POBEDIĆEMO U BEOGRADU JOŠ UBEDLJIVIJE KUKAVICE KOJE NAPADAJU ŽENE S LEĐA Veliki intervju Darka Glišića za Alo!

PIŠE: BOJANA PAUNOVIĆ

 Ovaj razgovor vodimo u turbulentno vreme. Aktiviste SNS napadaju po ulicama, opozicija traži prelaznu vladu i dva ministarstva... Kako vi vidite situaciju u Srbiji, hoćemo li, nedajbože, međusobno zaratiti?

- Što se tiče vašeg pitanja, da odmah jednu stvar raščistimo, nikakvih prelaznih ili ne znam kakvih izmišljenih vlada neće biti. U Srbiji mogu da budu samo one vlade koje je narod izabrao i podržao na izborima. A narod se na izborima 17. decembra opredelio za jednu jasnu politiku, koja je bila odslikavana kroz našu listu, koju je predvodio predsednik Aleksandar Vučić i tu više nema nikakve dileme. Lista koja je dobila većinsko poverenje građana Srbije zajedno sa svojim koalicionim partnerima, sa svima koji budu želeli da dele naš program i naše vrednosti formiraće vladu i nikakve prelazne, neprelazne, privremene, neprivremene vlade ne dolaze u obzir, jer to bi značilo razgradnju ove zemlje, to bi značilo decenijski korak unazad za budućnost građana ove zemlje i mi se sa državom i sa građanima ove države nećemo igrati. Oko toga ne postoje nikakve dileme.

Kada se priča o nasilju koje ispoljavaju, to je logična posledica svega onoga što govore. Jer, oni kroz svoje govore podstiču nasilje, navode ljude da kroz nasilje izražavaju neko svoje političko nezadovoljstvo ili neki politički stav i okupljaju takve ljude oko sebe. Da vas podsetim, tih izjava u poslednjih nekoliko godina bilo je toliko da bi nam trebali dani i dani da ih sve ponovimo. Od toga da će predsedniku dete da zatvore u šaht, da će brata da mu obese, da će njega da ubiju, da će roditelje da mu uklone, likvidiraju. Pa će onda sve ostale koje su pominjali, koji su bliski predsedniku Srbije, takođe da izvode na vešala i ne znam više šta da im rade. Tako su pripremali one koji su njihove pristalice i koji bi se odazvali jednom takvom govoru mržnje, da ih uvedu u nasilje koje bi rezultiralo napadima na ljude koji ne rade ništa drugo do podržavaju svog predsednika i politiku koju on zastupa. I to što se desilo ovim ženama govori još nekoliko stvari. To prvo govori o njihovom kukavičluku. Sam podatak da su napali i sa leđa udarili jednu ženu dovoljno govori o tome o kakvim se kukavicama radi. Druga vrlo bitna stvar je da to jeste i definitivno i nedvosmisleno rezultat njihove neodgovorne politike, neodgovornog ponašanja i govora mržnje koji propagiraju godinama. I vrhunac njihovog licemerja je taj da oni sebe zovu "Srbija protiv nasilja". Prosto čovek ne zna šta više da kaže kao komentar. Da neko ko poziva na nasilje, ko prebija, ko deli ljude, ko podstiče na nasilje sebe nazove listom "Srbija protiv nasilja". Pa evo, jedva čekam prve sledeće izbore da vidim šta građani misle o tome. 

 Prvi sledeći izbori su u Beogradu 2. juna. Kakve rezultate SNS očekuje?

- Očekujemo bolji rezultat. Za razliku od njih mi se ne bavimo glupostima. Mi smo izanalizirali gde smo pogrešili i gde smo eventualno napravili neki propust. Trudimo se da to ispravimo. Vrlo smo samokritični prema sebi, prema našim ljudima s kojima smo radili. Gledamo da svako od nas, počev od mene, pa nadalje u lancu naših aktivista, otkloni greške koje smo imali i da uradimo sve da nekim svojim lošim postupkom ili nekom svojom neodmerenom izjavom ili nekom lošom aktivnošću ne urušimo dobru politiku koja je vođena u Beogradu i ugled predsednika Republike. Dakle, da te greške koje su nastajale u nekom prethodnom periodu ispravimo i da na ove izbore izađemo što snažniji, što organizovaniji i da na njima ostvarimo što ubedljiviju pobedu. To je naš cilj. 

Foto: Massnori Josida

 Očekuje nas, osim beogradskih, i veliki broj lokalnih izbora. Pošto i vi dolazite sa lokala, kakve tu rezultate očekujete i šta je najvažnije da bi se uspelo u politici na lokalu?

- Da bi se uspelo u politici na lokalu, najvažnije je da ne izgubite kontakt sa ljudima sa kojima živite i s kojima delite isti prostor. Dakle, sa vašim komšijama, sa ljudima iz vaše ulice, iz vaše opštine, sa ljudima iz sela iz kog ste ili iz kog su vam roditelji. Ili, nevezano za to, sa ljudima sa teritorije vaše opštine. Morate da imate kontakt, morate da razgovarate, morate da se poznajete, morate da saslušate. Morate nekada da istrpite kritiku, morate nekada da razumete nečiju potrebu da se nekom izjada, pa i da mu neko bude kriv. Pa neka bude predsednik opštine, to nije sporno. Morate da imate taj osećaj da se sa ljudima mora razgovarati, da se od njih ne sme skrivati, bežati i to je jedna od, rekao bih, bazičnih stvari za ljude koji žele da budu na čelu neke opštine ili grada. Na to se nadograđuju rezultati i rad. Dakle, osim tog razumevanja prema ljudima, vi onda morate i neke rezultate da isporučite, morate neki put da uradite, morate neki vodovod da uradite, morate da obezbedite neku investiciju, da obezbedite dečja igrališta, napravite uslove za dobro obrazovanje, mora da bude dovoljno mesta u vrtiću, morate napraviti neke sadržaje za mlade i za starije u toj opštini. To su poslovi koje građani nagrade ili ne nagrade na izborima.

Biće izbori u blizu 90 opština, videćemo tačno koliko. I to će biti izbori koji će biti održani nakon beogradskih junskih izbora i na njima očekujemo ono što smo ostvarili u decembru 2023, kada smo, podsetiću vas, pobedili na parlamentarnim izborima, na pokrajinskim izborima i kada smo pobedili u 65 od 66 jedinica lokalnih samoprava. U Novom Pazaru pobedio je naš koalicioni partner Rasim Ljajić, sa kojom smo zajedno napravili većinu u tom gradu. U ovih ostalih 65, u 54 smo sami smo imali većinu da formiramo vlast, ali smo naravno uzimali što širi zahvat, ako se to tako može reći, da imamo što širu podršku unutar lokalnih skupština. Od ovih preostalih 11, u 10 smo formirali sa našim koalicionim partnerima većinu, a u Beogradu te većine nije bilo, iako smo pobedili na izborima i imali izraženu podršku nekih 57-58 gradskih odbornika. Međutim, smatrali smo da ta većina nema pun legitimitet, imala je delimični, jer prvi sa liste koja bi nas podržala je želeo da pruži podršku, i on kao prvi na listi, kao nosilac te liste, ima legitimitet da može da kaže da stupa u dogovore za formiranje većine, ali ona nije imala, da tako kažemo, do kraja svoj legitimitet. Naime, smatrali smo da i onaj čije ime je bilo u nazivu liste treba da pruži tu saglasnost, a pošto te saglasnosti nije bilo, odlučili smo se da idemo na nove izbore. Naglašavam, na nove izbore, dakle to nisu nikakvi ponovljeni izbori, jer su izbori koji su održani u Beogradu 17. decembra bili pošteni, čisti kao suza, bez primedbi u zapisnicima. Bila je to jasna pobjeda naše liste, ali nedovoljna u smislu da možemo da formiramo većinu, pa ćemo da vidimo šta će sad da kažu građani. Ja se nadam, kada uzmem sve ovo u obzir, da će doneti jednu kristalno jasnu odluku i da će nakon toga moći brzo da se formira gradska vlast i da se izabere gradonačelnik. 

 Jedan ste od najbližih saradnika predsednika Vučića. Kada ste se uopšte vas dvojica upoznali?

- Uh, to je davno bilo. To su neke privatne stvari, koje ne bih delio za javnost, ali znamo se gotovo 30 godina. 

 Poznati ste kao neko ko je oštar na jeziku. Često niste štedeli reči kritike na račun nekih bivših funkcionera, pa i ministara SNS, od kojih je većina u međuvremenu napustila stranku. Da li vam je nekad zamereno na tome?

- Pa ne, evo sad pokušavam da se prisetim. Imao sam jednu oštriju izjavu, tada mi je predsednik zamerio. To je bilo kada sam se pokojnom Milutinu Mrkonjiću nešto oštrije obratio u jednoj javnoj polemici. Žao mi je zbog toga. I predsednik me je javno ukorio. Što se tiče stranačkih kolega, sami ste rekli da oni koje sam kritikovao više nisu unutar stranke, što znači da je kritika bila ispravna, ali očigledno nije bila delotvorna, jer su oni nastavili po starom, pa zbog toga više nisu deo našeg tima. Nemam problem da kažem u lice svakome šta mislim. Nemam nikakvu hipoteku na glavi, ne radim ovo ni iz kakvog interesa, ne zanima me nikakva javna funkcija, ne jurim ništa, ne kukumavčim da budem ministar i na nekoj visokoj državnoj funkciji. Uopšte me to ne zanima, zanima me da stranka funkcioniše, zanima me da stranka dobro radi, da se organizacija ove stranke podiže svaki put na sve viši i viši nivo, zanima me da smo što brojniji što se tiče članstva, posebno u smislu kvalitetnih kadrova, zanima me da nam priđe što više ljudi, zanima me što bolji izborni rezultat. To su moja jedina interesovanja i zbog toga mogu svakom da kažem onako kako ja mislim da jeste. Ako sam nekada možda bio preoštar, žao mi je, ali to su bila moja mišljenja i moji stavori. 

 Pomenuli ste da je vrlo važno razgovarati sa svakim čovekom. Takođe, u jednom od prethodnih odgovora ste rekli da je važno misliti o svakom koraku, ne obrukati ni predsednika ni ime stranke. Međutim, predsednik Vučić je nedavno zamolio, kako je rekao, funkcionere stranke da se više posvete običnim ljudima. Kakve su reakcije na taj poziv i kakve će posledice snositi oni koji se ogluše o njega? 

- Ja se nadam da su to ljudi razumeli. Ja dolazim iz malog mesta u kome živim od rođenja, ja od prvog dana svog života nisam menjao prebivalište. Moja adresa je ista od dana kad sam došao na ovaj svet do dana današnjeg. I mene bi lično bilo sramota kada bih kao predsednik Izvršnog odbora došao i rekao pa dobro, ja sam imao, ne znam 35-40%, izgubio sam na svom biračkom mestu ili na biračkom mestu gde su mi roditelji. To bi za mene značilo da nisam dostojan ovog mesta i sam bih podneo ostavku, ne bi morao niko da me na to tera. Ja apelujem na ljude da pođu od sebe, da pođu od svojih komšija i da onda na tome grade svoju snagu. Ne na priči, ne na lobiranju, ne na tome kako smo se obukli, kako smo se očešljali, kakav auto vozimo ili ne znam šta, već na tome koliko nas naše komšije cene. Na mom biračkom mestu, tamo gde ja glasam, imali smo 69% podrške našoj listi. Ja nisam dakle pokvario svojim lošim ugledom, neradom ili nečinjenjem rezultat naše liste. Evo, bili ste u selu Pambukovica kad smo pre nekoliko dana tamo išli, odatle je moja majka i tu je naša lista imala još više glasova, čak 81%. I sad je u kući malo natezanje da je mama imala više podrške na svom biračkom mestu nego otac. Pa je obećan revanš na prvim narednim izborima. Tako da je u opštini u kojoj živim bila dvotrećinska podrška. Da nije tako ja ne bih imao kredibilitet, moralno pravo da bilo kome u stranci kažem moraš bolje da radiš ili nisi ispravan, nisi dostojan, ne možeš da izneseš tu težinu koja je potrebna jednoj stranci koja je na ovom nivou na kojem je SNS. Ako ja to nisam u svom komšiluku, u svom narodu na tom nekom nivou podrške, kako ja onda mogu to drugima da pričam i, što bih rekao, da držim lekcije nekome, a ne pogledam u svoje dvorište. Ja sam prvo u svom dvorištu obezbedio podršku koja meni daje snagu da mogu onda i drugima da kažem da moraju da budu bliže s ljudima, da razgovaraju, da komuniciraju, da rade, da se posvete poslu, da žive taj posao, jer samo tako može da se dođe do nekog rezultata.

 Moram vas nešto pitati. Od nekih iz SNS čula sam da ste strah i trepet u stranci. Pa, je li to istina i kako doživljavate kad tako nešto čujete?

- To je preterivanje. Volim odgovornost, volim tačnost. Ja sam na ovaj intervju došao u sekund. Dakle, ne može da bude sekund posle, može samo da bude sekund pre. Ne volim kašnjenja, ne volim neku vrstu neodgovornosti. Ali, ne mislim da sam bilo koga uplašio nekim svojim ponašanjima ili nekom kritikom. Kritikuju mene, kritikujem ja druge, to ostaje unutar stranke. Mi smo tu da razgovaramo, da razmenjujemo mišljenja, naravno, nekad bude tenzija, bude neke nervoze. Pa to je sve prirodno. Tako da to malo preteruju, ne verujem baš da sam ja neki strah i trepet, daleko od toga. 

 Imate dva sina, šta rade, čime se bave, jesu li politički aktivni?

- Stariji jeste, Luka je, onako, tvrdo krilo stranke. On je, pre svega, podrška predsedniku i jedan je od njegovih najvećih pristalica. Luka studira, mlađi sin Danilo još pohađa školu. Okej su, dva momka koja rastu zdravo. Meni je samo žao što nemam baš uvek vremena da ga s njima provedemo onoliko koliko bih želeo. Danilo je maloletan, pa još ne može svoju podršku izrazi na izborima. Čekamo da bude punoletan pa će i on da se uključi sa Lukom i sa mnom.

Kažu da slušate rok muziku. Koje su vam omiljene grupe i pesme?

- Da, volim rok. Moji jedini izlasci iz zemlje su kada odem na neki dobar rok koncert ili na neku utakmicu. Poslednji dobar koncert koji sam gledao van zemlje bio je u leto 2022, to je bio koncert grupe Gans end rouzis u jednoj državi tu blizu. Ne u bivšoj Jugoslaviji, nego u jednoj državi koja je susedna bivšoj Jugoslaviji. Išao sam sa sestrom. Njih sam svojevremeno gledao ovde u Srbiji, ali tada su bili razdvojeni nešto, podeljeni u dve grupe. A poslednji dobar domaći rok koncert sam gledao letos. Bio je to Kerber. Volim te Nišlije da čujem, imaju taj neki autentičan zvuk. I još mogu da izdvojim Brajana Ferija, njega sam slušao u Areni pre pet-šest godina, pa Brajana Adamsa... To su neki koncerti koje mogu da izdvojim, koji su mi legli. Nije to sad baš nešto često da ja idem svakih mesec dana, ali jednom godišnje volim da pogledam neki dobar rok koncert. 

 Za kraj, šta je poruka Darka Glišića onima iz opozicije koji ga kritikuju, optužuju, maltene kunu na dnevnom nivou?

- Predsednik je pod najvećim udarom, mi ostali tu i ne osećamo neki udar niti osećamo da neka kritika ide ka nama. Ja, iskren da budem, nemam društvene mreže, to ne pratim uopšte. Jedino kada se neka vest, koja je bitna i koju treba da prokomentarišem, skine, pa mi se pošalje u formi poruke. Onda to pogledam da vidim o čemu se radi. Nemam ja poruku nikakvu za njih. Oni ako nisu nešto naučili iz svojih sopstvenih gluposti i grešaka do sada, neće ih niko naučiti. Mi gledamo svoja posla, gledamo da učimo iz sopstvenih grešaka, niko ne kaže da smo najidealniji, ali smo nemerljivo bolji od onih koji su alternativa. I, ono što je po njih najpogubnije, oni se i ne trude da budu nešto bolji, oni kao da svakog dana rade na tome da budu sve gori i gori. A mi baš suprotno, mi gledamo da li smo pogrešili, pa da nešto promenimo. Neko kadrovsko rešenje ili ako neki deo našeg programa ili naše politike možda nije najbolje prijemljen u narodu, gledamo da učinimo da to bude prijemčivije, da nešto promenimo, da radimo nešto bolje i da iza nas ostanu rezultati. Dakle, u onom konačnom zbiru, kada se sve završi, kada se zavesa na karijeru svakog od nas spusti, ostaće samo fabrike, putevi, sportski objekti, sve ono što ste uradili. Ako toga nema, onda vam je uzaludna bila politička karijera, jer se ne pamte oni koji su kleli decu, ne pamte se oni koji su napadali žene, ne pamte se oni koji su bili prosti i vulgarni, pamte se oni posle decenija i decenija koji su nešto uradili. I ja sam neko ko čvrsto stoji na stanovištu da čovek tako treba da se ponaša i da tako treba da radi u ovom poslu. Kada pogleda preko ramena, kada pogleda iza sebe, da ima šta da vidi i da se toga ne postidi.

Sasvim je sigurno da je u Srbiji toliko toga urađeno da će pre svega predsednika Aleksandra Vučića pamtiti po tome decenijama. Evo, da ne preterujem da uzmem neki veći vremenski period, pa da kažem vekovima, ali decenijama će se pominjati ono što je on uradio i koliko je posla dobrog za Srbiju napravio. A što se tiče nas koji smo bili tu, svako u svojoj sredini bi trebalo da ostavi neki trag. Ko je radio dobro, njega će zapamtiti. A ko nije, brzo će ga zaboraviti i tražiti nekog novog ko može nešto da pomogne i uradi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI