ANA BRNABIĆ RAZBUCALA LAŽI VJOSE OSMANI Žestoka rasprava na sednici Saveta Bezbednosti UN (VIDEO)

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je 23. oktobra o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji (Unmik).

 

 

Srbiju na sednici predstavljala je premijerka Ana Brnabić, dok samoproglašeno Kosovo predstavljala takozvana predsednica Vjosa Osmani.

Podsetimo, premijerka Brnabić u svom oglašavanju neposredno pred početak sednice istakla je da je dobro što je sednica otvorena za javnost i da je dobro što će svi biti u prilici da čuju.

Ispred premijerke Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pisalo je "Srbija", a ispred Vjose Osmani samo njeno ime i prezime, imajući u vidu da tzv. Kosovo nije država i da nije članica UN.

Reagovanje Ane Brnabić na govor Vjose Osmani:

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić odgovorila je večeras, tokom sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na izlaganje takozvane predsednice Kosova Vljose Osmani.

Brnabić je istakla da se ono što smo čuli od Osmani ne odgovara stanju na terenu.

“Verovatno bih mogla da odgovaram satima na ono što je govorila gospođa Osmani i albanski ambasador. Ali daću vam samo nekoliko primera, da vam pokažem kako to izgleda i u teoriji ali i u praksi. Mi smo čuli od gospođe Osmani da je takozvano Kosovo konstuktivno i posvećeno dijalogu. Ono što nismo čuli jeste zašto to Kosovo nije implenetoiralo Brisleski sporazum i formiralo Zajednicu srpskih opština već više od deset godina. To je pokazatelj koliko su oni zaista konstruktivni. Beograd je ispunio sve svoje obaveze proistekle iz Brisleskog sporazuma. Priština nije implementirala nijednu jedinu reč. E toliko su konstruktivni i posvećeni”, započela je Brnabić.

“Gospođa Osmani je rekla da Srbi imaju pravo veta. E da vam objasnim kako oni imaju pravo veta. Oni to imaju – na papiru. Međutim, kada takozvani kosovski parlament odlučuje o osnivanju Kosovske policije: da Srbi nisu glasali za to, onda Kosovska policija ne bi bila formirana. Srbi nisu glasali. Ali znate šta se desilo, Kosovska policija je zapravo, osnovana. E tako funkcioniše pravo veta Srba na Kosovu i Metohiji u praksi”.

Brnabić pozvala prisutne da ne veruju njoj, već da guglaju pojam Visoki Dečani

Premijerka Srbije potom se dotakla i srpskih pravoslavnih manastira na Kosovu i Metohiji. “ Čuli ste da su srpski pravoslavni manastiri visoko zaštićeni na takozvanom Kosovu. Ili, da vam objasnim. Vi niste čuli srpski pravoslavni manastiri, vi ste čuli pravoslavni manastiri. Takozvana predsednica takozvanog Kosova ne može čak ni da izgovori reč Srbija. Ona kaže pravoslavni manastiri, a neće da kaže srpski pravoslavni manastiri. A da vam kažem kako su zaštićeni srpski pravoslavni manastiri. Guglajte – Visoki Dečani. Ne verujte meni. Idite na gugl. Jedan od naših najznačajnijih pravoslavnih manastira i Srba na Kosovu i Metohiji. Ono što će vam prvo izaći jeste da je na listi 7 najugroženijih kulturnih dobara u Evropi. Eto kako su zaštićeni i bebzbedni. Ovo kaže Evropa Nostra, ne kaže Ana Brnabić, ne kaže Srbija”, izjavila je predsednica Vlade.

“ U maju 2016. godine, takozvani kosovski ustavni sud potvrdio je vlasništvo manastira Dečani nad nekoliko hektara zemlje. Uprkos ovoj “sudskoj” odluci, ona još nije implementirana. I da vam kažem, manstir Visoki Dečani je jedini religijski objekat na svetu koji je pod konstatnom zaštitom bezbednosnih snaga, već više od 20 godina. E, toliko su bezbedni i zaštićeni srpski pravoslavni manastiri”.

“Ne znam šta se dešava u Siriji, znam šta se dešava na Kosovu i Metohiji”

Brnabić je iznela podatke o raseljavanju Srba sa Kosova i Metohije. “Vi ste čuli da Srbija teroiriše Srbe na Kosovu i Metohiji, a Priština ih štiti. Što je, pretpostavljam, razlog zašto je 11% Srba, što je čak 2.000 srpskih porodica, napustilo Kosovo i Metohiju samo od maja ove goidne i otišli su gde – u centralnu Srbiju koja ih teroriše? I pobegli su od koga? Od vas, koji ih štite. Dakle, Srbija teroriše Srbe. Možete li da zamisliste?”

“Onda smo čuli da je Kosovo sjajan primer vladavine prava i demokratije. Međutim, nismo čuli kako je to isto takozvano Kosovo teritorija na koju se najmanje izbeglica vratilo, od svih postkonfliktnih područja na svetu? Zašto, kad im je tako lepo? Kad su tako fantastični, kada imaju vladavinu prava, kada su bebedni? Kako to da se ne vraćaju? Zato što, ako se vrate – budu uhapšeni. Koliko ostaju u pritvoru? E, to niko ne zna. Prosečno, 21 mesec. Tako da, oko 2 godine. Da li se to dešava u Siriji, da budem iskrena – ne znam. Govorim vam o onome što se dešava na Kosovu i Metohiji”, rekla je Brnabić.

Potom je demantovala i tvrdnje albanskog ambasadora. “Kada čujem šta priča albanski ambasador, ispada da je jedanaestogodišnji Stefan Stojanović upucao sam sebe. A da mu je Azem Kurtaj u stvari pomogao, odveo ga u bolnicu. Ne, Azem Kurtaj, koji je slobodan čovek, je upucao jedanaestogodišnjeg Stefana Stojanovića na Badnje veče, dan u oči srpskog Božića. E tako Srbi žive na Kosovu i Metohiji”.

Sedimo u organizaciji koja vas ne priznaje kao državu

Predsednica Vlade podsetila je da organizacija u kojoj trenutno govore ne priznaje takozvano Kosovo kao državu. “Čuli smo večeras takođe da Srbija želi teritoriju Kosova i da mi mislimo da smo mi jedini koji mogu da prevode međunarodno pravo. Da vam kažem nešto, sedimo u Savetu Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije priznaju Republiku Srbiju u celosti. Dakle, priznaju Republiku Srbiju i njenu Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, kako njen sastavni deo. Organizacija u kojoj sedimo. Ovo je kuća Ujedinjenih nacija. Vi niste članica Ujedinjenih nacija. Tako da, 80 procenata svetske populacije ne priznaje Kosovo i Metohiju”, zaključila je Brnabić.

Za kraj, iznela je svoje zaprepašćene time što se čak I žrtve silovanja posmatraju kroz nacvionalnost i upotrebljavaju samo u političke svrhe. “Još nešto, pričali ste o žrtvama seksualnog nasilja. Kao žena, mogu da kažem da je silovanje najgori zločin u čovečanstvu. Znate šta, albanske žene su bile silovane, nažalost. Srpske žene takođe, Romkinje.. I, iskrena da budem, ne mogu da verujem da se žrtve silovanja posmatraju samo kroz nacionalnost i koriste samo za političku propagandu”.

Stalni predstavnik Rusije u SB UN Vasilij Nebenzja govori na sednici o Kosovu i Metohiji

- Pozdravljamo prisutvo Ane Brnabić. Slušali smo obraćanje Vjose Osmani, posebno njene nespretne pokušaje da umeša Rusiju u ono što se dešava na KiM. Situacija na Kosovu i Metohiji se drastično pogoršala. U aprilu je Priština pokušala da nametne svoju vlast u 4 nealbanska naselja, oni su izabrani u pseudoglasanju koje su Srbi bojkotovali. Upkos samo 3,47 odsto na tom glasanju i to zahvaljujući albanskoj manjini, EU i SAD su priznali te izbore kao opravdane. - rekao je Nebenzja i zatim istakao da je zauzimanje opštinskih zgrada praćeno (takozvanom) policijom Kosova dovelo je izbijanja nasilja.

Nebenzja je istakao da su albanci otvorili vatru na srpske civile i da su samo pukom srećom izbegnute žrtve.

- Zapad je osudio ovaj Kurtijev potez i odobrio neke disciplinske mere, ali ove mere su bile samo površne. Relanost na severu Kosova i Metohije je mračna. Skoro svakog dana postoje zastašivanja, hapšenje Srba kao i napad njihovu imovinu - istakao je on.

Ukazao je na više od 420 etnički motivisanih napada na Srbe od dolaska na vlast stranke Aljbina Kurtija i ukazao na paljenje kuća srpskih povratnika.

Upozorio je i na činjenicu da bolnici u Kosovskoj Mitrovici nedostaje kiseonika, ali i na to da Aljbin Kurti sabotira obavezu da formira ZSO.

- Imamo dosta pitanja šta se desilo u Banjskoj. Prvo zašto se međunarodno prisustvo tako povuklo - rekao je Nebenzja.

Nebenzja je ukazao na stalni pritisak da se udari na Beograd od strane Prištine uprkos raznim rezultatima koji su pokazali durgačiju slilku dešavaja u Banjskoj. Kao na primer što je da nastradali Albanac nije direktno ubijen već je nastradao od eksplozije.

Kina: Rešenje u okviru Rezolucije 1244

Kinskeki predstavnik je rekao da je pozicija Kine povodom pitanja Kosova i Metohije jasna.

- Podržavamo obe stane da u postizanju zajednički prihvatljivog rešenja u okviru Rezolucije 1244 kroz dijalog - rekao je Geng Šuang.

- Suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije moraju biti poštovani. Ne sme biti dvostrukih standarda po ovom pitanju - kazao je predstavnik Kine Geng Šuang.

Kina je osudila jednostrane poteze vlasti u Prištini koje su podigle tenzije i pozvala Prištinu da se vrati dijalogu.

Geng Šuang je rekao da je svet već u haosu i da ne treba tome dodavati i Kosovo i Metohiju.

Pored predstvanika Kine i predstavnica Francuske podsetila je na obavezu Prištine da formira ZSO i pozvala na nastavak dijaloga.

Vjosa tvrdi da "Srbi sami sebe napadaju"

Vjosa Osmani tvrdi da "Srbi napadaju Srbe na Kosovu i Metohiji". Ona čak konstatuje da "predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi više teritorije", iako su Kosovo i Metohija već deo države Srbije.

Osmanijeva nije demantovala nijednu činjeničnu tvrdnju Ane Brnabić o incidentima za koje su odgovorni pripadnici tzv. kosovske policije.

Obraćanje Ane Brnabić

U nastavku vam predstavljamo obraćanje premijerke Srbije Ane Brnabić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija:

Kao i uvek, želim da istaknem važnost redovnog i objektivnog izveštavanja o stanju na KiM, AP Republike Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Poveljom UN, Rezolucijom SB UN 1244 i osnovnim principima međunarodnog prava. Zahvalna sam na prilici da sa prisutnima, ali i međunarodnoj javnosti, podelim stavove o poslednjem izveštaju UNMIK-a.

Daću sve od sebe da se uzdržim od preterano birokratskog jezika i iznesem naše stavove – na jasan i direktan način – jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, potpuno se slažem sa gospođom Zijade, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć.

Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12-18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju 3 ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM – i za međunarodnu zajednicu. I sve ono što vidimo u ovim izveštajima, i sve što se svakodnevno dešava na terenu, može se sažeti u ove 3 poruke.

Tri poruke prištine Srbima

Prva poruka je: Oni Srbi koji su otišli – posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju. Nisu dobrodošli. Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika. Manje od 2 odsto raseljenih vratilo se na KiM!

Samo u poslednjih nekoliko meseci pojedinci kao što je Dušan Arsić iz Matice kod Prištine, Časlav Jolić i Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Milorad Đoković iz Vitomirca, svi su uhapšeni pod optužbom za ratne zločine, iako su u prošlosti više puta ulazili na KiM i nikada nisu hapšeni niti optuženi, sve do trenutka kada su zatražili svoju privatnu imovinu, njihovu zemlju, njihove domove da im se vrate. U tom trenutku optužbe su se iznenada pojavile, tek nakon što su počeli pravni procesi povrata uzurpirane imovine! Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: ne vraćajte se, niste dobrodošli!

Otuda i ponižavajuća činjenica da KiM ostaje svetski šampion u najmanjem broju povratnika od svih postkonfliktnih teritorija širom sveta.

Druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine jeste da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu – neka odu.

Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu, kao što smo videli u poslednjem izveštaju UNMIK-a.

Ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.

Ljudski gledano, apsolutna prekretnica kada su svi shvatili da Priština želi da Srbi odu, nije bio pokušaj ubistva 11-godišnjeg deteta Stefana Stojanovića i njegovog 21-godišnjeg rođaka Miloša, dok učestvuju u božićnoj litiji u Gotovuši, kod Štrpca . Ne. To je, naime, bio dan kada je Azem Kurtaj, koji je počinio ovaj gnusni zločin pucanja na decu na Božić i koji je pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, koje su, inače, nelegalna formacija po čl.15. Rezolucije SB UN 1244, pušten kao slobodan čovek.

Azem Kurtaj koji je na Božić pucao i ranio 11-godišnjeg dečaka danas je slobodan čovek, koga je prištinsko pravosuđe potpuno amnestiralo. To je možda sve što neko treba da zna o vladavini prava na KiM i sve što neko treba da zna o uslovima u kojima danas žive Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM .

Dakle, dozvolite mi da svima nama postavim ovo pitanje – kada Albanac, pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, puca i teško rani dete, a zatim bude proglašen za slobodnog čoveka – zar to nije poziv zvaničnika iz Prištine da neko drugi puca na Srbe, teroriše ih, ranjava ili ubija? Zašto ne bi – nema posledica takvih radnji. Amnestija za Kurtaja je u suštini otvoreni poziv drugima da ponove takve radnje.

S druge strane, zanimljivo je da u tom istom pravnom sistemu koji je oslobodio zločinca koji je pucao na decu, ako si Srbin, kao braća Andrija i Mihajlo Mitić iz Gračanice, uhapšen si i priveden na mesec dana zbog ne vezivanja pojasa!

Ali, tužna istina je: ovako danas izgleda svakodnevica Srba na KiM.

Nažalost, imamo još više paradoksalnih primera.

Za navodne ratne zločine optuženi su i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić. Začudo, obojica su nekada bili pripadnici takozvane kosovske policije, gde su, da bi se zaposlili, morali da dobiju bezbednosne dozvole iz Prištine!

Dakle, prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u tzv. Kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije (na osnovu Briselskog sporazuma), a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci?!

Slađan Trajković, koji je bio u tzv. Kosovskoj policiji od 2013. godine i prošao sve bezbednosne provere, uhapšen je 15. decembra i još uvek je u pritvoru (više od 10 meseci)!

Zlatko Arsić je još duže bio u Kosovskoj policiji, ali je uhapšen 7. marta i naravno, i dalje je u pritvoru.

Da ponovim: ovi ljudi su prošli sve bezbednosne provere kada je trebalo da budu u multietničkoj policiji, ali su odjednom optuženi kao ratni zločinci kada su izašli iz policije!

Dakle, vrlo jednostavno: na današnjem Kosovu*, ako ste Srbin, možete biti proizvoljno hapšeni, optuženi i držani u pritvoru koliko god žele njihovi političari – a to se dešava u prisustvu KFOR-a, Euleksa i UNMIK.

Možete li da zamislite kako bi izgledao život na KiM da njime upravlja Priština, bez prisustva Kfora, Euleksa i Unmika?

Samo od početka ove godine pucano je na 6 Srba, a niko nije krivično odgovoran. U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50% više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije – a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica ili ako su podignute optužnice protiv bilo kog od počinilaca.

Kao direktna posledica ovog terora, 11% Srba je napustilo sever KiM od dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Ponoviću, 11% Srba je napustilo KiM u protekle dve godine zbog ove kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih.

S tim u vezi, pred ovim telom se postavlja pitanje da li ovo služi kao razlog za akciju ili samo kao razlog za izjave.

Treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici je: postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi, ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani.

Kako se u ovom izveštaju UNMIK-a jasno kaže, kao i u svim ostalim u proteklih 10+ godina, ni reči o Briselskom sporazumu, prvom sporazumu o normalizaciji, nije sprovedena od strane Prištine. To treba da se promeni.

Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO 

Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre 5-6 godina, ali ipak – ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma.

Međutim, da jasno kažem, to treba da bude ZSO u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime.

Način formiranja i donošenja Statuta ZSO-a, kao i njegova ovlašćenja, jasno su definisani i ne mogu biti predmet tumačenja. Opšti principi za uspostavljanje ZSO, njegov pravni okvir i detaljna lista njegovih nadležnosti jasno su navedeni u Sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisao Isa Mustafa, kao zvanični predstavnik Prištine u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini. Svi znamo da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa za ZSO.

Da stvar bude gora, Priština je poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom. Aljbin Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9 Briselskog sporazuma. Tek posle ove akcije predstavnici srpskog naroda napustili su prištinske institucije. Do ovog odlaska je došlo nakon što ih je Kurti u suštini izbacio iz tih institucija.

Kao još jedan signal da ne priznaju Briselski sporazum ili ne mare za njega, Priština je 4. avgusta, usred bezbednosne krize na severu KiM, pokušala da oduzme licencu Telekom kompaniji MTS. Ova mera predstavlja direktno kršenje Briselskog sporazuma i postignutih rezultata tim sporazumom.

Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) – i to ne prvi put. Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i Poglavlje IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine .

Kao direktna posledica, Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova. Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije su dostupni za još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i BCG vakcine za bebe.

Kada govorimo o tome da Priština jednostavno ignoriše međunarodne sporazume – bilo Briselski sporazum, CEFTA ili SSP, pogledajmo kako je Priština odgovorila na poslednje zahteve međunarodne zajednice za deeskalaciju. Prvenstveno, kako je došlo do eskalacije ionako strašne situacije na terenu?

Ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji

Ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili su lažni lokalni izbori održani u aprilu, u 4 opštine na severu KiM .

Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 odsto Srba, koji čine više od 95 odsto  populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. "Slobodni i fer" nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore.

Nakon ovih događaja, jer se ne mogu nazvati „izborima“, nameštenici Prištine, jer se ne mogu nazvati „izabranim gradonačelnicima“, nasilno su ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma.

Šta se dešavalo narednih dana, svi znate, a kako smo čuli iz Izveštaja UNMIK-a – strašna eskalacija. U protestima je povređeno više od 50 nenaoružanih Srba. Pripadnici KFOR-a su zadobili povrede, što je tragično i nedopustivo. Tom prilikom su 3 Srbina hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a 4 su uhapšena. Najteže povrede zadobio je Dragiša Gajak, koji je rafalom iz automatske puške upucan u leđa, zadobio je povrede kičme, stomaka i šake. Pripadnik tzv. specijalne jedinice kosovske policije odgovoran za ovaj zločin nije uhapšen, pa čak ni optužen.

Umesto da goni kriminalce koji su pucali na demonstrante, Priština drži u zatvoru ljude poput Dušana Obrenovića. Obrenović je, kako se jasno vidi na video snimku, mirno protestovao protiv nasilja, ali to, kao i dokazi koji su usledili, nisu sprečili njegovo hapšenje, nakon čega je brutalno maltretiran i pretučen. Ostao je u pritvoru do danas. EU je tada, 3. juna, pozvala na deeskalaciju. A od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština je preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM.

Ukupno 24 Srba uhapšeno je otkako je EU zahtevala hitnu deeskalaciju. Jedan od njih, Milun Milenković Lune, tokom hapšenja i pritvora brutalno i neljudski je pretučen, što je dokumentovano kako kroz medicinske kartone i izveštaje. Optužen je da je učestvovao na protestima građana u Zvečanu, iako tog dana nije ni bio u Zvečanu! Takođe je i dalje u pritvoru. Izveštaj UNMIK-a potvrđuje da postoji video snimak koji prikazuje maltretiranje i degradaciju jedne od uhapšenih osoba dok je bio u policijskom pritvoru, a taj snimak široko je rasprostranjen na društvenim mrežama.

Umesto da goni kriminalce koji su pucali na demonstrante, Priština drži u zatvoru ljude poput Dušana Obrenovića. Obrenović je, kako se jasno vidi na video snimku, mirno protestovao protiv nasilja, ali to, kao i dokazi koji su usledili, nisu sprečili njegovo hapšenje, nakon čega je brutalno maltretiran i pretučen. Ostao je u pritvoru do danas. EU je tada, 3. juna, pozvala na deeskalaciju. A od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština je preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM.

Ukupno 24 Srba uhapšeno je otkako je EU zahtevala hitnu deeskalaciju. Jedan od njih, Milun Milenković Lune, tokom hapšenja i pritvora brutalno i neljudski je pretučen, što je dokumentovano kako kroz medicinske kartone i izveštaje. Optužen je da je učestvovao na protestima građana u Zvečanu, iako tog dana nije ni bio u Zvečanu! Takođe je i dalje u pritvoru. Izveštaj UNMIK-a potvrđuje da postoji video snimak koji prikazuje maltretiranje i degradaciju jedne od uhapšenih osoba dok je bio u policijskom pritvoru, a taj snimak široko je rasprostranjen na društvenim mrežama.

Tzv. Kosovska policija presrela je dvoje maloletne dece Kristijana (15) i Daru Radosavljević (17) koji su vozili kvadove u selu Rudine kod Zvečana i brutalno ih pretukli. Majka je zatekla svog sina kako kleči, rukama prekrivajući glavu, dok su nad njim stajala dva teško naoružana policajca.

Takozvane Kosovske bezbednosne snage izvele su 23. juna vojni marš sa stotinama svojih pripadnika u Južnoj Mitrovici i oko predgrađa Severne Mitrovice. Visoki predstavnik EU Žosep Borelj je tom prilikom izjavio: "Eskalacija se nastavlja. Veoma smo uznemireni situacijom na severu Kosova: vansudska hapšenja kosovskih Srba a Kosovske bezbednosne snage marširaju u Južnoj Mitrovici".

Jasna i brutalna provokacija: Tri puta na Vidovdan zaustavili sina predsednika Srbije

Tzv. Kosovska policija je 28. juna, na naš najznačajniji državni praznik, Vidovdan, čak 3 puta zaustavljala automobil u kome je bio stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića - Danilo – što je jasna i brutalna provokacija. Priština je 29. juna jednostrano proglasila Civilnu zaštitu "terorističkom organizacijom" bez ikakve koordinacije i konsultacija sa međunarodnim partnerima. I tako dalje....

Priština je nastavila nezakonitu eksproprijaciju zemljišta u vlasništvu Srba u Zubinom Potoku i Leposaviću. Doneli su i novi zakon o eksproprijaciji, legalizujući protivpravno oduzimanje srpske zemlje. Priština je istrajala u uspostavljanju nelegalnih baza na severu KiM na zemljištu koje je Srbima nezakonito oduzeto. Delegacija EU u Prištini je saopštila: "Uspostavljanje 4 baze Kosovske policije na privatnom i društvenom zemljištu – u nekim slučajevima pre pokretanja postupka eksproprijacije – izaziva zabrinutost oko imovinskih prava na severu Kosova i ono se mora adekvatno rešiti".

Pre samo 2 dana deportovan otac Fotije

Pre samo 2 dana, iguman manastira Devina voda kod Zvečana, otac Fotije, deportovan je u Severnu Makedoniju bez jasnog objašnjenja. A u istom ovom kratkom periodu, nakon što je EU pozvala na deeskalaciju, dogodila su se čak 74 etnički motivisana napada na Srbe.

Beograd nije imao veze sa Banjskom

Kriza na KiM je, s obzirom na sve iznete činjenice, tragično, ali predvidljivo, eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini. Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su 2 od 3 preminula Srbina izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali.

Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu. Takođe bih želela da iskoristim ovu priliku da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i nadam se da se to nikada više neće ponoviti. Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više.

Rezime

Da rezimiramo: kontinuirano i iznova izražavamo zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja Prištine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovanje EU. Trenutna situacija na terenu je neizbežna posledica niza više od 12 jednostranih akcija Prištine. Raseljeni Srbi ne mogu da se vrate na KiM. Kada pokušaju, muškarci budu uhapšeni, a ženama, poput Dragice Gašić, se preti i bivaju terorisane.

Oni Srbi koji su ostali, svakodnevno žive u strahu i nesigurnosti. Priština u suštini želi da oni odu i to jasno pokazuje. 11 odsto je već otišlo. Da budemo potpuno jasni, ono čemu svedočimo je kampanja tihog etničkog čišćenja. Ova kampanja sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i svesnog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih, sastoji se od postepenog, ali trajnog uskraćivanja osnovnih prava, napada pripadnika oružanih prištinskih formacija, fizičkih napada na Srbe i njihovu imovinu i lažnih optužnica. Svi dosadašnji dogovori iz dijaloga su brutalno prekršeni, zadajući fatalan udarac samoj ideji pregovora, normalizacije i pomirenja. Ove represivne i etnički motivisane akcije pažljivo su sračunate da izazovu reakcije Srba na severu KiM, da bi se kasnije iskoristile za nastavak i intenziviranje odmazde i terora.

I na kraju da najjednostavnije podvučem cilj Republike Srbije – koji želimo da postignemo.

Prvi: Implementacija svih prethodnih sporazuma – odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje CSM-a u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine.

Drugi: Bezbednost za naše ljude, za sve ljude na KiM. Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost i sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona.

Treći: Zalažemo se i čvrsto verujemo u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, i nastavićemo da pozivamo na puno poštovanje Rezolucije 1244.

Zijade čita izveštaj:

Izveštaj o radu UNMIK od 19. marta do 18. septembra predstavlja šefica UNMIK Karolin Zijade.

- Jednoglasno smo osudili incident. Istraga je u toku i počinioce treba privesti pravdi - rekla je šefica misije UN.

- Znamo za maksimu da nema razvoja bez mira i da nema mira bez održivog razvoja. Trenutna situacija može da se prevaziđe jedino kroz kompromis koji treba da se razradi kroz dijalog Beograda i Prištine - istakla je ona i dodala:

- Delim nade mnogih da će ishod sastanaka pod vođstvom EU i SAD vratiti dijalog na put budućnosti. To podrazumeva da će obe strane raditi na ispunjenju svega potpisanog, da ZSO mora da se počne sa formiranjem bez odlaganja.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI