"RATNO SAM SIROČE, USTAŠE SU MI UBILE OCA, ANĐELKO MI JE BIO PRVI KOMŠIJA" Ovaj čovek poznaje predsednika od njegovog detinjstva

Moj vršnjak i prvi komšija iz Čipuljića je Anđelko Bata Vučić, kaže za Srpski telegraf poznati pevač Nedeljko Bilkić (82).

Decenijama je veliki prijatelj s čika Batom, kako Anđelka zovu, a za naš list priča:

- Rođen sam u Bugojnu 1941, na samom početku rata, kao najmlađi od šestoro dece. Imao sam samo dve nedelje kad su mi ustaše ubile oca. Ratno sam siroče. Kao i moj vršnjak i prvi komšija iz Čipuljića Anđelko Bata Vučić. Sin mu Aleksandar, znam ga od rođenja, izrastao je u izuzetnog intelektualca, nenadmašnog govornika, posvećenog državnika, koga uvažavaju i poštuju širom sveta. Nema mu ravna. I neka ga bog poživi, kao i njegovog oca i celu familiju. Jednom sam rekao Bati da se i ja ponosim njime, a tek on kao otac...

U IZGNANSTVU

Bilkić punih šest decenija važi za jednog od najcenjenijih pevača na Balkanu, bez ijedne mrlje u karijeri, obeleženoj antologijskim kompozicijama "Krčma u planini", "Most do moga zavičaja", "Tebi, majko, misli lete"....

Najstariji diskografski aktivni pevač na svetu, koji je nedavno promovisao novi album "Hvala bogu", nije, tvrdi, nimalo iznenađen državničkim uspehom Aleksandra Vučića niti apsolutnim poverenjem koje uživa u narodu:

- Narod je uz njega. Izgara u radu. Preporodio je Srbiju. On je već zaslužio svoje mesto u istoriji. Mene to ne čudi. Potiče iz izuzetno časne, vredne, poštene, čestite porodice. Anđelko i ja smo isto godište, stariji sam tek nekoliko meseci. Ja sam rođen u martu, a Bata u oktobru, ali u izgnanstvu u Srbiji. Tek kad se završio rat, vratili su se i nastavili smo život u našem Čipuljiću.

Osim što su odrastali zajedno, za ceo život ih je spojila ista tragedija: gubitak oca. 

- Išli smo zajedno u školu, igrali fudbal, družili se kao deca, odlazili u bioskop... Onda sam otišao u Kragujevac da se školujem, u srednju tehničku školu, pa smo se viđali preko leta i zime, na raspustima. On je u Bugojnu završio srednju ekonomsku školu. A onda smo otišli za Beograd, gde je on završio Ekonomski, a ja Mašinski fakultet. Mada su nam se putevi razilazili, počeo sam uveliko da pevam i po svetu, a on se bavio svojim poslom, odgovornim dužnostima, uvek smo se viđali. Ja sam 1982. otišao da živim u Kanadu. Tamo su mi i sinovi s porodicama. Međutim, redovno bismo se čuli i družili. Čak je i njegova sestra od strica udata za mog rođenog brata. Tako da smo i doslovno porodični prijatelji.

"KRČMA U PLANINI"

Aleksandrovom uspehu se, naglašava, divi:

- Teško je brinuti o porodici, a kamoli voditi zemlju. Udaraju, podmeću sa svih strana. A tek napadi na familiju, ne znam da li to igde ima u svetu. Da mene tako napadaju, iako imam 82 godine, sigurno bih se potukao s njima. Izmlatio bih nekoga! Ne bih im dozvolio... Toliko mi to smeta. Star sam, ali i u ovim godinama bih se branio. Kod nas je majka svetinja! Možda je za neke opsovati nekom mater kao uzrečica, međutim, nama je to poziv na boj. Jednom sam rekao Anđelku: "Funkcija predsednika nije lična, već državna, svih nas. Napad na predsednika je napad na državu, na nas." A on mi kaže: "Nedo, znaš li ti za Trampa, svašta pričaju o njemu." I tako, razumeli smo se... Tramp je tad bio predsednik SAD. Aleksandar u sebi ima snage i narod je uz njega, sve će izdržati!

On e pevao mnogim predsednicima, nekoliko puta Josipu Brozu Titu, pa mu je Aleksandar, priča, u šali zamerio što samo njemu nije:

- Odgovorio sam mu, šaleći se, da ću mu pevati i kad se Vukan bude ženio. Tom prilikom pevao bih mu "Veseli se, srce moje, ženim sina svoga", a njemu lično "Krčmu u planini".

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI