KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Slobodarska Srbija i Vučićeva herojska borba!

Da se definitivno utre put KiM ka članstvu u međunarodnim organizacijama, što kasnije treba da bude krunisano i ulaskom u UN – i da se ukine i sruši Republika Srpska. Nesumnjivo da su ova histerija Zapada i nepoštavanje međunarodnog javnog prava posledica nestabilne geopolitičke situacije u svetu i velikih vojnih uspeha Rusije na ratištima Ukrajine, suprotno planovima Evrope i SAD.

Zapad ni u snu nije očekivao da jedna mala Srbija može da im parira na međunarodnoj političkoj sceni. Suočili su se sa srpskim narodom i predsednikom Vučićem, nespremnim da se potčine i povinuju njihovoj volji. Ultimatum Zapada je bio jasan – morate da se postrojite! Ako nećete naterećamo vas, ako ne razumete naše zahteve, objasnićemo vam.

Otpor Srbije je snažan i nedvosmislen, predvođen predsednikom Vućićem, koji ni za trenutak nije razmišljao o eventualnim posledicama po svoju političku karijeru. Nije se uplašio ni za svoj život. Vučić je neverovatno hrabro, sadržajno i uporno vodio i vodi borbu za slobodarsku i nezavisnu Srbiju, u gotovo nemogućim uslovima. Takva vrsta političke hrabrosti lidera Srbije ostaće upisana velikim slovima u političkim udžbenicima slobodarskih naroda u svetu. Pokazaće se koliko je njegova politička bitka bila pravedna i herojska, u uverenju da se istina ne može pobediti silom. Zato Vučić i kaže: „Da odustanemo od toga da smo Srbi, da se odreknemo svog imena i prezimena, da se odreknemo Republike Srpske, da se odreknemo Kosova i Metohije, da se odreknemo, na kraju krajeva, Srbije, naše nezavisnosti, suverenosti, tri Nobelove nagrade bih do sada dobio... A pošto to nećemo da uradimo, onda ste naravno najgori na svetu”.

Zapad je uvideo kako polako raste jedan globalni otpor njihovim nastojanjima da u Generalnoj Skupštini UN proguraju rezoluciju o Srebrenici i kako se komplikuju stvari oko prijema tzv. Kosova u savet Evrope. Od početka je bilo jasno da Srbija u UN nema prevelike šanse za pozitivni ishod. Ali, zahvaljujući snažnoj diplomatskoj ofanzivi Srbije i razgovoru sa oko 120 zemalja, Nemačka, SAD i kolektivni Zapad su shvatili da je moguće da po pitanju “genocida” skoro dve trećine zemalja budu protiv ili uzdržane. Zato su odgodili glasanje, nastojeći da maksimalnim pritiskom i ucenama iz centra u Beču, privole pojedine zemlje na svoju stranu. Čak su i ustaški mrzitelji Srbije napisali: “Ovo što je od jutra do mraka, svaki dan, 24 sata dnevno radio Aleksandar Vučić, nažalost, urodilo je plodom i sada je situacija potpuno neizvesna, a rezolucija je već kompromitovana!”

Frank Švabe, šef nemačke delegacije u Savetu Evrope ocenio je, tri nedelje pre glasanja na Komitetu ministara o članstvu tzv. Kosova u toj međunarodnoj organizaciji, da su šanse za prijem “50 prema 50”. 

A osnivač i predsednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI) Gerald Knaus kaže za Dojče Vele da “predsednik Srbije vodi uspešnu kampanju da ubedi ključne zemlje u Evropi da odlože glasanje o prijemu Kosova i čini se da će predsednik Vučić dobiti ovu bitku”. Austrijanac Knaus, visokopozicionirani ideolog u EU, ipak čini sve da omogući prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, prevodeći to pitanje na teren “ljudskih prava”. Knaus ujedno tvrdi da “osnivanje Zajednice srpskih opština bez učešća onih za koje se pravi nije moguće … to zahteva da Srbi budu u vlastima u opštinama, a trenutno nisu”. Nije teško prepoznati grubu antisrpsku poziciju Knausa i njene austrougarske korene.

Zato će će nastavak borbe biti izuzetno težak, bez obzira na dosada ostvarene značajne uspehe na međunarodnoj sceni. Očekivanje da se svi unutrašnji politički činioci stave u ulogu pomoći države nije se ostvarilo, jer je kod ogromnog dela opozicije preovladao kmetski duh i uverenje da se jačima ne treba suprostavljati. Biti protiv interesa sopstvene zemlje, igrati po taktovima zapadnih centara moći i mrzeti Vučića – njihova su jedina politika i ideologija.

Nikada nije lako biti Srbin. Ni danas, ni 1914, ni 1941, ni 1991, ni 1995, ni 1999, kao ni u bilo kom trenutku vekovima unazad. Ni kad su srpske kuće ostajale prazne i spaljene, a nevini pravoslavni Srbi ubijani, zverski mučeni, klani, sečeni srbosjekom, vešani, spaljivani, bacani u jame. Kada su zatirane srpske pravoslavne crkve i uništavane srpske ikone.

Na novom istorijskom raskršću, Srbi, decenijama spoljnom rukom deljeni na četnike i partizane i na bezbroj drugih načina, treba da naprave ključni izbor. Na jednu stranu oni kojima je Srbija jedina država, nesalomivi potomci srpskih junaka i srpskih žrtava. Nasuprot njima antisrbi, drugosrbijanci, mrzitelji Srbije, ustaše i njihovi sledbenici. Kad dođe vreme velikih bitaka važno je znati ko će se boriti za Srbiju, a ko protiv nje.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI