SRPSKA OPOZICIJA KAO ROGOVI U VREĆI Bliže se izbori, rastu tenzije, svađe i prepucavanja

Na čuvenoj slici Uroša Predića iz 1887. godine su četvorica vidno pijanih muškaraca koja idu vojvođanskim sokakom. Trojica su zagrljena ali svako vuče na svoju stranu.

Stanje u srpskoj opoziciji me podseća na tu sliku. Prepodne njeni lideri se miluju i mudruju kako moraju zajedno da se bore protiv Vučića a popodne se, kao starlete iz Mitrovićeve Zadruge, propisno ispljuju i počupaju.

Što su izbori bliže, obračuni i niski udarci među njima su sve češći.

Ništa bolje nije ni unutrašnje stanje u tim strankama. Nije ni čudo, većina njih nastala je iz Demokratske stranke, koja će ući u Ginisovu knjigu rekorda kao stranka koja se delila najmanje 19 puta. Kao amebe. Čim neko od njih ne dobije igračku koju želi on osniva svoju stranku.

Poslednji primer "vesele braće" su Vuk Jeremić i Miroslav Aleksić. Čim je malo ojačao i dobio na popularnosti Aleksiću su porasli apetiti i pokušao je da zameni Jeremića na čelu stranke. Kad mu nije uspelo, osnovao je drugu.

Ni Nebojša Zelenović i Ćuta iz Zajedno nisu mogli zajedno. Od najavljene borbe "dok nas smrt ne rastavi" protiv Vučića nije ostalo ni slovo. I treći umišljeni lider te već raspale koalicije Radomir Lazović je stranka za sebe. Pozadina sukoba jeste borba oko para. Najmanje dvojicu
pomenutih finansiraju zapadne obaveštajne službe. A ko plaća muziku, taj bira i pesme.

U Đilasovoj stranci slobode i pravde tinja sukob između Marinike Tepić i Borka Stefanovića.

Prva na vlast juriša strasnije neko Don Kihot na vetrenjače, dok je Stefanović za umereniju i realniju političku borbu, koja ne slabi poziciju države u borbi za KiM. U Skupštini Srbije se više puta dogodilo da Stefanović održi dobar govor a da mu niko iz njegove stranke ne aplaudira. Gledaju ga kao trinaesto prase.

Međustranački sukobi su još gori. Ni pet meseci nije bilo dovoljno da Marinika, Lazović, Ćuta i Zelenović dozvole Dverima i Zavetnicima da učestvuju u organizovanju protesta "Srbija protiv nasilja", plašeći se da im ovi ne preotmu očekivanu slavu.

Ivana Parlić iz Narodne stranke bukvalno ne može da smisli Mariniku Tepić. I obrnuto. A Milica Đurđević iz Zavetnika ne podnosi ni jednu ni drugu.

Boško Obradović bi da koaliciju sa Zavetnicima proširi sa Nadom i Narodnom strankom ali ima dva velika problema. Prvi je što bi Miloš Jovanović radije sam na izbore a drugi što lideri Dveri i Zavetnika ne znaju kako bi svojim biračima i javnosti objasnili savez onih koji pozivaju u boj na Kosovo i nesrećnog Jeremića, kojem su se mediji u Prištini na naslovnim stranama, s razlogom, zahvaljivali za doprinos kosovskoj nezavisnosti.

O opoziciji i nepremostivim razlikama među njenim liderima najrečitije govori ovo: Dveri i Zavetnici traže vanrednu sednicu parlamenta o Kosovu a prozapadna opozicija vanrednu sednicu o događajima u Banjskoj. Realno, tema je ista, isti je i motiv (dobiti priliku da se tri dana u

direktnom tv prenosu javnosti iznose svoji stavovi), bilo bi najlogičnije da se ova dva zahteva spoje u jedan ali to je nemoguća misija. Naime, dve strane ne mogu da se dogovore ko će prvi staviti potpis na inicijativu onog drugog.

Nameće se jedno realno pitanje: ako ovi ljudi ne mogu da se sad kada su opoziciji dogovore oko takve i sličnih pukih formalnosti, kako bi se sutra dogovorili oko vođenja države. Kad vlast kamioni, avioni, tenderi, uvozni kontigenti i drugi milionski poslovi udare u glavu.

Zato dilema da li će opozicija na parlamentarne i beogradske izbore u jednoj ili dve kolone nije ništa drugo da mlaćenje prazne slame. Neće ni u jednoj, ni u dve, ni u tri, već najmanje u - četiri kolone. Živi bili pa videli.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI