirale čitavu Srbiju, na početku razgovora Fehratovća smo upitali kako se u tim trenucima osećao.

- Postoje stvari koje ne bi smele da nas dele, niti da nas dovode u bilo kakvu dilemu, ako smo pre ostaloga ljudi. Jedna od takvih stvari je borba da spasemo živote onih koji su najranjiviji, onih koji su u najtežoj mogućoj poziciji. Kao roditelj sam to proživeo, i znam šta znači takva borba, znam da se u ovom trenutku na stotine roditelja i njihove dece bore s takvim problemima, i prosto sam imao i moralnu i ljudsku obavezu da se javim i da kažem nešto na tu temu. Velika je stvar Fond i pomoć države u tom smislu, jer roditelji koji se suočavaju s ovim moraju biti stopostotno posvećeni svom detetu.

Sve što ste taj dan govorili u Parlamentu nema veze s politikom.

- Moj govor nije bio politički. Na sve provokacije koje su se desile, da sam razmišljao politički, možda bih drugačije reagovao. Potreba, želja i obaveza da se tako nešto iznese bila je jača od bilo kakve politike. Postoje situacije kada prestaje politika, a počinje borba za život.

Kako ste se osećali dok ste sve to pričali, a pored vas su stajale skupštinske kolege iz tabora opozicije i duvale u pištaljke, puštale muziku?

- To je bila neka njihova želja da po svaku cenu, bez obzira na posledice, postignu taj neki svoj teatar koji  prave. Oni su do te mere ostrašćeni, da ih uopšte ne zanimaju realni problemi običnih građana.

Alo! / M. Jošida

Kako ste se osećali kada se izašli iz sale?

- Iskren da budem, osećao sam da sam ono što je bila moja roditeljska obaveza učinio znajući da će to možda pomoći nekom detetu, da će olakšati muke nekim roditeljima. I time sam imao svoju satisfakciju. Ostalo je ogoljavanje političke scene. Svako predstavlja sebe i ogledalo je vlastitog delovanja. Ne znam kako su ti ljudi mogli da budu mirne savesti. I sutradan su slične stvari ponavljali. Jedna poslanica je došla iza mojih leđa i duvala u onu trubu. Iritantno, nekulturno, primitivno. Računaju da, pošto je u pitanju dama, neću reagovati. Kao što iz pristojnosti nisam hteo reagovati na zvučnik gospodina Srđana Milivojevića, prosto sam mu ga privremeno oduzeo da ne bi ometao moj govor i na njegovu molbu sam mu ga vratio. Sve je to toliko mizerno, s namerom da se izazove negativna reakcija da bi se to posle spinovalo.

Da li su vam se izvinili?

- Posle su prilazili da mi kažu da to nije ništa lično, ali šta to meni znači? Ništa. Neka se izvine roditeljima i deci. Ili neka doniraju krv za decu koja se bore s opakim bolestima.

Kako je vaš sin?

- Hvala bogu dobro, on je završio remisiju. To je već treća godina borbe. Sada je taj proces održavanja, neka realna opasnost od vraćanja bolesti traje. To je najgori strah za roditelja, da se bolest ne vrati. Moj sin se razboleo u najgorem talasu koronavirusa, kada je u Novom Pazaru bilo puno mrtvih. Lokalni lekari su me ubeđivali da je reč o koroni, sve dok nije došlo do opasnosti da izgubim sina. Prošao sam kroz džehenem (pakao). Čovek nije svestan šta sve može izneti dok ga ne strefi.

Šta mislite kako građani reaguju na scene koje opozicija pravi u Skupštini?

- Zgroženi su. Dobio sam dosta poruka od građana koji su prosto zgroženi. Čak i oni koji su imali simpatije prema opozicionarima sada su ogorčeni. Ovo ponašanje niko ne odobrava.

Ovih dana se govori o izborima, mislite li da je baš zbog ove uzavrele situacije vreme za izbore?

- Ako se popusti ovakvim pritiscima, koji nisu motivisani borbom za boljitak građana Srbije, već sve sam više ubeđen ostvarenjem nekih ličnih ambicija i interesa, zadovoljenjem sujeta, nauštrb onoga što je nesreća ovoga naroda, onda možda ne bi trebalo popustiti. Ne smeju građani Srbije biti taoci pojedinaca.

Kakvi su vaši dalji politički ciljevi, da li razmišljate da osnujete pokret ili da se priključite nekoj postojećoj stranci?

- Fokusiran sam da poziciju, koju trenutno obavljam, odradim do kraja koliko god to bude trajalo u najkvalitetnijem mogućem smislu, onako kako smatram da je ispravno i kako bi, najverovatnije, rahmetli muftija akademik Zukorlić uradio.

Koliko vam je bilo teško da odete i stranke koju je muftija Zukorlić osnovao, a vi ste bili tu uz njega?

- Mi nismo bili klasični političari, već političari ideje, misije... Vodim se time da ta misija i da ta ideja moraju da prežive, u bilo kom obliku, a da su političke partije sredstvo za realizaciju te ideje. Onog trenutka kada sam procenio da to možda više nije tako, smatrao sam da ipak radi svega što je postignuto, i radi onoga što treba postići, ja nastavim svoju misiju i borbu za pomirenje među narodima, jer je to jedini put na ovim prostorima, a ostali neka sami sebi biraju put.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI