NAŠA I NJIHOVA EKONOMSKA POLITIKA NE MOŽE DA SE POREDI Siniša Mali uništio analizu Radonjića činjenicama i logikom

Odgovor Siniše Malog prenosimo u celosti:

- Ekonomske analize koje nedeljnik “NIN” revnosno objavljuje svakog četvrtka, u predizbornoj kampanji dobile su poseban zamah, tako da smo danas imali priliku da pročitamo najnoviju analizu profesora sa Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića.

 
Zahvaljujem se gospodinu Radonjiću na detaljnoj analizi, iako on naravno nije ušao u suštinu i nije celovito sagledao fiskalnu poziciju zemlje i sveobuhvatno makroekonomsko okruženje.
 
Kada analizira javni dug i deficit, morao bi da zna da je sa njima neodvojivo povezan i BDP. Ne možete da gledate samo jednu stranu bilansa, a zapostaviti indikator ekonomske moći jedne zemlje. Dakle, kada govori o javnom dugu i deficitu, treba uzeti u obzir i iznos BDP-a jer on govori o stvorenoj vrednosti u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda.
 
Prethodna vlast je od 2008. do 2012. godine napravila čak 748 milijardi dinara minus (deficit) u kasi, odnosno 7,4 milijade evra i zato je zaduživanje koje je usledilo pokrivalo njihov minus. Pritom, taj deficit se tada nije koristio za rast i razvoj zemlje, već isključivo za bogaćenje pojedinaca bivšeg režima. Mi danas novac koristimo za ulaganje u kapitalne investicije, što doprinosi daljem rastu BDP-a i podiže kvalitet života građana.
 
Tako smo u protekloj deceniji izgradili čak 445 km auto-puteva, dok su oni tek 42,6 kilometara, deset puta manje. Izgradili smo 108 km pruga, dok oni nisu nijedan jedini kilometar… Rekonstruisali smo 147 bolnica i domova zdravlja, a oni su i tu na nuli. Dalje, kada pomognete privredu i građane za vreme korona krize sa devet milijardi evra, to jesu opravdana izdvajanja, jer time spašavate zemlju, čuvate radna mesta i životni standard svih građana.

Foto: Printscreen

Profesor bi trebalo da zna da je 2012. godine država bila pred bankrotom, sa 8 milijardi dinara na računu, tako da je bilo potrebno finansirati sve preuzete obaveza i dugove iz prethodnog perioda. Dugove koji su bili stavljani "pod tepih". Kada neko pre vas napravi ogroman minus, od čak 7 milijardi evra, na vama je posle da budete odgovorni i da taj ogroman minus pokrijete. Zato je došlo i do rasta javnog duga od 2012. godine do 2014. A zamislite koliko bi iznosio dug i deficit u tom periodu, da primanja od privatizacije nisu korišćena za pokriće neproduktivnih rashoda.
 
Odgovornom fiskalnom politikom, država je povećala rashode tokom pandemije i energetske krize, kako bi i kratkoročno i dugoročno umanjila posledice po privredni i društveni ambijent, očuvala živote ljudi, očuvala proizvodne kapacitete i nastavila da podiže životni standard ljudi. Nismo imali masovna otpuštanja, tako da danas imamo preko 2,3 miliona zaposlenih. Teret te krize, koja je mnogosutruko veća, je država preuzela na sebe. Nama je cilj da deficit 2025. godine bude 1,5%, a sve to radimo uz detaljne analize sa MMF-om koji je 2011. godine, kada su oni bili na vlasti, napustio Srbiju i prekinuo program saradnje.
 
U njihovo vreme, 500.000 ljudi je ostalo bez posla. I ponoviću, vi ste tada imali 8 milijardi dinara na računu, a mi danas imamo 506 milijardi dinara. Kad bismo svoje depozite iskoristili da odmah otplatimo deo nedospelih obaveza, stanje javnog duga bi danas iznosilo 44,5% BDP, a podsetiću vas da je dug evrozone preko 91% BDP. Dodao bih da ekonomska aktivnost u Srbiji ubrzava, da je u trećem kvartalu zabeležen rast od 3,5%, dok zemlje EU beleže stagnaciju, neke i zvaničnu racesiju. 
 
Ne može da se uporedi njihova i naša ekonomska politika. Rezultat naše politike je 500.000 novih radnih mesta i 467 novih fabrika i pogona.
 
Da u Srbiji sociolog priča o ekonomiji, statistici i verovatnoći bankrota, ajde i možemo nekako da prihvatimo, ali da priča o deviznom kursu – mislim da je to previše ambiciozan cilj.
 
Ako dodamo na sve ovo i njegovu smelu izjavu i procenu da je imajući u vidu kretanja inflacije u evrozoni, dinar trebao da oslabi za 5,9 odsto.
 
On tvrdi: „S obzirom na to da je, na primer, 2022. inflacija u evrozoni iznosila 9,2 odsto, a u Srbiji 15,1 odsto, dinar je trebalo da oslabi za razliku u stopi inflacije, konkretno za 5,9 odsto“. 

Nama može da objasni, ali kako može da objasni građanima preporuku da dinar oslabi. Hvala bogu, dinar nije živ pa ne može da ga posluša, a neće ni Narodna banka Srbije koja ima najveće devizne rezeve u istoriji, a u nekim periodima krize, čak je morala da prodaje devize da dinar ne bi dodatno ojačao.
 
Setimo se, u njihovo vreme kurs je podivljao i dinar je oslabio sa 81 na 113 dinara za jedan evro.

Shuterstoock

Vidimo da je profesor stručan i po pitanju raznih komparativnih analiza birokratskog i tržišnog modela privređivanja. Ali, setimo se koliko je ondašnja vlada poslovala po tržišnim modelima kada je pokušavala da uspostavi tržišnu privredu. 

Moj odgovor profesoru Radonjiću, u nastavku takođe će biti ekonomski precizan i argumentovan. Neću i ne želim da ulazim u rasprave o grafikonima koje je tako podantno podelio sa čitaocima NIN-a. Njemu na savest i čast. 

Profesor kaže da smo prezadužili državu.

 
Naši podaci i analize ukazuju da imamo pod kontrolom javni dug i rekordan iznos novca na računu. Na kraju 2012. godine učešće javnog duga  u BDP iznosilo je  52,9%, odnosno javni dug je iznosio 17,7 milijardi evra. Na kraju 2023. godine očekuje se da učešće javnog duga u BDP iznosi 52,7%, odnosno 36,4 milijardi evra. Postepeni pad racija, očekuje se i u narednim godinama, tako da bi na kraju 2026. godine učešće duga u BDP trebalo da iznosi 49% BDP. Srbija vodi jasno definisanu i odgovornu politiku upravljanja javnim dugom, koja podstiče održiv ekonomski rast zahvaljujući finansiranju brojnih infrastrukturnih projekata, uz istovremeno smanjenje njegovog učešća u BDP-u. Međunarodni monetarni fond i rejting agencije u svojim izveštajima pozitivno ocenjuju politiku upravljanja javnim dugom.
 
S obzirom da Srbija ima na računu čak 506 milijardi dinara, kao što sam već napomenuo, neto stanje javnog duga na kraju septembra 2023. godine je znatno manje i iznosilo je 30,77 milijardi evra, dok je njegovo učešće u BDP-u 44,5%.
 
Srbija je u prethodnom periodu značajno unapredila strukturu duga. Tako je prosečno vreme do dospeća duga sa 5,1 godine na kraju 2016. godine podignuto na 7,4 godine. Kod državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu je naročito evidentan rast, jer je njihova ročnost na kraju 2012. iznosila samo 1,4 godine, a na kraju septembra 2023. godine 4,2 godine. Iako veća ročnost duga sa sobom nosi manje rizike, ali nešto veće troškove servisiranja, naša zemlja je uprkos tome znatno smanjila prosečne troškove duga. Takođe je značajno smanjen i garantovani dug i rizici koje on sa sobom nosi. Garancije su pre 2015. godine izdavane u velikoj meri za likvidnost, dok se danas izdaju za infrastrukturne projekte.
 
Politika upravljanja javnim dugom je jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost kako duga, tako i javnih finansija.
 
Profesor se bavi i minusom u državnoj kasi i raznim drugim manjkovima u našoj Srbiji.

Alo

A ja ću mu reći da smo ponosni na fiskalnu konsolidaciju i kako smo držali budžetski deficit pod kontrolom. Za sledeću godinu projektovan deficit je 2,2 odsto. Visina deficita do dva odsto je čak i poželjna u ekonomskoj teoriji i praksi, u slučaju da se njime finansira rast i razvoj. Ove godine rebalansom je predviđen deficit od 2,8 odsto, te je očigledna opadajuća trajektorija u ovom makroekonomskom pokazatelju.
 
Profesor se bavi i opštim budžetskim pravilima, iako je njihovo važenje predviđeno u periodu nakon 2024. godine. Autor čak ni tu nije ostao dosledan i nije na dobar način razumeo mehanizam zakonski usvojenih  fiskalna pravila.
 
Donošenjem fiskalnih pravila krajem 2022. godine predviđena je njihova primena od 2025. godine, odnosno od budžeta za 2025. godinu. Ovaj prelazni period omogućiće da se postepenom konsolidacijom dođe do nivoa deficita predviđenih fiskalnim pravilom. Da malo pojasnimo ova odstupanja, i zašto je primena fiskalnih pravila predviđena od 2025. godine. Formulisanje novih fiskalnih pravila odvijalo se u periodima velike neizvesnosti prouzrokovane eksternim šokovima koje i sam autor navodi, a to su kovid kriza i sukob u Ukrajini, te posledično energetska kriza i inflacija. Prilikom formulisanja i razmišljanja o početku primene mora se odmeriti i period prilagođavanja.
 
Fiskalna konsolidacija velikog intenziteta u samo jednoj godini, koja bi se dogodila da je deficit od 3,2% u 2022. godini u 2023. bio više nego prepolovljen na 1,5%, bila bi kontraproduktivna i uticala bi negativno na privredni rast. 

I ovo je ključno u celom mom odgovoru: Išli smo na postepeno smanjenje deficita kako ne bi ugušili privredni rast i privredu. Velika kontrakcija oštetila bi samo građanje i kompanije. A mi to nismo mogli a ni želeli da učinimo. 

Foto: Ministarstvo finansija

I na kraju on zaboravlja jednu važnu činjenicu a to je da smo i pored rasta kamatnih stopa na svetskom finansijskom tržištu uspeli da minimiziramo uticaj globalnog rasta kamata na naš dug. Prosečno poderisana kamatna stopa je uprkos ovako intezivnom rastu stopa na tržištu ostala na stabilnom nivou i niža je u odnosu na pojedine godine, kada je situacija na tržištu bila daleko povoljnija.
 
Takođe, vodeći se najboljom praksom Republika Srbija je od decembra 2020. godine realizovala nekoliko hedžing transakcija kojim je smanjila valutni rizik i istovremeno do danas uštedela 85,7 miliona evra.
 
Javni dug je na adekvatan način strukturiran i što se tiče kreditora, gde postoji dobar balans između duga koji je ugovoren sa komercijalnim poveriocima i duga ugovorenog sa multilateralnim i bilateralnim poveriocima, kako bi se minimizirali troškovi i rizičnost portfolija.
 
I na kraju da zaključim. Nije mi bila namera da poentiram kao u šahu ili tenisu u ovoj matematičkoj i statističkoj igri, već samo da argumentovano obrazložim i objasnim ne samo njemu, već i građanima i stručnoj javnosti – za šta se borimo i koje smo rezultate postigli do sada. A oni su vidljivi na svakom koraku.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI