PRVI OKRUGLI STO U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima (FOTO/VIDEO)

Na okruglom stolu učestvuje i ministar informisanja i telekomunikacija, Mihailo Jovanović. 

 

Ministar Jovanović je na početku okruglog stola istakao važnost ova dva nacrta zakona, koja su napisana u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godine.  

„Vrlo posvećeno smo radili na predlozima nacrta ova dva zakona, temeljno, pokušavajući da uvažimo svako mišljenje koje bi moglo da bude relevantno kako bismo dobili što je moguće bolja zakonska rešenja. Ovaj veliki posao ne bismo mogli da uradimo bez  podrške novinarskih i medijskih udruženja i ovim putem im se zahvaljujem na njihovom doprinosu. Veliku zahvalnost dugujemo i našim međunarodnim partnerima: delegaciji Evropske unije, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su na svaki mogući način od prvog do poslednjeg dana bili uključeni u proces izrade nacrta zakona.“, rekao je ministar Jovanović i pozvao sve zainteresovane, stručnu javnost, nevladine organizacije, predstavnike javne uprave i sve pojedince da se uključe u javnu raspravu. 

„Kao resorni ministar, garantujem da će svaki predlog koji može da unapredi predložene Nacrte zakona o javnom informisanju i zakona o elektronskim medijima biti prihvaćen. Važnost medijskog zakonodavstva koje je sposobno da odgovori na sve izazove sa kojima se suočavamo ne može se dovoljno naglasiti. Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti. Bez jakog i pravednog medijskog zakonodavstva, ne možemo nastaviti da unapređujemo medijsku scenu u Srbiji“, naglasio je Jovanović. 

Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja. Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će umnogome uticati na transparentnost ovog procesa.

Pored postojećeg Registra medija, nacrtom zakona ustanovljava se i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja. 

Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima se pruža i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.  

Nacrt zakona o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija. 

U predmetnom tekstu Nacrta zakona o elektronskim medijima ojačana je organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti.

Uspostavljeni su novi organi: Savet - organ odlučivanja, i direktor - organ zastupanja, kao i određeni jasni kriterijumi za izbor članova Saveta koji su dosta pooštreni u odnosu na trenutni zakon. Bitno je napomenuti i da su promenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta Regulatora (umesto dosadašnjih skupštinskih odbora predlog je da to budu Poverenik za ravnopravnost, Zaštitnik građana i udruženja izdavača elektronskih medija); trajanje mandata je ograničeno na šest godina i nije dozvoljen reizbor. 
Takođe, Nacrtom zakona o elektronskim medijima posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika propisivanjem sadržaja koji mogu teško naškoditi razvoju maloletnika, vremenskim ograničenjima za neprikladne sadržaje, kao i njihovom učestvovanju u programskom sadržaju.

Definisan je rijaliti program, propisano je šta je nepodesan rijaliti program za maloletnike i šta je zabranjeno prikazati u rijaliti programu.

Pooštrene su i sankcije za nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu maloletnika.

Okrugli stolovi u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima biće organizovane u formi prezentacija i diskusija u još tri grada: 20. septembra u Nišu (11 časova, Oficirski dom, adresa: Orlovića Pavla BB), 27. septembra u Novom Sadu (11 časova, Skupština grada Novog Sada, Velika sala na I spratu, adresa: Žarka Zrenjanina 2, ulaz III) i 4. oktobra u Kragujevcu (11 časova, Zgrada uprave grada, Skupštinska sala, adresa: Trg slobode 3).

Primedbe na predloženi Nacrt Zakona

Primedba na predloženi Nacrt Zakona o informisanju advokata Aleksandra  Arsica odnosi se na registraciju medija u Srbiji.

Naime, on smatra da Zakon treba da precizira da svi mediji moraju biti registrovani u Srbiji, kako bi gradjani mogli u slucaju povrede njihovih prava da zatraze zastitu pred domacim sudovima, umesto da se obraćaju pravosudnim organima u inostranstvu, kao sto je do sada bio slučaj.

"Prema zakonu i prema novom nacrtu koji sadrži isto rešenje, medijima se smatra samo onaj oblik javnog izveštavanja koji je registrovan u registru medija. To znači da svaki  izdavač televizije ili novina bira da li će taj medij da registruje u registru medija, ili ne. Ukoliko ne registruje, on ne snosi nikakve pravne posledice za to, ističe Arsić.

Takodje, kako navodi u tom slučaju mediji  se ne mogu javiti na konkurs za javna sredstva. 

"Izdavač medija može samostalno odlučiti da li će se zakon primeniti na njegov mediji, ili ne. U tom smislu je bitno da zakon predvidi i definiše šta se smatra medijem, i da onda predvidi da svi mediji moraju biti registrovani u registru medija. Tako bi se predvideli prekršaji za lica koja izadaju medij koji nije registrovan. 

Ono što je dodatno značajno jeste da se definiše šta je zapravo medij, da to budu svi mediji, novine, televizija i slično, koji se u celini proizvode na teritoriji republike srbije. Na taj način zakon sam odredi na koje medije će se primenjivati, odnosno na medije koji posluju u Republici Srbiji, a da ne ostavi izdavačima samostalno na volju da određuju primenu tog zakona", iznosi izmedju ostalog advokat Arsić na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o informisanju.

Mediji poput N1 Beograd i Nove S po važećem Zakonu o javnom informisanju i medijima, obzirom da nemaju obavezu da se registruju u Registru medija, samim tim nemaju obavezu ni da se pridržavaju normi koje važe za sve ostale medije koji posluju u Srbiji. Ovi mediji nisu u obavezi da objave propisani impresum, da poštuju pravo na odgovor i ispravku, niti mogu da odgovaraju po ovom zakonu pred sudovima za eventualno prouzrokovanu štetu prema fizičkim i pravnim licima. 

Dosadašnji Zakon o elektronskim medijima tretirao ih je pak kao prekogranične televizije koje reemituju program u Srbiji i koje nisu u nadležnosti domaćeg regulatora (REM), uprkos činjenici što su im zaposleni na proizvodnji programa svi prijavljeni da rade u Srbiji i da svoj program uređuju iz Srbije.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI