"IZNUĐENA, ALI MUDRA ODLUKA" Ristić: 9. januar je praznik svih Srba, bez obzira s koje su strane Drine

Istoričar Dejan Ristić je u Jutarnjem programu izjavio da je Dan Srpske za sve Srbe, bez obzira da li su sa jedne ili druge strane Drine, jedan od najznačajnijih događaja savremene nacionalne istorije.

Reč je o događaju koji predstavlja početak političke, identitetske, kulturološke i svake druge borbe srpskog naroda za svoju samostojnost i pravo da postoji na tim istorijskim područjima današnje Bosne i Hercegovine, objašnjava direktor Muzeja žrtava genocida.

Ristić objašnjava da je reč o događaju koji se mora staviti u širi istorijski kontekst 20. veka.

"Pre svega mislim na genocid koji je počinjen nad Srbima, na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, na period socijalističke Jugoslavije i na čitav niz istorijskih procesa u drugoj polovini 20. veka. Ti događaji, nažalost, vodili su raspadu Jugoslavije, ali i da srpski narod, upravo poučen tim tragičnim iskustvima iz prethodnih decenija, ovaj put bude spremniji da se odbrani, da uoči opasnost koja sledi i da stvori jedan politički entitet, državotvorni entitet koji može da garantuje bezbednost", navodi Ristić.

"Stvaranje RS – iznuđena, ali neophodna i mudra odluka"

Ristić vidi budućnost Republike Srpske prosperitetnu i naprednu. "Srpska je prostor koji treba da se razvija, ne samo u političkom i privrednom, već i u kulturnom, identitetskom polju. Republika Srpska je deo našeg etničkog prostora već čitav niz vekova i prostor koji, na neki način, svi zajedno treba da imamo u svom poimanju srpskog etničkog prostora. Ne govorim o državnim granicama, o promenama državnih granica – govorim o identitetskom prostoru", napominje Ristić.

"Shvatimo da je Drina na neki način kičma srpskog etničkog prostora, geografski posmatrano, kulturološki, identitetski, verski, na koji god želite način." kaže Ristić i dodaje da je Drina prirodna spojnica levog i desnog "plućnog krila" srpskog etničkog prostora.

Srpski poslanici proglasili su 9. januara 1992. godine Republiku Srpsku kao odgovor na tadašnju nameru muslimana (sada Bošnjaka) i Hrvata da se izdvoje iz sastava Socijalističke federativne republike Jugoslavije.

"Nije se moglo očekivati da će Srbi, koji su preživeli genocid i njihova deca mirno gledati na povampirenje određenih ideologija i težnji da se opet obračunava sa srpskim etničkim korpusom, sa pravoslavnom verom na tim istim prostorima gde je taj obračun od 1941. do 1945. poprimio sve elemente genocida", kaže Ristić i ocenjuje da je odluka o stvaranju Republike Srpske bila iznuđena, ali neophodna i mudra odluka.

"Selektivna pravda Haškog suda dolila ulje na vatru"

Ristić se osvrnuo na suđenja pred Haškim tribunalom i ocenio da je taj sud doneo selektivnu pravdu i time "dolio ulje na vatru".

"Nažalost, umesto da donese pravdu, doneo je selektivnu pravdu na ove prostore i dolio dodatno ulje na vatru svojim selektivnim pristupom u odnosu na tragična dešavanja koja su se dešavala tokom ratova za Jugoslaviju", smatra Ristić.

Podseća da su slučajevi Nasera Orića i Anta Gotovine primeri selektivne pravde Haškog tribunala, gde se očigledno radi o notornim ratnim zločincima.

"Slektivna pravda predstavlja novo zrno potencijalnog nasilja koje je zasejano u ove prostore. Pod izgovorom, mi smo došli da vam podelimo pravdu, zato što vi to ne možete da uradite, a onda je ta pravda bila strogo politički motivisana i imala cilj", objašnjava istoričar.

"Neutemeljen paralelizam između RS i KiM"

Ristić je siguran da su dešavanja na Kosovu i Metohiji otežavajuća okolnost kada se govori o Republici Srpskoj.

"Tu se vidi da deo međunarodne zajednice, posebno zapadne, pokušava da uspostavi nekakav paralelizam, neutemeljen u stvarnosti, između Kosova i Metohije i Republike Srpske", objašnjava Ristić i dodaje da se javlja pitanje Zajednice srpskih opština, koje je vrlo delikatno.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI