Matanović: Sretenje pokazuje iskonsku težnju srpskog naroda da pobedi porobljivače

Kolumnu vam prenosimo u celosti:

Sretenje je stari hrišćanski praznik i ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima. U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Sretenje je i susret Srbije sa slobodom i državnošću.

Srbija slavi svoj Dan državnosti 15. februara. Srpska revolucija, period oslobođenja od Turaka i postepene izgradnje državnosti, omeđena je 1804. i 1835. godinom. Na Sretenje 14. februara 1804. Karađorđe Petrović je u Orašcu izabran za vođu bune protiv turske uprave u Srbiji. Istog dana, 1835, svečano je proglašen prvi ustav moderne Srbije, nazvan Sretenjskim ustavom. Više je nego simbolična podudarnost da su se u istom prazniku srela dva tako kolosalna događaja.

Srpska država, koja je poslednja na Balkanu pala pod tursku vlast, prva je pokrenula nacionalne revolucije i oslobodilačke ratove. Karađorđev podvig iz 1804. pokazao je da je u srpskom narodu ideja slobode uvek prisutna. Borba da se vaskrsne srpska država bila je junačka i vizionarska. Oživela je kontinuitet i sa srednjovekovnom državom i unela njene relikvije u temelje ustanka. Iskovano je i savezništvo sa carskom Rusijom, čime je trasiran i dalji put traženja zaštitnika. Ali, borba za slobodu ujedno je bila neodvojiva i od izgradnje institucija: usred velikih bitaka ustanovljena je skupština, uređivano je zakonodavstvo, udarani su temelji univerziteta. U borbi nisu važila dvostruka pravila – pošto se ogrešio o zakone, Karađorđe je i rođenog brata priveo vešalima. Po tome je Srpska revolucija, kako će je prvi nazvati nemački istoričar Ranke, bila i surova i veličanstvena.

Karađorđeva borba često se upoređivala sa borbom Miloša Obrenovića. Međutim, pogled sa distance od preko dva veka ukazuje da je san i jednog i drugog bio isti: slobodna i nezavisna Srbija. U njoj se Miloševa diplomatska borba oslanjala na Karađorđeve ratne tekovine. Ostale su zapisane Miloševe mudre reči turskom paši Marašliji, pošto ga je prvo ranio, pa onda pregovarao sa njim: ’’Ja ranio, ja ću ti sada rane pozlatiti.’’ I Miloš je od 1815. ratovao, pa pregovarao.

Na Sretenje 1835. pod Milošem je donesen jedan od najmodernijih ustava te epohe, pisan po ugledu na liberalna ustavna rešenja iz Francuske i Belgije. On je ograničio kneževu moć, a precizno je predviđena i podela vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu. Desilo se to tek nekoliko meseci pre konačnog ukidanja feudalizma u Srbiji, kada je u još uvek vazalnoj Kneževini stvorena zemlja slobodnih seljaka.

Sretenjski ustav, ipak, nije zaživeo. Prepoznat kao liberalan i potencijalno revolucionaran dokument, bio je napadan i od Turske i od Austrije i od Rusije. ’’Velike’’ je posebno iritiralo to što su ustavom bili predviđeni i zastava i grb Srbije, što jednoj vazalnoj državi nije bilo dopušteno. Štampa na nemačkom jeziku je ocenjivala da ’’za Srbiju nisu slobodoumne uredbe’’. Pod pritiscima spolja, knez Miloš je ubrzo morao da suspenduje ustav.

Godine 1813, kada je Karađorđev ustanak slaman, na obali Save sakupio se zbeg nemoćnih. Desetine devojaka potom su skočile u reku birajući smrt ne bi li sačuvale svoju žensku čast pred nadirućim Turcima. Dva veka kasnije, nedaleko od tog mesta, nalazi se manastir Grabovac. U njemu se poje u slavu predaka, ali i moli za zdravlje potomaka.

Sretenje pokazuje iskonsku težnju srpskog naroda da pobedi porobljivače. Težnju da se odbrani svoj rod, vera i nacionalni identitet.

Zato je priča o Srpskoj revoluciji i Sretenjskom ustavu aktuelna, jer govori i o želji srpskog naroda da ostane samostalan u odnosu na velike sile. Želje Srbije identične su i danas. Da Srbija u svojim temeljima objedini najbolje i od Karađorđevog i od Miloševog sretenjskog podviga. Da Srbija sačuva samostalnost i slobodu.

Zato su tako strahoviti pritisci i napadi inostranih i domaćih antisrba. Nezavisna i ekonomski jaka Srbija za njih je remetilački faktor. Današnja Srbija mira i napretka za njih je opasna i nepremostiva prepreka.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI