ALO! INTERVJU- LEGENDARNI DRAGAN DŽAJIĆ: Za Vučića sam zbog svega što je uradio za ovu zemlju!

Dovoljno je reći Dragan Džajić i svi sve znaju. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije ugostio je ekipu Alo! u prostorijama FSS nekoliko dana nakon istorijskog plasmana na Evropsko prvenstvo. S njim smo, osim o fudbalu, razgovarali i o politici, s obzirom na to da je javno podržao Aleksandra Vučića. Tema, svakako, nije manjkalo.

 Da počnemo lepom vešću: posle 24 godine, plasirali smo se na Evropsko prvenstvo u fudbalu. I to u vašem mandatu. Šta ćemo uraditi u Nemačkoj, kakve su nam šanse?

- To bih i ja želeo da istaknem, tu činjenicu da smo posle 24 godine otišli na EP, to je u ovom trenutku najvažnije. To je bio glavni cilj, to je bio prioritet kada sam izabran za predsednika FSS. Ja sam čovek koji ne voli mnogo da obećava, ali ako nešto obećam, to volim i da sprovedem. Što se tiče Nemačke, da sačekamo žreb, mada on i nije toliko bitan. Vidim da ljudi sa interesovanjem očekuju kog ćemo protivnika dobiti, međutim, mislim da ni selektor, pa ni svi mi kad bismo i sami mogli da biramo po svojoj želji, protivnike, ne bismo znali šta i kako. Svi su rivali teški, to su ekipe koje se nalaze na Evropskom prvenstvu. To smo mnogo puta iskusili, mnogo puta smo se zaigrali i gubili utakmice. Naravno, treba verovati u selektora i u sve oko njega, treba pripremiti ekipu, napraviti dobru atmosferu i maksimalno ući u svaku utakmicu, motivisano i sa željom da se pobedi.

 Da pređemo za trenutak na politiku. Podržavate Aleksandra Vučića uprkos tome što ste svesni da vas mnogi zbog toga smatraju, hajde da citiram, plaćenikom, botom, ucenjenim... Pogađaju li vas takvi napadi?

- Znate šta, pre svega nisam očekivao ovo vaše pitanje, ali odgovoriću, naravno, nemam čega da se plašim. Ja Vučića, odnosno predsednika države, poznajem godinama i da nije predsednik države, ja bih verovatno na neki način kontaktirao sa njim. Ne mogu sad reći da stalno kontaktiram, ali cenim i poštujem sve što je uradio za ovu zemlju, cenim ga i zato što voli sport i voli fudbal. To su neke stvari koje su me opredelile da budem njegov simpatizer, meni je drago i kad dođe na utakmicu i kad ga sretnem negde. Za mene je to veliko zadovoljstvo.

 Videli smo i da je opozicija kampanju počela napadima na porodicu predsednika Vučića. Kako vi to vidite?

- Ovde u Srbiji je sve dozvoljeno. Ako oni smatraju da tako treba... Mislim da to verovatno pogađa predsednika, ali to je stvar vaspitanja onih koji to rade i te kampanje. Svi znate gde ja pripadam, sportista sam, ceo život u sportu, međutim, svako u ovoj zemlji treba da zna i ko mu je predsednik i šta će raditi i za koga će da glasa. Ne sad da ja na nekog utičem sa ovog mesta, svako ima pravo da uradi najbolje što misli. To je neko moje viđenje politike i onog što se dešava. Ne volim kad nekog napadaju, ponajmanje kad je predsednik države u pitanju. Bilo je toga i ranije, to je nešto što mi se ne sviđa, na to ne mogu da utičem, mogu samo da osudim. I osuđujem.

Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan

 Vraćamo se na sportski teren. Niču novi supermoderni stadioni širom Srbije. Da li vam je puno srce zbog toga?

- Volim što je ovakva situacija u zemlji uopšte kad je u pitanju sport, ne samo fudbal. Urađeno je i puno hala. Ova tri stadiona su velelepna, u Loznici, Zaječaru i Leskovcu. To je želja naroda, tu će igrati neki mladi momci, nadam se da će uskoro nići i novi takvi objekti, mnogo ih je u planu. Znate kako, ako ljudima kažete da je zdravo da se bave sportom, treba im i omogućiti uslove.

Šta je potrebno da naši klubovi postanu konkurentni u Evropi?

- Pre svega, dobar tim, dobra atmosfera, ali i dobra materijalna situacija.

 Imali smo i ranije dobre igrače, ali je uspeh često izostajao. Da li je to možda zbog toga što atmosfera nije bila dobra?

- Sve zavisi od toga šta se očekuje. Nekad smo u nekim situacijama bili mnogo prepotentni, sebe sami više cenili nego što je bilo objektivno. Odlazili sa lažnim predosećajem, neskromno, pravili takvu atmosferu da i narod u to poveruje. Moramo biti umereni optimisti. Reprezentacija svakako ima dobre igrače, ljudi s pravom očekuju bolje rezultate, ali nemojmo se zavaravati da možemo biti prvaci Evrope ili sveta. Imali smo Katar, i tu smo se uljuljkali u preteranom optimizmu jer smo pre toga pobedili Portugaliju. Bio je to, međutim, nerealan optimizam. Desilo se šta se desilo i razočaranje je bilo veliko. Plasman na Evropski šampionat je zasad veoma lep uspeh, imamo šest meseci da se spremimo, da vidimo šta je valjalo, šta ne. Ali da prepustimo selektoru i stručnom štabu da izvuku pouke i iz dobrog i iz lošeg.

 Kada su vam ponudili mesto predsednika FSS, šta ste sebi rekli za, a šta protiv toga?

- Nisam gajio neke velike iluzije da bih morao biti predsednik FSS. Celog života sam pripadao Zvezdi, nisam ovo želeo pošto-poto. Funkcija je izazovna, lepa, nije preterano opterećenje i nešto što ne znam da radim. Pokušaću da prenesem znanje koje imam, stepenicu po stepenicu, jedno po jedno, bez velikih obećanja. Ovo je posao koji mogu korektno da obavim.

 Pričali smo nedavno vi i ja u Loznici na otvaranju stadiona koliko je za sport, ali i sve drugo bitno da Srbija ne bude samo Beograd. Tu su Niš, Kragujevac, Pirot, Zaječar, mnoga druga mesta, pa i vaš Ub...

- Ko misli da se veliki i dobri igrači rađaju samo u Beogradu? Naprotiv, rađaju se baš u sredinama koje pominjete. I drugi gradovi treba da se razvijaju, treba im omogućiti stadione, dobre terene, ali moraju tu doprinos da daju i lokalne samouprave.

Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan

Patrijarha Pavla sam upoznao u bolnici, pamtim da je obožavao štrukle sa sirom

 Kažu da ste bili bliski sa patrijarhom Pavlom, da ste mu čak slali sarme u bolnicu?

- Ne mogu baš reći da sam bio blizak sa njim u toj meri. Poznavao sam ga sticajem okolnosti. Tada sam ležao u bolnici kad sam ga upoznao, znao sam šta voli, kad je za mene stizala neka hrana, nosio sam i njemu. Rekao sam i supruzi da povede računa šta on voli. On je velika ličnost, obožavan i voljen patrijarh, drago mi je što sam ga upoznao čak i malo bliže. Često sam bio kod njega u sobi, više puta me je blagoslovio.

 A šta je posebno voleo?

- Bilo je tu više stvari, ali pamtim da je obožavao štrukle, one mekane sa sirom. To mi je ostalo u sećanju.

O hapšenju: Evo me naspram vas, živ sam i zasad zdrav

Bili ste u pritvoru, pretili su vam progonom, suđenjem, dugogodišnjom robijom. Kako ste sve to preživeli, u krajnjem slučaju, znate li sada, posle toliko godina, ko vas je uzeo na zub i zašto se sve to desilo tako kako se desilo?

- Evo vidite, ovde sam naspram vas, živ sam i zdrav, bar zasad. Ništa dalje ne bih komentarisao.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI