PONOSAN SAM NA SVAKU STVAR KOJU SAM URADIO U BEOGRADU Aleksandar Šapić otvorio dušu u velikom intervjuu za Alo!

PIŠE: BOJANA PAUNOVIĆ

Kakav rezultat očekujete na izborima 2. juna?

- Nisam neko ko je ikada prognozirao rezultat izbora. Mislim da je to nezahvalno i fokus odlazi u pravcu u kom ne treba da ide. Trudio sam se da kroz čitavu svoju političku karijeru, koja sad već i nije tako mala, svih ovih 14 godina, da se zaista bavim stvarima na koje mogu da utičem i šta je to što mogu da uradim za ljude čije sam poverenje dobio. I ovog puta ću biti fokusiran na to. Mislim da nijedan ozbiljan čovek koji se bavi ovim poslom ne treba svoje aktivnosti da postavlja u odnosu na izbore ili kampanju, naravno da su one u kampanji intenzivnije, ali mi radimo pa radimo i učiniću sve da stvari koje su u prošloj kampanji započete, postoje i objektivne okolnosti oko privremenog organa, koji je zaista iskomplikovao dosta stvari jer Beograd  nikad nije bio u privremenom finansiranju, mi sad na svaka tri mesesca usvajamo novi budžet, neke nabavke smo morali da prekinemo jer zakonski rokovi to ne omogućavaju, ali stvari koje smo u prošloj kampanji započeli trudiću se da pokažem dokle je to stiglo. Mi ni od čega nismo odustali, a stvari koje su se možda malo otegle su se otegle upravo iz tih razloga. Zaista bih voleo da se nakon ovih izbora, bez obzira na to ko bude u prilici da vodi grad Beograd, konačno dobije prava gradska uprava, jer ovo su okolnosti u kojima je nemoguće voditi grad. Da ne bih licitirao oko rezultata, ja ću raditi kako sam i dosad radio, mislim da sam poprilično jasan. Ja nisam ušao u ovaj svet i ovaj posao kroz tu neku standardnu političku proceduru, stranačku infrastrukturu, ja sam došao iz nekog drugog sveta i znam da imam i nekarakteristične političke izjave, kod mene nema dileme šta sam mislio ili šta sam hteo da kažem. Tako i što se tiče ovih stvari. Nije mi problem da kažem da sam negde pogrešio ili da iz nekog razloga nismo uspeli nešto da uradimo. Tako ću se i dalje ponašati i pustiti ljude da sami donesu sud, sve nas preporučuje neki naš minuli rad, 10 godina na Novom Beogradu, ovde sad skoro dve godine, pre toga dve i po godine u kabinetu gradonačelnika, 14 godina u lokalnoj samoupravi, pa neka sami prosude za koga će glasati.

 Hoće li Aleksandar Šapić prisustvovati otvaranju prve linije metroa kao gradonačelnik? 

- Voleo bih. To bi značilo da smo dobili dovoljno poverenje ljudi da formiramo sledeću gradsku upravu i da budem prvi među jednakima, a onda i da smo uspeli da 2028. završimo prvu liniju metroa. Za sada se držimo rokova. To je jedan od najvećih, ako ne i najveći kapitalni infrastrukturni projekat u poslednjih 50 godina. I to nije samo beogradski projekat, to je srpska stvar. Mislim da čak i ako dođe do probijanja rokova od par meseci, to je trivijalno, podsetiću vas: Budimpešta ima metro već 130 godina. Mi ovde pričamo o metrou od Drugog svetskog rata, mi smo danas prvi put duboko zagazili u realizaciju tog projekta. Zasad sve ide u roku, čak i ta druga linija ide svojom dinamikom, ona bi trebalo da bude gotova do 2030. Voleo bih, ali u svakom slučaju, ako to ne bude Šapić, biće neko drugi. Znam da su Beograđani malo umorni, već 50 godina kako ko dođe, priča o metrou. Zbog toga sam, ako ste primetili, malo umeren, ne zato što nisam jednako uzbuđen kao i svaki stanovnik ovog grada, nego zato što ne bih voleo da se po ko zna koji put igramo emocijama ljudi, ali ovoga puta zaista, mogu i da se uvere svi, prošle godine smo već naručili tu mašinu koja se namenski pravi za ovo podneblje, to je krtica, videli ste na Makišu hiljade i hiljade tona peska koji je nasut, sprema se velika saobraćajnica koja će da poveže Makiš sa Sajmom, tu će biti depo, ispod će da krene prva linija metroa. To su stvari koje su izvesne, mi smo uveliko završili eksproprijaciju za dobar deo stanica, prostori se već polako ograđuju gde će da budu stanice, ali trudim se da budem umeren baš zbog toga što je metro tema koja je desetinama godina raubovana.

 Na šta ste najponosniji kada pogledate iza sebe vezano za grad Beograd? A šta vidite kad pogledate ispred?

- Na sve sam jednako ponosan. Za svaku stvar koju sam uradio i koju treba da uradim sam maksimalno posvećen i ogromnu energiju ulažem. Negde je išlo lakše, nešto je išlo teže, u nečemu sam uspeo, u nečemu nisam, ali nisam delio stvari na važne i nevažne. To sam naučio još dok sam bio predsednik opštine na Novom Beogradu. Jedna klupa ispred zgrade nekoj baki koju ćete da sredite ili neki tobogan za neko dete njima može da znači više nego stotinu mostova koje napravite. Ona ne ide nigde, živi u svom kraju godinama i ta klupa, gde će da se odmori, njoj je mnogo važnija nego bilo šta drugo. Sa druge strane, velike infrastrukturne stvari podižu kvalitet života u gradu, tu su mostovi, saobraćajnice... Da li bi neko drugi mogao bolje? Sigurno da bi, ali ja od ovoga bolje ne bih mogao. U kakvim okolnostima radim i na koje sve prepreke nailazim kroz čitavu svoju političku karijeru, ja nisam neko ko kuka i ljudi možda stiču utisak da to ide sve lako. Inače sam takav u životu, ne kukam, ne volim da me sažaljeva bilo ko. Često su me ljudi pitali da li je lakše biti vrhunski sportista ili ovo u čemu sam danas, rekao sam da ne postoji posao koji je lak ukoliko želite da ga radite dobro i posvećeno, poslastičar, vozač autobusa, nastavnik u školi, novinar, političar... Ako želite nešto da radite kvalitetno, to je teško. Ali, naravno, rezultati tog vašeg rada vam pričinjavaju zadovoljstvo, zato se time i bavite. Tako da ne bih ništa odvajao, verujte, u svaku stvar koju sam radio verovao sam duboko, nikad nisam radio ništa jer mi je neko nametnuo ili rekao da je dobro za rejting. Često u javnom životu umem da prećutim ono što mislim, ali nikad u životu nisam izgovorio ono što ne mislim. Da li sam nekad promenio mišljenje, pa da, samo magarac ne menja mišljenje, ali u momentu kad sam nešto izgovarao, duboko sam bio uveren u to i, ukoliko u nečem nisam uspeo, nisam imao problem da kažem da nisam uspeo, nikad od mene nećete čuti nešto što ne mislim zato što je to dobro da se čuje ili dobro za rejting, ja to ne radim. Neretko me to dosta koštalo, ali tako se bolje osećam, to nije stvar mog bavljenja politikom, to je stvar mog životnog kodeksa.

 Vaš SPAS je kompletno prešao u SNS, jeste li osetili neku opstrukciju ili negativnost usmerenu ka vama od kada se to desilo? Da li vas je neko doživeo kao konkurenciju?

- Mi smo ugasili stranku, ne znam da li su baš svi članovi i simpatizeri prešli u SNS, ali stranka koja je tad postala parlamentarna, od tada više ne postoji. Podsetiću vas, mi smo nakon samo godinu i 20 dana postojanja ušli u parlament, samo tri stranke su tad ušle: SNS sa koalicionim partnerima, SPS sa svojim koalicionim partnerima i ušao je SPAS, samostalno potpuno. Niko više. Ima opstrukcija, to je logično, uvek se neko oseća ugroženo. Ja sam podsetiću vas u leto 2021.godine obišao celu stranku, ne znam da li je iko to uradio u tako kratkom periodu. Te 2021, sa Darkom Glišićem, mislim da sam bio u 50 gradova, gde su dolazili svi okolni odbori, cela stranka. Preko 20.000 ljudi sam sreo za ta tri meseca, nije to nimalo lako, razgovarao sa tim ljudima, dobio njihovu nedvosmislenu podršku. Sa druge strae, ovi koji opstruišu, to su vam uglavnom  pojedini funkcioneri, koji ne mogu da pobede na svoje ime ni u svom ulazu, oni su postavljena lica od strane stranke i zahvaljujući  tome i mogućnosti da su na visokom položaju, misle da su političari, a u stvari su samo političke birokrate i funkcioneri. E oni me uglavnom opstruišu. Ali oni i ja nismo ista ravan. Ja sam čovek za kog se glasa, koji je na svoje ime pobeđivao i tu istu srpsku naprednu stranku, a oni su samo postavljena lica. Nije političar svako ko se bavi politikom, formalno samo jeste, ali velika je razlika. Oni u meni ne izazivaju nervozu, osim sažaljenja i malo gađenje, jer nismo uporedivi.

Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan

 

 Ne prođe ni nekoliko dana a da neki od opozicionih medija ne objavi da su odnosi između predsednika Vučića i vas zategnuti. Pa jesu li?

- Svega sam se naslušao i načitao za ovih par godina. S njim nikad nisam imao nijednu svađu. Da li smo uvek isto mislili? Pa nismo, da mislimo isto, onda bih ja bio njegov politički klon. Ali zaista nikad nismo imali nijednu čak ni neprijatnu situaciju. Postoje stvari kojima se ja bavim u koje se on zaista nikada nije mešao, u 99% stvari, znao sam ja da ga okrenem i pitam šta misli o nečemu. On čak nikada nije zvao da insistira na bilo čemu, iako se možda stiče drugačiji utisak. Ja sam ovde došao sa jasnom referencom i rezultatima bavljena lokalnom politikom, što binse reklo "malo sam i pobeđivao taj isti SNS" na Novom Beogradu, zato su mi valjda i dali priliku, kao u fudbalu kad date gol Real Madridu, onda vas oni zovu sledeće godine. SNS jeste to na ovim prostorima i ja tu jesam došao kao neko koga je preporučio njegov rad, a ne zato što sam porodični prijatelj sa porodicom Vučić. Imamo zdrav odnos i slobodu. Da je drugačije, ne bih bio tu, verujte. S njim razgovaram poštujući apsolutno njegov politički autoritet i sve ono što je on uradio jer ja mislim da je on, kao što sam i rekao pre par godina, suštinski prvi ideolog nove, moderne Srbije, rodonačelnik nove srpske politike. Mislim da je to najveći kompliment koji mogu da mu dam. A da svaki dan nešto pričam Vučić je ovo, Vučić ono, ja to ne mogu stvarno. Meni je to budalaština, ali ako sam izgovorio ovo što sam izgovorio, ako sam ugasio parlamentarnu stranku da bih ušao u njegovu stranku, ako sam prihvatio da budem potpredsednik, ako sam spreman danas da stanem iza njegove suštinski nacionalne politike, koju on kreira, i ako to nije dovoljno, onda ništa, nek me izbace . U  "Junajted medija grupi", eto, nikako da se dogovore šta sam ja, da li sam Vučićev podanik ili sam njegov dželat, da li treba da me smeni jer neću da ga pogovorno slušam ili sam poslušnik koji ispunjava sve, ajde dogovorite se. Ne mogu da se bavim tim, mi treba za sobom da ostavimo neke rezultate, ja na lokalnom nivou, on na nacionalnom i na to sam fokusiran. Imam dovoljno znanja i iskustva i nikad se nisam stideo da kažem, i Vladi Obradoviću sam rekao ti nemaš pojma o gradu, nisam rekao da je glup ili neobrazovan, koliko si karakterno dobar, to ne znam, alimo gradu nemaš blage veze. Čak se nisi baš potrudio ni da pročitaš ponešto. Svestan sam koliko znam, a isto tako svestan sam i koliko ne znam, čovek čitav život uči. Na ovim prostorima imali ste pokojnog Bandića, Janković u Ljubljani..Raditi posao gradonačelnika je možda najkompleksniji operativno jer svakog dana imate na stotine stvari na koje morate da reagujete. Kad vodite državu ili ministarstvo, to vam je kao tanker, a ovde ste stalno na gliseru. Dokle, što se Vučića tiče i našeg odnosa, za sadasve je u redu, mislim da nema razloga da tako ne bude i ubuduće, ali će to svakako vreme pokazati. Imamo dosta poverenja jedan u drugog i nastavljamo dalje da sarađujemo.

Foto: Grad Beograd

 

 Kako ste kazali, dok ste gradonačelnik, zgrade gradske uprave neće biti u duginim bojama ili sa LGBT zastavama. Da li vam je neko direktno zamerio na takvim izjavama i da li je bilo pritisaka na vas po tom pitanju? Odavde, od stranaca...

- Bilo je pritisaka. To je prosto ta agenda. Nijednog trenutka nisam diskriminatorski nastrojen prema ljudima homoseksualne orijentacije, apsolutno ne, i grad Beograd je sve uradio da bi njima omogućio što je do grada da mogu da održe svoju manifestaciju, ali sam samo jasno postavio granice preko kojih ne idem. Rekao sam šta meni smeta. Bio bih protiv takve manifestacije na takav način da na nju izlaze i heteroseksualno opredeljeni ljudi, kada bi se tako ponašali, šetali goli po ulici, neprikladno ponašali u javnom prostoru tokom te parade....mislim da je to neumesno. A što se tiče slobode, nemam ništa protiv toga, međutim, i oni moraju da poštuju moju, našu slobodu. Idem na Beogradske dane porodice, to je moje pravo. Ja mislim da dobar deo tih organizacija donosi veću štetu tim ljudima nego korist. Jer da bi se odbranili od agresivnih, oni postaju agresivni, preteruju u tome. Mislim da ljudi homoseksualnog opredeljenja treba da žive normalan život, da niko ne treba da ih ugrožava, da imaju svoja prava, ali isto tako ne treba ni oni nametanjem svojih životnih stavova i filozofija da ugrožavaju one koji ne pripadaju njihovoj orijentaciji. Mislim da postoje oni koji na tome lepo i debelo zarađuju, koji guraju tu agendu iz nekog drugog razloga i zloupotrebljavaju te ljude. Isto kao i pitanje nacionalizma, poslednje što sam ja, jeste da sam šovinista ili diskriminator. Živeo sam i na istoku i na zapadu, imam prijatelje svih boja, nacija, vera, tako da te etikete koje pokušavaju da mi prilepe su budalaštine. Ali niko ne može da mi zabrani da budem ono što sam, da kažem neću da idem na homoseksualnu paradu, ne može šarena zastava duginih boja na skupštinu grada pored zastave grada Beograda i srpske zastava. Ali isto tako ne bih pustio ni drugu neku zastavu, ne može ni zastava izviđača na Stari dvor, ničija. Evo, Veselinović kaže on će tu šarenu da zakači kad dođe. Ako ga Narod nude glasao, neka zakači, jer znate svaki narod uvek dobije onakvu vlast kakvu zaslužuje.

 Al džazira je objavila tekst u kojem kaže da nekada najbolji vaterpolista sveta "funkciju pokušava osvojiti ekstremnom šešeljevskom retorikom, odnosno veličanjem četništva". Da je ovo intervju za Al Džaziru, šta biste im odgovorili? 

- Ne znam šta bi im odgovorio Zoran Đinđić, recimo. Da li je on neko kome bi to zamerili. Ja sam 1997. imao 19 godina kad je on sa ovog zdanja skinuo petokraku. Veronauku u školu uvodi 2002. Njegova vlada je spremala da se ravnogorski pokret izjednači sa partizanskim. Šta tu ima loše? Drugo, izjednačavanje četnika sa ustašama je direktna posledica komunističke propagande posle Drugog svetskog rata. Ravnogorski pokret je proistekao iz jugoslovenskih oficira tad, jedan od prvih antifašističkih pokreta u Evropi, zajedno sa partizanskim pokretom i NOB. Oni su se borili protiv okupatora, a ustaše nisu. Pitao bih Al džaziru zašto ne pišu o Đinđiću tako. Ali njih istina ne interesuje. 

 Dosta ste na meti poslednjih dana zbog ideje o izmeštanju Titovih posmrtnih ostataka iz Beograda. Kako to doživljavate?

- Da to neko ne bi doživeo kao jeftinu, petparačku priču, do izbora ću to da smanjim, jer je to daleko od te priče. Probao sam da objasnim o čemu se radi i da napravim jasnu distinkciju između komunista i partizana, da su partizani naša braća koja su zloupotrebljena za plasiranje komunističke ideologije i pokušao sam da objasnim kakvu je štetu to načinilo Srbiji. Da to nije nikakvo urušavanje antifašizma i antifašističkih simbola, jer mislim da ima daleko večih antifašističkih simbola od Josipa Broza Tita. Ali ljudi koji žele sve da obesmisle kažu: "Ma to je samo predizborna priča". Verovatno sam nemam dovoljno snage za takvu stvar jer imam ograničen uticaj i politički i društveni, ali kad budu prošli izbori, tu ću priču ponovo da pokrenem, da zaista podnesem inicijativu. Ali,  nismo mi varvari i nećemo da uništavamo i rasipamo kosti kao što su komunisti Draži Mihajloviću. Nego da bismo raskrstili sa simbolima komunizma. To je za jedan daleko širi društveni dijalog, to treba da bude politička odluka koja će da proizađe iz zrelosti srpskog društva, ne da bismo nekog diskriminisali, nego baš zato da bismo mogli dalje da nastavimo, da imamo kvalitetnije odnose i u regionu i da bismo konačno mogli da imenujemo stcari onakvim kakve jesu, jer bili smo svedoci jedne prekrajane istorije i tome moramo da stanemo na kraj. A šta me povelo? Dešavanje u Dubrovniku. Jer ti ljudi koji imaju izrazito antisrpsku, proustašku, kad to kažem, to nema veze sa Hrvatima, su ljudi koji se sakrivaju iza Jugoslovena. Gruhonjić kaže moja porodica je komunistička porodica. Iza te vrste jugoslovenstva se prikrivala antisrpska politika. Jugoslavija je postojala i pre komunista, ali ne pričam o toj Jugoslaviji, nemam ja problem sa drugim narodima i narodnostima. ali imam problem sa komunističkom Jugoslavijom, nje su se odrekli i oni koji su na njoj isprofitirali. Hrvati su se odrekli te Jugoslavije pre nas. A mislim i da će naši odnosi sa Hrvatima i Bošnjacima biti kvalitetniji ukoliko raskrstimo sa ovim stvarima, taj komunizam nas je i doveo do krvavih ratova devedesetih, nažalost, jer je bila jedna velika utopija koja je služila za manipulaciju. 

  Radili ste dosta dugo sa Draganom Đilasom. Ima li nešto iz tog perioda o čemu nikada niste govorili, iako ste sa njegove strane doživeli poslednjih godina mnogo napada?

- Od 2010. do 2012. sam bio zajedno sa njim, onda sam već otišao na Novi Beograd, a on je ostao gradonačelnik do 2014. Ima puno stvari o kojima nisam pričao, postoje stvari o kojima se priča i one o kojima se ne priča. Podsetiću vas da ni o DS ni o Đilasu godinama nisam govorio, nisam ni ime izgovarao. Postoje, ponoviću, neki životni kodeksi, koje ja imam, za razliku od njega i nekih drugih. O bivšima nema potrebe da govorite negativno jer činjenica da su bivši dovoljno govori sama za sebe. Tu mislim na bivše supružnike, bivše prijatelje, bivše saradnike. Oni su ti i on je taj koji su mene iz godine u godinu počeli da prozivaju, ali ja ni dan-danas ne želim da pređem tu granicu. Još te 2018. godine, on zna dobro da sam ja njemu to rekao, da u Skupštini grada može samo on da digne ruku za mene, a ja za njega neću glasati. Ali on to nikad nije rekao javno, rekao je nešto drugo. Način na koji je sprovodio kampanju protiv mene, plasirao laži na jedan latentan način, pa sve dublje i dublje, neka služi njemu na čast. Ničega se što sam radio kao pomoćnik gradonačelnika ne odričem niti se ičega stidim. Od 2010. do 2012. sam bio zajedno sa njim, onda sam već otišao na Novi Beograd, a on je ostao gradonačelnik do 2014. Ima puno stvari o kojima nisam pričao, postoje stvari o kojima se priča i one o kojima se ne priča. Podsetiću vas da ni o Demokratskoj stranci ni o Đilasu godinama nisam govorio, nisam ni ime izgovarao. Postoje, ponoviću, neki životni kodeksi, koje ja imam, za razliku od njega i nekih drugih. O bivšima nema potrebe da govorite negativno jer činjenica da su bivši dovoljno govori sama za sebe. Tu mislim na bivše supružnike, bivše prijatelje, bivše saradnike. Oni su ti i on je taj koji su mene iz godine u godinu počeli da prozivaju, ali ja ni dan-danas ne želim da pređem tu granicu. Još te 2018. godine, on zna dobro da sam ja njemu to rekao, da u Skupštini grada može samo on da digne ruku za mene, a ja za njega neću glasati. Ali on to nikad nije rekao javno, rekao je nešto drugo. Način na koji je sprovodio kampanju protiv mene, plasirao laži na jedan latentan način, pa sve dublje i dublje, neka sluiži njemu na čast. Ničega se što sam radio kao pomoćnik gradonačelnika ne odričem niti se ičega stidim, od tadašnjih teretana na otvorenom, koje sam suštinski ja izmislio, one nisu postojale, a danas nema parka koji ih nema, pa preko zatvaranja kladionica, koje ja nisam zatvorio, ali sam spremio svu dokumentaciju da bi Ministarstvo finansija i Uprava za igre na sreću mogli da ih zatvore. Tad smo zatvorili nekoliko desetina kladionica. Ničeg se ne sramim, kao ni stvari koje sam radio u opštini Novi Beograd. Što se tiče njega, sa ove vremenske distance, znamo šta je radio dobro, šta je radio loše, ali da idem da pljujem po njemu, neću. Više puta sam ga pozivao da dođe u emisiju, da sedne preko puta mene i kaže šta ima, ali nikad nije došao. On voli to na daljinu, preko SMS... Gde sam ja danas i šta sam radio poslednjih 12 godina i gde je on i šta je radio, a pogledajte samo početnu poziciju. On je krenuo s mesta gradonačelnika Beograda, gde je došao zahvaljujući Borisu Tadićumimlad za njega niko znao nije, a ja sam ipak krenuo sa mesta predsednika opštine Novi Beograd, gde sam bio neko koga su svi u Srbiji znali a naravno onda i Novobeograđani, ako ništa drugo, zbog onoga čime sam se bavio u prošlom, sportskom životu. Bilo bi nefer da kažem da nisam naučio dosta stvari u tom periodu od dve godine,  dok sam bio pomoćnik gradonačelnika, nanučio sam kako funkcioniše gradski aparat, šta je grad Beograd, šta je uprava... pričao sam o tome kad su na prošlim izborima bili ovi kandidati za gradonačelnika. To su sve ljudi koji nemaju dana iskustva i znanja. Siguran sam da ne bi mogli čak ni sekretarijate da nabroje. Grad Beograd nije jednostavan sistem. Meni je trebalo najmanje godinu dana da uhvatim kako to funkcioniše. Da ne pričam još kasnije iskustvo od 10 godina. Biti gradonačelnik nije čista politika, to je zanatski posao. Naravno da ima i politike, i to ne malo, ali ima i čistog znanja. Vi vidite da se kandiuduju ljudi koji nemaju dana iskustva iz lokalne samouprave, da su bar vodili neku mesnu zajednicu, da ne kažem da bi bilo povoljno da su vodili opštinu. Branko Pešić, koji je uradio mnogo za Beograd, pre toga je bio godinama predsednik opštine Zemun, nije ni on direktno iz Komunističke partije pao na mesto gradonačelnika. Neophodno je da se ide ipak nekim redom.

 Za kraj, da treba čitaocima da vas predstavim u jednoj rečenici, koja bi to rečenica bila?  

- Teško pitanje, šta god da kažem. Mislim da je moj život dovoljno javan, otvoren od moje 15. godine, kad sam prvi put zaigrao u seniorskoj konkurenciji. Mislim da sa mnom znate na čemu ste. Eto možda je to ta rečenica. sa mnom ljudi znaju na čemu su i bez obzira na priče, lako im je da donesu zaključak, ne mislim samo na pozitivan nego i na negativan, ali jasno im je šta imaju ispred sebe. Sa ovim drugima nisam siguran.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI