Vojko Bakrač
Foto: Printscreen

On je 29. juna 1998. godine, sa suprugom Vericom i sinom Ivanom, putovao autobusom za Beograd. Imali su kanadsku vizu i trebalo je da se pripreme za odlazak iz zemlje. Na putu prema Prizrenu, preko Brezovice, autobus su zaustavila trojica muškaraca, od kojih je jedan bio u maskirnoj uniformi sa oznakom tzv. OVK na kapi.

Legitimisali su putnike na prednjim sedištima. Vojka i njegovog sina Ivana, i dvojicu mladića, za koje je kasnije saznao da su Željko Ćuk i Stamen Genov, odvezli su u selo Lapušnik, u podrum kuće koja je služila kao zatvor tzv. OVK.

Bio je svedok svakodnevnog premlaćivanja Stamena Genova, zbog vojne knjižice koju su našli kod njega. U velikim bolovima od premlaćivanja, Stamen Genov ga je molio da ga udavi.

"Prestali su da ga tuku tek kad je izgubio svest, kada je izgledalo da su ga ubili od batina", svedočio je u Hagu Ivan Bakrač koji je tada imao samo 18 godina.

Vojko je bio prisutan kada su stražari tukli mladiće, Albance, za koje su sumnjali da imaju veze sa srpskom stranom.

Bakrač je opisao da mu je "bilo mnogo lakše" kada mu je vojnik koji je delovao "kao komandant" rekao da će on i njegov sin biti pušteni, ali da prethodno moraju da daju izjavu - pismeno i u kameru - o tome kako je prema njima korektno postupano i da nisu zlostavljani.

Vojko i Ivan Bakrač su to i učinili, nakon čega su predati predstavnicima Medjunarodnog Crvenog Krsta. Stamena Genova i ostale zatočenike iz podruma više nikada nisu videli. Njihova imena su na spisku 22 žrtve logora Lapušnik.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading