POSLANICA BUNDESTAGA OŠTRO Zapad traži prevaru, "izborne neregularnosti" su samo izgovor, a meta - politika Beograda

Navodeći da je predsednik nevladine organizacija Crta Raša Nedeljkov na javnom sastanku Evropskog komiteta u nemačkom Bundestagu prošle srede, rekao da bi parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji morali da se ponove, da je njegova organizacija identifikovala "sistematsku zloupotrebu državnih institucija i zakona", te da je vladajuća SNS "dobila daleko više medijskog vremena od opozicije, uz je značajan pritisak na birače i članove javne uprave", Nastić konstatuje da su ga u tome posebno podržali članovi "Alijanse 90/Zeleni"

"Međutim, nisu pružili nikakve dokaze o navodnoj ’masovnoj izbornoj prevari’ (poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon-Taubadel) ili o ’napadima na nacionalne izborne posmatrače’ (poslanik Boris Mijatović) ", primećuje Nastić.

Navodi i da je zajednička posmatračka misija Oebsove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (Odihr), Parlamentarne skupštine Oebsa, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta takođe kritikovala sprovođenje izbora, ali je, dodaje, okvirne uslove opisala kao dovoljne za održavanje demokratskih izbora.

Postojale su političke alternative i sloboda izražavanja i okupljanja su generalno poštovani.

Za razliku od opozicione liste Srbija protiv nasilja, nemačkih Zelenih ili Crta, posmatračka misija nije imala zahtev za ponavljanje izbora, podsetila je Nastić.

" Da bi se razumelo vredi pogledati ko su partneri organizacije Crta, koji su navedeni na njenom sajtu. Oni se protežu od zapadnih ambasada, uključujući francusku, nemačku i britansku, preko Fondacije Fridrih Nauman do relevantnih organizacija poznatih po podršci projektima promene režima kao što su Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy), USAID ili Fond braće Rokfeler. To što Srbija ne učestvuje ni u sankcijama Rusiji, ni u isporuci oružja Ukrajini ne odgovara nekim državama, baš kao ni bliski odnosi Beograda sa Ruskom Federacijom i Kinom. To se ponovo pokazalo nedavno kada je govor predsednika Vučića na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u kome je istakao značaj kineskih investicija za njegovu zemlju, izazvao oštre kritike na ’Zapadu koji se zalaže za vrednosti’", naglasila je ona.

Napominje da je oko 80 odsto stanovništva Srbije protiv potčinjavanja diktatu EU i SAD, odbija priznanje Kosova, koje se otcepilo 2008. nakon NATO bombardovanja 1999. godine, i ne želi da uđe u Nato, kao i da rezultati izbora od 17. decembra prilično tačno odražavaju javno mnjenje.

"Pošto to ne priznaju, demonstranti iz opozicione koalicije Srbija protiv nasilja upali su 24. decembra u zgradu Skupštine grada Beograda. Vučić je govorio o ’obojenog revoluciji’, na koju su ga srpske i ruske tajne službe unapred upozoravale. Pozivi na ’srpski Majdan’ u zapadnim prestonicama već su postojali u maju, kada je prozapadna opozicija iskoristila dve tragedije kao priliku za masovne demonstracije tražeći Vučićevu ostavku", podsetila je nemačka poslanica.

Uprkos široko rasprostranjenim kritikama njegovog stila upravljanja i široke moći, opozicioni s avez Srbija protiv nasilja, koji ima za cilj da se zemlja pridruži Nato, uspeo je da postane druga najjača snaga sa 65 mandata 17. decembra, navela je Nastić, dodajući da je lista predsednika Vučića osvojila apsolutnu većinu sa 129 od 250 mandata, dok je njen dugogodišnji koalicioni partner Socijalistička partija Srbije (SPS) ostvarila istorijski loš rezultat sa 18 mandata.

"Izborni rezultat pokazuje da je promena smera u Srbiji kroz izbore malo verovatna u doglednoj budućnosti. Jedina opcija za Vučićeve protivnike ostaje – kao i 2000. godine, kada je Slobodan Milošević i posle rata bio na vlasti – promena režima promovisana i finansirana spolja", uverena je  Nastić.

Primećuje i da je uticaj Zapada evidentan ne samo u samoj Srbiji, već – pored područja naseljenih Srbima na Kosovu – i u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini za koje je Beograd po međunarodnom pravu garant.

Ističe da preko visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita, Zapad na "neokolonijalan način" pokušava da sprovede ustavne promene i reforme izbornog zakona koje dekretima favorizuju pojedine grupe.

"Istina, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je pod istragom za nepotizam i korupciju koja je rasprostranjena u svim entitetima zemlje i meta je kritike. To što pojedini političari iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) traže da ga visoki predstavnik zbaci sa funkcije predstavlja očigledan pokušaj neprimerenog uticaja. U međuvremenu, isti ti političari se upadljivo suzdržavaju od kritika kada je se otrkije u Nemačkoj veoma problematična povezanost Roberta Habeka i Patrika Grajhena", konstatovala je ona.

Nastić je podsetila da se nemačka vojska, Bundesver, vratila 2022. godine u misiju za "stabilizaciju" BiH Eufor/Althea, koju od 2004. vodi EU, odakle se povukla pre deset godina.

"Primarni cilj operacije nije bezbednost ljudi u jugoistočnoj Evropi. Umesto toga, ovde se radi i o potiskivanju ruskog i kineskog uticaja i na taj način postizanju opipljivih geopolitičkih ciljeva", zaključila je ona.

"Junge Velt" je, pojašnjavajući situaciju u regionu, podsetio da su SAD najavile da će Prištini isporučiti 247 protivtenkovskih projektila FGM-148 "Džavelin", kako bi podržale transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku.

"Ono što upada u oči je da obećani broj raketa tačno odgovara broju tenkova M-84 i T-72 kojima raspolaže Vojska Srbije. Ministar odbrane Srbije i lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević govorio je o direktnoj pretnji Srbiji povodom isporuke koju je potvrdio američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i upozorio Zapad na ponovnu eskalaciju beogradskog sukoba i Prištine", dodaje list.

Ukazuje i da su Nemačka i Turska takođe uključene u naoružavanje vojske, koja se "uglavnom sastoji od bivših terorista OVK".

"Kosovskim bezbednosnim snagama u prošlosti su predati turski oklopni transporteri i dronovi, nemačka pešadijska oprema i američki bacači granata. Za Vladu Srbije, osnivanje kosovske vojske predstavlja kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine. Ona je zahtevala demilitarizaciju Kosova i da tadašnje strane u sukobu polože oružje i prekinu neprijateljstva. Ipak, na Kosovu se sada čak raspravlja o uvođenju obaveznog vojnog roka", dodaje "Junge Velt".

Uz konstataciju da Priština sve više šalje policijske i vojne jedinice u srpske enklave, koje preduzimaju nasilne akcije protiv pripadnika srpske manjine, podsećaju na slučaj ranjavanja srpskih mladića na Badnji dan 2023.

"Posebno zastrašujući primer bilo je pucanje u 11-godišnjaka i 21-godišnjaka od strane oficira KBS koji nije bio na dužnosti na pravoslavni Božić pre godinu dana. Počiniocu je određen samo kućni pritvor, koji je posle kratkog vremena ponovo ukinut", ukazuje "Junge Velt".

Junge Velt

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI