JADRANKA MI NIJE DALA BROJ TELEFONA Šešelj o supruzi: Uhvatila me je u zasedu!

U velikom intervjuu za Alo!, Šešelj je govorio o brojnim momentima iz privatnog života, što možete videti na ovom linku.

Brak je već dugo godinama sa Jadrankom. Je li tako? Hoćeš da kažeš predugo?

- Ne, neću to reći. Lepo je videti da neki brak traje.

Možda pitaš nju, pa ona bi sigurno rekla da je predugo.

- S obzirom na to da ostaje u tom braku, dobro joj je. Ne sumnjam da joj je dobro.

Kako ste se upoznali?

- Pa bila je neka zaseda, koju sam ja tek kasnije shvatio.

Ona postavila Vama zasedu?

- Da. Aha. 1991. godine, prvi dan sajma knjiga. Miroslav Dereta, privatni izdavač, angažovao je Nadu Bojić, ona je jedan značajan publicista, istaknuti publicista, da napiše knjigu o meni pod naslovom "Ko ste vi, Vojislave Šešelju?" Knjiga intervjua da bude. I to veče, na dan otvaranja, on je zakazao jednu večeru gde ću se upoznati sa Nadom Bojić, sa još nekim intelektualcima, kojima je on izdavač i tako dalje. I ja sam obišao ceo sajam, i negde pred krajem sajma, negde pre osam sati, došao sam na njegov štand. I vidim jedna lepa devojka, zgodna crnka, zagledala se u knjige, kao da ne može bez knjiga da živi.

I ja se zainteresujem, priđem i počnem onako pomalo da dobacujem, pomalo šeretski, pa da se šalim. Pa kao preporučujem joj naslove, pa tražim da ona meni preporuči neki, ona se pomalo osmehne i nastavi da gleda knjige. I dolazi Dereta, i on nas upoznaje. Kaže se da smo već upoznali, nismo, kaže, i on nas upoznaje. Ovo je Jadranka, ovo je Vojislav. Kao ona mene ne zna, a znala me.

I odemo mi na tu večeru, on je postavio da sedi pored mene. I to veče sam je vozio kući, prolazio kroz terene svetla, baš se onako pokazivao kabadahija. Ona se sva uplašila. Dovezao sam je do kuće i ne da mi broj telefona. I onda Nada Bojić počela sa mnom da radi taj intervju u njenom stanu. To je bilo.

Ja sam tamo dolazio više dana. I tamo se ponekad pojavljivao jedan Nadin prijatelj, koji se ispostavio da je i Jadrankin prijatelj, a radio je u prosveti. I on mi jednom donese Jadrankin broj telefona. Šta je to? Jadrankin broj telefona. Jel ti ona to dala? Ma kaže, ja ću se praviti da nije, ali da znaš da jeste. Jao, i veliki joj prijatelj. Da, onda da je zato. I eto, ja joj se javim, počešmo da izlazimo.

Vodio sam je i u Španiju u januaru 1992. Kad nas je pozvao onaj princ Aleksej II. Andžujski, koji se predstavljao i kao Nemanjić, i kao Dolgoruki, i kao Romanovi i tako dalje. Ali onaj Antić, Rade Antić, on je bio vlasnik lista On, koji je izlazio nekoliko godina. On je finansirao celi put i dogovorili smo da mi štampa sve plakate za predizbornu kampanju koja je bila za maj mesec već predviđena. I da će jedan taj celi broj lista onda posvetiti meni, da će u njemu Olivera Miletović objaviti veliki intervju sa mnom. I to je već za mene bio dovoljan motiv da ja odem. I kad smo se vratili, ja je dovedem mojoj kući.

To je bilo negde predveče, moja majka je u kućici bila i kažem majci: "Ovo je Jadranka. Nije imala gde noćas da spava, pa sam je ja doveo ovde."

Jadranka u zemlju da propadne?

- Kako ne? Ali eto, bio sam spreman tako na te štosove. A možda je to najviše upalilo, ko zna?

I traje to još uvek, da ne kvarimo.

- Da sam bio neki svileni i neki, verovatno... Digla bi ruke. Pa da.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI