ŠEŠELJ PROGOVORIO O NAJTEŽEM PERIODU U ŽIVOTU Počeo sam pri kraju da doživljavam i halucinacije

- Koje se lekcije nauče, kad je čovek tako... Uči se tamo svašta. I u zatvoru su ljudi. Ljudi iz raznih socijalnih struktura, ljudi različitih životnih sudbina. U zatvorima je mnogo sirotinje, u našim zatvorima pogotovo. Ima i krvoprolićnih ubica, naravno. Te ubice se u principu najgore ponašaju u zatvoru. Dodvoravaju se zatvorskoj upravi i spremni su da cinkare druge kako bi bar malo smanjili svoju robiju. Obično su im tada robije bile 15-20 godina. Ima i dosta narkomana. Kad se malo oslobode droge, oni izgledaju sasvim normalni, ali treba da prođe neki vremenski period. Kad nemaju drogu pa da se očiste, pa da nemaju te posledice narkomanske krize, onda su sasvim normalni ljudi. Šta ih natera čim izađu iz zatvora da se dalje daju drogi, to je za mene tajanstveno. Dakle, u zatvoru se mnogo toga nauči. Ja sam u zatvoru pravio razne što bi pokojni Rajko Petrović Nogo bio rekao komedija. Na primer, ja sam šesti po meseci proveo sa samicama. Tri puta po petnaest dana, pa onda mesec dana nisam hteo ništa da radim. I svaki put se vratim iz samice, budem dva, tri dana, nekad samo jedan dan, u prijemno-otpustnom odeljenju, taj tzv. karantin. I opet me vrate u samici. I svaki put me izvode pred upravnika. Zaista su mi neki lagan posao odredili tamo da radim na nekim kontaktima. I jednom upravnik kaže, pa što nećeš da radiš? Kaže, ovde na kontaktima se najbolje zarađuje. Neki po milion dinara mesečno zarade. Kažem, upravniče, nisam ja došao na robiju da se obogatim, da radim i zaradim muški. Pa onda drugi put, opet tako nešto, pa mi odredi, opet mesec dana ja kažem: "Ni kad sledeći put dođem u zatvor, ni onda neću hteti da radim." Pa mu onda jednom kažem, videćeš ti jednog dana neki Fadil Lipničević. Videćeš ti jednog dana, kad se zamene naše uloge. Tebi će biti još gore nego što je meni. I tako. Šta ću s tim? Jače od mene - rekao je predsednik SRS.

Foto: Alo!

 

Samica je jedna od najtežih životnih iskustava, kaže Šešelj.

- Šesti po meseci sam proveo u samici. Počeo sam pri kraju da doživljavam i slušne halucinacije. Kad je dolazio psihijatar, rekao mi je da to nije bolest, da je to sasvim normalno posle toliko vremena u samici. I da to prestaje prestankom samice. I poremetio mi se san i šta ja znam, i mislim da je on insistirao kod upravnika da se prekine to mučenje. Jer on nije mogao toliko dugo da me drži u samici. Po zakonu samica je mogla biti samo mesec dana. A kad je teža kazna od samice, onda je to najmanje tri meseca izolacije, ali tamo su uslovi mnogo blaži. Možda se čita, možda se piše, pušači mogu da puše i tako dalje. A u samici je sve uskraćeno. Ja sam tražio izolaciju, ali nisu dali - kazao nam je Vojislav Šešelj u emisiji „U ringu“.

.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI